Dostupni linkovi

logo-print

Ujdurma oko Rezolucije 1244


Barikade na mostu u Mitrovici, foto: Jasmina Šćekić

Barikade na mostu u Mitrovici, foto: Jasmina Šćekić

Odustajanje od Rezolucije 1244 je kraj Srbije - jedno je od reagovanja koja su zapljusnula javnost Srbije nakon što je predsednik Boris Tadić izjavio da u tehničkim pregovorima Beograda i Prištine, Brisel insistira na odustajanju od ovog dokumenta usvojenog u UN 1999. godine nakon čega se Vojska Srbije povukla sa Kosova, a istovremeno stigao NATO odnosno UNMIK koji je preuzeo privremenu upravu nad dotadašnjom srpskom pokrajinom.

Naime, pregovori oko predstavljanja Kosova na regionalnim skupovima zapeli su zbog insistiranja Beograda da uz naziv Kosovo stoji Rezolucija 1244. Zašto je izazvana tolika bura reakcija i zašto se dovodi u pitanje nastavak pregovora sa Prištinom zbog toga?

Predsednik Srbije kaže da izostanak naziva Rezolucija 1244 faktički značilo odustajanje Srbije od tog dokumenta UN.

„Rešenja za Kosovo moraju biti oslonjena na čvrste temelje, a Rezolucija 1244 je najčvršći temelj koji imamo”, kaže on.

Oliver Ivanović državni sekretar u Ministarstvu za Kosovo i Metohiju Vlade Srbije brani stav Beograda koji insistira da u imenu Kosova stoji Rezolucija UN.

„Nepominjanje Rezolucije u ovakvom kontekstu bilo bi opasno, jer u tom slučaju bi ostalo da Rezoluciju pominjemo samo u našim govorima i skupštinskim deklaracijama koje ne obavezuju nikoga od stranih faktora, pa ni kosovske Albance. Važno je da Rezolucija da jasnu indikaciju šta je zapravo
Delević: Verujem da ćemo se složiti da je za Srbiju važnije da prisustvuje skupovima na kojima se razgovara o temama koje se nje tiču, a ne da prvenstveno razmišlja o učešću drugih.

Kosovo“, ističe Ivanović.

Profesor međunarodnog prava Vojin Dimitrijević međutim ne vidi takvu opasnost.

„Pretpostavljam da je naše insistiranje bilo da tu piše Rezolucija 1244, a da su u Briselu rekli nađite neko rešenje da ne pominjete tu Rezoluciju. Odustajanje od upotebe Rezolucije u imenu značilo bi odustajanje od jednog aranžmana gde se ta Rezolucija pominje, ali to nije odustajanje od Rezolucije“, ocenjuje Dimitrijević.

Da svi na vlasti ne misle isto, svedoči izjava Milice Delević, direktorke Vladine kancelarije za evrointegracije. Ona se pridružuje onima koji ne misle da je ime pod kojim će se predstavljati Kosovo pitanje svih pitanja.

„Verujem da ćemo se složiti da je za Srbiju važnije da prisustvuje skupovima na kojima se razgovara o temama koje se nje tiču, a ne da prvenstveno razmišlja o učešću drugih“, kazala je Delević.

Istrajavanje na kapitulaciji

Nenad Prokić
funkcioner LDP-a, partije koja traži novu politiku prema Kosovu, smatra da Srbija vodi gubitničku politiku insistirajući na nečemu što po njemu nema baš mnogo smisla.

„Zahtevati od nekoga da se zove 1244 FP kad ode da pregovara je najmanje smešno. Ode Tači u Britaniju, ode u Ameriku i sada bi trebalo da ta zemlja koju su oni priznali zbog Srbije zove 1244“, kaže Prokić.

Profesor međunarodnog prava Vojin Dimitrijević za RSE, objašnjava da je čitava Vojin Dimitrijević

Vojin Dimitrijević

politička ujdurma stvorena navodnim zahtevom da Srbija odustane od Rezolucije 1244 - farsa.

„Moram da priznam da sam bio zapanjen kad sam video naslove da se od Srbije traži da odustane od Rezolucije 1244 bez ikakvog daljeg objašnjenja. Srbija ne može da odustane od te Rezolucije, pošto je nije ni donela", rekao je Dimitrijević.

Nenad Prokić kaže da je ova vlast izgubila godine ne priznajući realnost, zakovana u političke koordinate iz 99-te godine.

„Tri i po godine su oni sedeli ovde i pričali neke mantre, govorili su da je Kosovo Srbija. Zašto nisu govorili da je Beograd Srbija, da je Vojvodina Srbija? Nego pišemo da je nešto Srbija upravo zato što nije“, kazao je on.

U opštoj galami o tome šta znači Rezolucija 1244, upozoravaju naši sagovornici zaboravljaju se neke stvari.

„Rezolucija sadrži razne stvari. Srbija bi najradije odustala od te Rezolucije pošto ima za nju vrlo neprijatnih stvari a ne samo prijatnih. Vremenom se na neke od njih zaboravilo, kao to da postoji pozivanje na Rambuje u kome se podržalo pravilo da se posle nekoliko godina referendumom Kosovo izjasni o svom statusu. Srbija je na to zaboravila", navodi profesor Dimitrijević.

“Beogradskoj politici je jedino preostala ta Rezolicija 1244, a ona je bila zapravo kapitulacija. To se kod nas smatra kao poslednje uporište politike. A istrajavati na tome je istrajavati na kapitulaciji“, smatra Nenad Prokić.

Na pitanje zašto je na sceni Srbije nastalo utrkivanje u odbrani Rezolucije 1244, profesor Dimitrijević je odgovorio:

„Iz neznanja se nešto naduva, kao i mnogo puta. Kod nas u tolikoj meri vlada neznanje... Ovo je nešto iz moje struke, pa mi više pada u oči. Ko zna koliko neznanja ima u drugim stvarima.“
  • 16x9 Image

    Branka Mihajlović

    Novinarstvom se bavi od 1972. godine. Od 1995. do 2006. radi u Radiju Slobodna Evropa u Pragu kao novinar, od 2006. je dopisnik RSE u beogradskom birou.

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG