Dostupni linkovi

logo-print

Kijev najavio akcije protiv separatista, Lavrov upozorava na primer Južne Osetije


Ukrajinske vlasti su najavile novu operaciju protiv proruskih separatista na istoku Ukrajine koji su zauzeli državne zgrade.

U međuvremenu, američki državni sekretar Džon Keri (John Kerry) je upozorio u telefonskom razgovoru šefa ruske diplomatije Sergeja Lavrova da će biti uvedene dodatne sankcije Moskvi ukoliko se ne smire tenzije u Ukrajini.

Lavrov je, s druge strane, predočio da će Rusija uzvratiti ukoliko interes njenih građana ili sami građani budu direktno ugroženi u Ukrajini, podsećajući na primer Južne Osetije.

Oko 27 odsto stanovnika Donjecka je za pridruživanje Rusiji, dok istovremeno 72 procenta smatra da su prelazne vlasti u Kijevu nelegalne, rezultat je istraživanja kijevskog Instituta za sociologiju.

EU osuđuje brutalno ubistvo dvoje proukrajinskih aktivista

Vlasti u Ukrajini su formalno okončale uskršnje primirje i ponovo pokrenule "aktivnu fazu" bezbednosne operacije protiv proruskih grupa na istoku zemlje, izjavio je u sredu prvi potpredsednik Vlade Vitalij Jarema.

“Snage bezbednosti rade na uništavanju gangsterskih grupa u Kramatorsku, Slavjansku i drugim gradovima u Donjeckom i Luganskom regionu. Nadamo se da će u slučaju agresije Ruske Federacije, američka pomoć koju je najavio potpredsednik Džo Bajden biti još izdašnija. U najmanju ruku imamo podršku SAD i one nas neće ostaviti same pred agresorom.”

Džo Bajden sa Oleksandrom Turčinovim

Džo Bajden sa Oleksandrom Turčinovim

Njegova izjava je usledila nakon što je prelazni predsednik Ukrajine Oleksandr Turčinov naredio ofanzivu za izbacivanje proruskih separatista iz državnih zgrada na istoku Ukrajine koje su zauzeli pre desetak dana.

Neposredan povod za odluku Turčinova je pronalazak tela dvojice prošle nedelje otetih muškaraca u blizini grada Slavjansk, koja su „brutalno mučena“. Jedna od žrtava je Volodimir Rjbak, lokalni aktivista partije Turčinova „Otadžbina” (Batkivščina).

Kako javlja Rojters, njega je nekoliko lica otelo nakon što je pokušao da skine rusku i vrati ukrajinsku zastavu na zgradu lokalne skupštine.

Američki magazin "Vajs" (Vice) potvrdio je da je u gradu Slavjansku na istoku Ukrajine otet njegov novinar Sajmon Ostrovski (Simon Ostrovsky).

Evropska Unija je pozvala Rusiju da upotrebi svoj uticaj u cilju hitnog okončanja kidnapovanja i ubistava u istočnoj Ukrajini.

Keri: Nove sankcije Rusiji ukoliko se ne smire tenzije

U međuvremenu, američki državni sekretar Džon Keri rekao je u telefonskom razgovoru šefu ruske diplomatije Sergeju Lavrovu da bi Vašington mogao da uvede dodatne sankcije Rusiji ukoliko se ne smire tenzije u istočnim gradovima Ukrajine, prenosi Rojters.

Keri je kazao Lavrovu da je duboko zabrinut zbog nedostatka pozitivnih koraka Rusije u cilju smirivanja krize u istočnoj Ukrajini,

Američki državni sekretar je predočio dokaze o tome da separatisti nastavljaju da zauzimaju ukrajinskih institucije, zarobljavaju novinare i druge civile.

Stejt department je saopštio da je Keri tražio od Lavrova da Rusija smiri svoju retoriku i da se diplomatski angažuje na rešavanju krize u saradnji s ukrajinskom vladom i Organizacijom za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS).

