Autor Daisy Sindelar, priredio Slobodan Kostić
Prozori ukrajinskih protesta koje je organizovao opozicioni, proevropski pokret slikovito su zabaleženi na fotografijima, videu pa čak i umetničkim radovima. Tako su se jedan umetnik i novinar zajedno stvorili čitavu galeriju upečatljivih, životnih portreta Ukrajinaca koji svom snagom podržavaju proteste. Razgovarali smo sa glavnim autorima ovih dela - Oleksandrom Homjekhovom (Oleksandr Kom'yakhov) i Andrijem Prijmačenkom (Andriy Pryimachenko).
Inspiracija može da se rodi na mestima gde se to ne može baš uvek očekivati. Za Andrija Prijmačenka, studenta novinarstva, umetnički poticaji dolaze čak i od samog Mikole Azarova, dojučerašnjeg premijera i jednog od najtvrđih protivnika proevropskih demonstranata.
Kada su se pristalice proevropske Ukrajine i vladine snage sukobile 22. januara tadašnji premijer Azarov je direktno optužio demonstrante da su doneli na ulice terorizam.
Nakon toga dvadesetčetvorogodišnji Prijmačenko odlučio je da napravi umetničke portrete tih navodnih terorista i pozvao svog prijatelja, ilustratora Andrija Prijmačenka da mu u tome pomogne.
Tako je nastala serija upečatljivih, često duhovitih crteža učesnika demonstracija i nekih sasvim običnih ljudi koji su ih podržavali i pomagali donoseći im medicinsku opremu ili gradeći zajedno sa njima barikade.
Tako jedan od portreta „nasmejanog teroriste“ prikazuje veselog mladića koji bez kacige ili bilo kakve zaštite bezbrižno šeta duž kijevskih ulica, posmatrajući demonstrante koji pripremaju molotovljeve koktele. S druge strane „simpatična teroristkinja“ odevena u topli kaput sa kapuljačom nosi torbe pune zavoja i medicinske opreme za demonstrante. „Bogati terorista“ u pedesetim godinama donosi sa svog luksuznog Lexusa nove guma za barikade, dok u drugoj ruci drži kanister sa benzinom poručujući demonstrantima, „pa, znate šta radite“.
Sam umetnik objašnjava da je cilj ove serije crteža bio da se suprotstavi pokušajima zvaničnika da obične, dobronamerne građane predstave kao ekstremiste koji ne prezaju čak ni od nasilja:
„Zaista bih voleo da čelnici koji ove ljude nazivaju teroristima pogledaju moje portrete i shvate da nešto ozbiljno nije u redu sa zemljom gde se oni nazivaju takvim imenima. Kada čujete reč ‘terorista’ obično zamišljate naoružane borce koji ubijaju nevine. Ovde je u pitanju nešto sasvim drugo. Teroristima se nazivaju nevini ljudi, a da pritom nije ponuđen nijedan dokaz za takve tvrdnje.“
Tridesetšestogodišnji Homjekhov je još od radnije poznat po svojim osobenim i kompleksnim ilustracijama romana u kojima svaki detalj ima posebno značenje, među kojima se nalaze i njegovi radovi u futurističkoj noveli „Chub“.
On je počeo da se na umetnički način da se bavi ukrajinskim protestima nakon što je njegova drugarica, opoziciona novinarka Tatjana Čornovolov brutalno pretučena. Njene povrede na licu i upadljive modrice su jedan od prvih motiva u njegovim umetničkim radovima radovima o protestima koji potresaju Ukrajinu.
Nakon toga, osim portreta navodnih „terorista“, Homjekhov je pronalazio inspiraciju u likovima brojnih učesnika proevropskih protesta – od sveštenika u svečanim odorama do ćudljivih tinejdžerki u koje su koristile trenutke predaha da bi u prolazu ojačale barikade novih količanima snega, ne skidajući pritom gitare sa leđa.
Homjekhov je obilazio demonstrante sa kamerom, praveći nakon toga kod kuće svoje crteže, objašnjavajući da je više tragao za nekom vrstom „arhetipova“ nego indvidualnim karakterima. Njegova namera je da nastavi sa svojim projektom sve do okončanja protesta:
„I sam sam učesnik u svemu tome“, reći će Homjekhov dodajući da u ovakvim prilikama nije moguće biti puki posmatrač:
„Toliko ljudi je uhapšeno, mnogi od njih čak daleko od mesta gde su se odvijali protesti. Svi smo mi na na neki način učesnici. Teško je ostati posmatrač kada vidite ono što se oko vas dešava.“
Prozori ukrajinskih protesta koje je organizovao opozicioni, proevropski pokret slikovito su zabaleženi na fotografijima, videu pa čak i umetničkim radovima. Tako su se jedan umetnik i novinar zajedno stvorili čitavu galeriju upečatljivih, životnih portreta Ukrajinaca koji svom snagom podržavaju proteste. Razgovarali smo sa glavnim autorima ovih dela - Oleksandrom Homjekhovom (Oleksandr Kom'yakhov) i Andrijem Prijmačenkom (Andriy Pryimachenko).
Inspiracija može da se rodi na mestima gde se to ne može baš uvek očekivati. Za Andrija Prijmačenka, studenta novinarstva, umetnički poticaji dolaze čak i od samog Mikole Azarova, dojučerašnjeg premijera i jednog od najtvrđih protivnika proevropskih demonstranata.
Kada su se pristalice proevropske Ukrajine i vladine snage sukobile 22. januara tadašnji premijer Azarov je direktno optužio demonstrante da su doneli na ulice terorizam.
Nakon toga dvadesetčetvorogodišnji Prijmačenko odlučio je da napravi umetničke portrete tih navodnih terorista i pozvao svog prijatelja, ilustratora Andrija Prijmačenka da mu u tome pomogne.
Tako je nastala serija upečatljivih, često duhovitih crteža učesnika demonstracija i nekih sasvim običnih ljudi koji su ih podržavali i pomagali donoseći im medicinsku opremu ili gradeći zajedno sa njima barikade.
Tako jedan od portreta „nasmejanog teroriste“ prikazuje veselog mladića koji bez kacige ili bilo kakve zaštite bezbrižno šeta duž kijevskih ulica, posmatrajući demonstrante koji pripremaju molotovljeve koktele. S druge strane „simpatična teroristkinja“ odevena u topli kaput sa kapuljačom nosi torbe pune zavoja i medicinske opreme za demonstrante. „Bogati terorista“ u pedesetim godinama donosi sa svog luksuznog Lexusa nove guma za barikade, dok u drugoj ruci drži kanister sa benzinom poručujući demonstrantima, „pa, znate šta radite“.
Sam umetnik objašnjava da je cilj ove serije crteža bio da se suprotstavi pokušajima zvaničnika da obične, dobronamerne građane predstave kao ekstremiste koji ne prezaju čak ni od nasilja:
„Zaista bih voleo da čelnici koji ove ljude nazivaju teroristima pogledaju moje portrete i shvate da nešto ozbiljno nije u redu sa zemljom gde se oni nazivaju takvim imenima. Kada čujete reč ‘terorista’ obično zamišljate naoružane borce koji ubijaju nevine. Ovde je u pitanju nešto sasvim drugo. Teroristima se nazivaju nevini ljudi, a da pritom nije ponuđen nijedan dokaz za takve tvrdnje.“
Tridesetšestogodišnji Homjekhov je još od radnije poznat po svojim osobenim i kompleksnim ilustracijama romana u kojima svaki detalj ima posebno značenje, među kojima se nalaze i njegovi radovi u futurističkoj noveli „Chub“.
On je počeo da se na umetnički način da se bavi ukrajinskim protestima nakon što je njegova drugarica, opoziciona novinarka Tatjana Čornovolov brutalno pretučena. Njene povrede na licu i upadljive modrice su jedan od prvih motiva u njegovim umetničkim radovima radovima o protestima koji potresaju Ukrajinu.
Nakon toga, osim portreta navodnih „terorista“, Homjekhov je pronalazio inspiraciju u likovima brojnih učesnika proevropskih protesta – od sveštenika u svečanim odorama do ćudljivih tinejdžerki u koje su koristile trenutke predaha da bi u prolazu ojačale barikade novih količanima snega, ne skidajući pritom gitare sa leđa.
Homjekhov je obilazio demonstrante sa kamerom, praveći nakon toga kod kuće svoje crteže, objašnjavajući da je više tragao za nekom vrstom „arhetipova“ nego indvidualnim karakterima. Njegova namera je da nastavi sa svojim projektom sve do okončanja protesta:
„I sam sam učesnik u svemu tome“, reći će Homjekhov dodajući da u ovakvim prilikama nije moguće biti puki posmatrač:
„Toliko ljudi je uhapšeno, mnogi od njih čak daleko od mesta gde su se odvijali protesti. Svi smo mi na na neki način učesnici. Teško je ostati posmatrač kada vidite ono što se oko vas dešava.“
