Dostupni linkovi

logo-print

Ukrajina i svet se sećaju Černobila

  • RSE

Sećanje na černobilske žrtve u Kijevu

Sećanje na černobilske žrtve u Kijevu

Ukrajina i svet obeležavaju 26 godina od nuklearne katastrofe u Černobilu, čije posledice su se osetile u 17 država Evrope, kao i u nekim delovima Afrike, Azije i Amerike.

Na centralnom gradskom trgu je povodom godišnjice održana molitva, a ljudi su nosili sveće i lampione za žrtve najveće nuklearne katastrofe u poslednjih 50 godina u svetu.

Vladimir Šerbina, koji je radio u nuklearki u vreme tragedije, izjavio je kako je došao da oda počast nastradalima i da se moli da se ovakva katastrofa više nikada ne ponovi.

"Ljudi kojih se sećamo danas platili su za grešku vlastitim životima. Nadam se da ovo nikada neće ponoviti i ne daj Bože da nadležni za Černobil danas ikada ponove grešku njihovih prethodnika u vreme katastrofe”, rekao je Šerbina za Reuters.

Ukrajinski gradić Černobil bio je gotovo nepoznat do 26. aprila 1986. kada se desila ekspolozija na četvrtom reaktoru nuklearne elektrane. I danas, četvrt veka kasnije, postoje dve zvanične verzije o uzrocima katastrofe. Nesumnjivo je, međutim, da su posledice bile ogromne.

Ocenjeno je da je nivo radioaktivnosti bio sto puta viši od radijacije koju je proizvela eksplozija atomskih bombi bačenih na Hirošimu i Nagasaki u avgustu 1945. godine.

Na licu mesta poginulo je najmanje 50 ljudi, uglavnom osoblja elektrane i vatrogasaca, dok je više nekoliko hiljada ljudi umrlo od zračenja. Među hiljadama vojnika, stručnjaka i dobrovoljaca koji su učestvovali u saniranju posledica nesreće, bilo je i 14 novinara, od kojih je osmoro umrlo, a ostali su danas teško bolesni.

Sudbina radnika iz nuklearke i mnogih drugih koji su bili izloženi radijaciji je jedna od glavnih kontroverzi koje okružuju ovu katastrofu.

FOTOGALERIJA: Nuklearna katastrofa u Černobilu

Većina umrlih koja je radila u atomskoj centrali nastradala je u prva tri meseca posle katastrofe, a tačan broj umrlih od posledica radijacije do danas nije do kraja utvrđen.

Poslednja nuklearni reaktori u Černobilu su ugašeni 2000. godine, međutim sam proces izlaska iz rada će trajati decenijama.

Oštećeni reaktor 4 stavljen je u poseban “sarkofag”, ali su pukotine na njemu otkrivene godinama posle, zbog čega se sada pravi novi sarkofag težak 29.000 tona.
Na sarkofag će biti utrošeno milijardu i 540 miliona evra, a za skladište korišćenog atomskog goriva 255 miliona evra.

Ukrajinske vlasti kažu da žele da područje oko černobilske centrale pretvore u bezbednu, ekološku zonu i veruju da će im u tome pomoći novi sarkofag, koji će biti visok 105 metara i dugačak 150 metara, a širok 260 metara.

Prema podacima Evropske banke za obnovu i razvoj, koja finansira ceo projekat, taj sarkofag bi trebalo da bude završen do sredine 2014. godine.

Černobilska katastrofa je u velikoj meri doprinela da se širom sveta probudi svest o opasnostima nuklearnih elektrana, te za ubrzane procese istraživanja alternativnih izvora energije, sigurnih za ljude, koji doprinose zdravijoj životnoj sredini.

Nažalost, pitanje zatvaranja nuklearki ponovo je aktuelizovano prošle godine nakon katastrofalnog zemljotresa u Japanu, koji je prouzročio i nuklearnu katastrofu u elektrani “Fukušima”.

U znak sećanja na tragediju u Černobilu, 26. april se obeležava kao dan za podsjećanje na važnost korištenja obnovljivih izvora energije: vode, vetra, sunca i biomase, kao i ukazivanje na ekološku opasnost koja preti od neobnovljivih resursa: atomske energije, nafte, uglja i prirodnog plina.
XS
SM
MD
LG