Džon Keri

Džon Keri

Keri je zatražio od Rusije da pozove naoružane snage koje su zauzele institucije na istoku Ukrajine da predaju oružje u zamenu za amnestiju.

Istovremeno, Lavrov je poručio da će Rusija uzvratiti ukoliko interes njenih građana ili sami građani budu direktno ugroženi u Ukrajini.

On je rekao za "Raša tudej" (Russia today) da napad na ruske građane jeste napad na Rusku Federaciju i da ne vidi drugi izbor od "odgovora u skladu sa međunarodnim pravom".

"Ako budemo napadnuti, svakako ćemo odgovoriti. Ako naši legitimni interesi budu direktno napadnuti, kao u Južnoj Osetiji, ne vidim drugi izbor", rekao je Lavrov.

Govoreći o gomilanju trupa na granici sa Ukrajinom je istakao da ruske snage nisu prešle granicu i da su i dalje na ruskoj teritoriji.

Lavrov je ponovo optužio Vašington da želi da manipuliše situacijom i rekao da SAD imaju velikog udela u ukrajinskoj krizi.

"Nema razlogda da ne verujemo u to da Amerikanci vuku sve konce. Indikativno je to što su izabrali trenutak za posetu Ukrajini potpredsednika Džoa Bajdena u trenutku nastavka operacije vlasti u Kijevu, nakon što se pokretanje same operacije dogodilo nakon posete šefa CIA Džona Brenona", rekao je Lavrov.

(VIDEO: Ruska demonstracija vojne opreme blizu ukrajinske granice)
Bivši šef ruske diplomatije Igor Ivanov ocenio je da Vašington koristi Ukrajinu kao "piona u svojoj velikoj geopolitičkoj igri", upozorivši da je ta zemlja "bure baruta koje će pre ili kasnije da eksplodira".

"Amerika neće ponuditi ozbiljnu pomoć Kijevu i neće se obavezati na značajne ekonomske troškove", napisao je Ivanov u članku koji je objavio ruski dnevnik "Rosijskaja gazeta".

Ivanov smatra da SAD pokušavaju da "obuzdaju Rusiju" i ne dozvole joj da konsoliduje svoje međunarodne pozicije, potom da "udahnu novi život u NATO" i "utvrde svoju poziciju na globalnom tržištu energenata".

Ivanov smatra i da bi bila "fatalna greška" ukoliko se ne nastavi posao koji se tiče ispunjavanja dogovora sa prošlonedeljnog sastanka u Ženevi na kome su učestvovali šefovi diplomatije SAD, Rusije, Ukrajine i Evropske unije.

On je naglasio da je sporazum iz Ženeve, iako "lakonski i deklarativan", jedina osnova koja može da se iskoristi za jačanje međunarodne saradnje na rešavanju ukrajinske krize.

"Apsolutno je jasno da je Ukrajina danas bure baruta koje će pre ili kasnije da eksplodira, a posledice će biti teške, ako ne i katastrofalne za sve", upozorio je ruski političar.

Sporazum o deeskalaciji krize u Ukrajini postignut je 17. aprila u Ženevi kada su se visoki predstavnici Rusije, Ukrajine, Evropske unije i SAD dogovorili da se proruske snage povuku iz ukrajinskih institucija i da će svi biti amnestirani.

Dogovor se, međutim, ne sprovodi, a proruski aktivisti su na istoku Ukrajine u međuvremenu zauzeli još neke zgrade državne uprave.

NATO i ruski manevri

U Poljsku je stiglo 150 od 600 američkih vojnika na vežbu u ovoj kao i baltičkim zemljama, kao podrška NATO saveznicima u ovoj regiji.

Portparol Pentagona kontra-admiral Džon Kirbi (John Kirby) je da SAD šalju saveznicima "jasan signal" o obavezama Vašingtona prema NATO partnerima povodom događaja u Ukrajini.

