Za sredu predviđeni sastanak lidera Ukrajine, Rusije, Francuske i Nemačke je neizvestan, jer ima još mnogo otvorenih pitanja koja bi trebalo rešiti pre skupa.
U međuvremenu, rasplamsane su borbe na terenu a obe strane tvrde da su proširile teritoriju koju kontrolišu.
Moskva saopštava da će najverovatnije reagovati diplomatski a ne vojno, ukoliko SAD pošalje pomoć Kijevu u ubojitom oružju.
Ukrajinski dobrovoljački bataljon Azov je objavio na društvenim mrežama da je osvojio nekoliko sela severnoistočno od strateški važnog primorskog grada Mariopolj, potiskujući proruske snage.
Istovremeno, portparol pobunjenika Eduard Basurin je izjavio da su njihove snage opkolile grad Debaljcev, važno transportno čvorište, odsekavši ga tako od autoputa.
Većina od 25 hiljada stanovnika ovog grada je evakuisano. Debaljcev je jedno od poprišta najžešćih borbi nakon ponovne eskalacije sukoba u poslednjih mesec dana na istoku Ukrajine u kojima je od aprila prošle godine ubijeno više od 5,350 ljudi.
SAD ističe da su se borbe rasplamsale zbog ofanzive proruskih separatista uz podršku Moskve, čime je prekršeno primirje dogovoreno u Minsku u septembru.
Jedan od portparola ukrajinske armije Andrej Stelmah izjavio da su “pojačani napadi neprijatelja na ukrajinske pozicije” na istoku zemlje u poslednja 24 časa, u kojima je ubijeno sedam ukrajinskih vojnika a 23 ranjeno.
Za sredu 11. februara predviđen je sastanak u Minsku lidera Ukrajine, Rusije, Nemačke i Francuske u pokušaju da se okončaju sukobi.
Međutim, šef nemačke diplomatije Frank Valter Štanmajer izražava sumnju da će skup uopšte biti održan, jer ima još “otvorenih pitanja” koja treba rešiti pre nego što se sastanu čelnici četiri zemlje.
I ruski predsednik Vladimir Putin je kazao da će sastanak u beloruskoj prestonici biti odložen ukoliko se unapred ne postigne saglasnost o mnogim pitanjima.
U međuvremenu, Denis Pušilin, jedan od lidera proruskih separatista u donjeckoj oblasti, stigao je u utorak u Minsk na sastanak Kontakt grupe, u kojoj su između ostalih predstavnici Ukrajine, Rusija i OEBS.
S druge strane, predsednik SAD Barak Obama je izjavio tokom susreta sa nemačkom kancelarkom Angelom Merkel u ponedeljak u Vašingtonu da razmatra slanje Kijevu ubojitog odbrambenog oružja, ukoliko “diplomatija ne uspe” da okonča rat, izražavajući nadu da je još uvek moguće pronaći rešenje za pregovaračkim stolom.
Američki predsednik je, međutim, naglasio da je Rusija prekršila sve obaveze koje je preuzela mirovnim sporazumom iz Minska.
“Umesto da se povuku iz istočne Ukrajine, ruske snage nastavljaju operacije, obučavaju separatiste i pomažu u koordinisanju napada. Umesto povlačenja svog naoružanja, Rusija šalje dodatne tenkove, oklopna vozila i tešku artiljeriju”.
Jedan od portparola ukrajinske armije Andrej Lisjenko optužio je Rusiju u ponedeljak da je poslala 1,500 vojnika i 300 vojnih vozila u istočnu Ukrajinu u poslednja dva dana.
Ukrajinski predsednik Petro Porošenko kazao je prošlog meseca da je Moskva poslala u istočnu Ukrajinu devet hiljada vojnika i 500 borbenih vozila, uključujući tenkove, rampe za lansiranje raketa Grad i tešku artiljeriju.
Kremlj negira ove optužbe. Istovremeno, sekretar ruskog Saveta za bezbednost Nikolaj Petrušev izjavio je da ukoliko SAD odluči da pošalje oružje u Ukrajinu, Moskva će najverovatnije odgovoriti “diplomatski” a ne vojno.
On je istakao da bi američka vojna pomoć Kijevu vodila “daljoj eskalaciji sukoba”.