Zvanična Moskva smatra da koncentrisanje snaga NATO-a u susednim zemljama predstavlja kršenje sporazuma između Rusije i ovog vojnog bloka

Istovremeno, ruska mornarica pokrenula je velike vojne vežbe svoje flote u Kaspijskom jezeru, saopštilo je Ministarstvo odbrane. Vežba će trajati sedam dana, a učestvovaće desetak brodova i 400 moranara.

Na obalama Kaspijskog jezera, koje zbog njegove veličine nazivaju i morem, nalaze se Iran, Rusija, Kazahstan, Turkmenija i Azerbejdžan, a taj region pokriven je mrežom naftovoda i gasovoda.

Rusija je povećala broj kratkih i nenajavljenih vojnih vežbi otkad su značajno porasle tenzije u odnosima sa susednom Ukrajinom.

NATO je prethodno izneo procenu da je zbog ruskih vojnih vežbi na zapadu Rusije broj ruskih vojnika uz granicu sa Ukrajinom porastao na oko 40.000.


Istraživanje: 27 odsto stanovnika Donjecka za pridruživanje Rusiji, 72 procenta protiv vlasti u Kijevu

Osim poslednjih slučajeva kidnapovanja i ubistava na istoku Ukrajine, proukrajinski aktivisti su se suočili sa raznim poteškoćama u organizaciji mitinga u Donjecku. Na primer, nisu mogli da pronađu prodavnicu u tom gradu gde bi kupili plave i žute trake, što je boja ukrajinske zastave, prenosi Rojters. Zbog toga su preko društvenih mreža zatražili pomoć od pristalica iz drugih krajeva zemlje da im pošalju trake.

“Situacija je veoma teška”, kaže proukrajinska aktivistkinja Tatjana Durneva.

“Govorim ruski i odrasla sam u ovom regionu koji, u poređenju sa drugim oblastima, izgleda manje patriotski prema Ukrajini. Međutim, znam da je zastava moje zemlje žuta i plava i nemam drugu zastavu niti nostalgiju za drugim simbolima”, dodaje Durneva.

Proruski aktivisti u Donjecku

Proruski aktivisti u Donjecku

Proruski separatist su proglasili nezavisnu “Narodnu republiku Donjeck”. U celoj oblasti se viore ruske zastave, dok je mnogo teže videti ukrajinska znamenja.

Međutim, prema istraživanjima javnog mnjenja i sociološkom studijama situacija u regionu Donbasa, gde većina stanovnika govori ruski kao prvi jezik, ali se izjašnjavanju kao Ukrajinci, mnogo je složenija i nijansiranija, piše Rojters.

Tako je u istraživanju Internacionalnog institute za sociologiju iz Kijeva, sprovedenog u aprilu, utvrđeno da samo 27 procenata stanovnika Donjeckog regiona podržava prisajedinjenje Rusiji, što je zaključak i drugih anketa.

Međutim, 72 odsto građana u ovoj oblasti smatra da je prelazna vlada, koja je preuzela dužnost nakon zbacivanja Viktora Janukovića u februaru, nelegalna.

“Sva istraživanja sugerišu da je većina ljudi za održavanje status kvoa. To znači da da region ostane deo Ukrajine čak i ako ne podržavaju vladu. Dok, s jedne strane, postoje tendencije ka radikalizaciji situacije, većina stanovništva je uključena u pasivni otpor ali nastavljajući svoj uobičajeni život”, ocenjuje Igor Todorov, profesor međunarodne politike na Donjeckom univerzitetu.
  • 16x9 Image

    Dragan Štavljanin

    Dragan Štavljanin radi za RSE od 1994. Magistrirao je na problemu balkanizacije (Prag/London), doktorirao na fenomenu “informacione mećave“ – višak informacija/manjak smisla (Beograd). Autor je knjiga „Hladni mir: Kavkaz i Kosovo“ i „’Balkanizacija’ Interneta i smrt novinara“.

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG