Dostupni linkovi

logo-print

Severna Koreja: Amerikanac osuđen na 15 godina prinudnog rada


Pae Jun-Ho a.k.a Kenet Bi

Pae Jun-Ho a.k.a Kenet Bi

Američki državljanin korejskog porekla Pae Jun-Ho osuđen je u Severnoj Koreji na 15 godina prinudnog rada zbog "neprijateljskih aktivnosti" protiv komunističkog režima u toj zemlji, javila je u četvrtak severnokorejska agencija KCNA. Južnokorejski aktivisti smatraju da je Ho, kao turistički vodič, fotografisao gladnu severnokorejsku decu. Vašington je zatražio njegovo hitno oslobađanje.

Pae Jun-Ho, čije je američko ime Kenet Bi (Kenneth Bae), uhapšen je 3. novembra 2012. u lučkom gradu Rason, na severoistoku Severne Koreje u specijalnoj ekonomskoj zoni na granici sa Kinom.

Suđenje je održano 30. aprila. Nisu navedeni detalji optužnice. Južnokorejska štampa je prenela da je ovaj 44-godišnji Amerikanac korejskog porekla bio zaposlen u turističkoj agenciji i da je turista koji je sa njim putovao u Severnu Koreju kod sebe imao hard disk sa "osetljivim podacima".

Agencija KCNA je navela da je osuđeni priznao da je neprijateljski raspoložen prema Severnoj Koreji i da je pokušao da sruši tamošnji režim. Južnokorejski aktivisti za ljudska prava smatraju da je Bi uhapšen zato što je fotografisao severnokorejsku decu koja gladuju.

Prema severnokorejskom zakonu, kazna za ovakva delovanja je od pet do deset godina teškog zatvorskog rada. Vašington je zatražio hitno oslobađanje američkog državljanina.

“Tražimo da Kenet Bi budem pušten po humanitarnom osnovu”, kazao je u ponedeljak portparol američkog Stejt departmenta Patrik Ventrel (Patrick Ventrell).

Švedske diplomate koje zastupaju SAD u Severnoj Koreji, jer između ove dve zemlje ne postoje diplomatski odnosi, zastupaju uhapšenog Bija, koji je, kako piše Asošijeted Pres (AP) “pobožni hrišćanin”.

Oslobađanje uz intervenciju znamenitih ličnosti

Severna Koreja je uhapsila nekoliko američkih državljana poslednjih godina, uključujući novinare i hrišćanske aktiviste, koji su optuženi za prozelitizam. Oni su bili oslobođeni nakon intervencije znamenitih ličnosti iz SAD, uključujući bivše predsednike Bila Klintona (Bill Clinton) i Džimija Kartera (Jimmy Carter), koji su putovali u Pjongjang u posredničku misiju. Klinton je uspeo da 2009. izdejsvuje oslobađanje dvoje novinara Lore Ling (Laura) i Jone Li (Euna Lee).

One su bile uhapšene u vreme drugog nuklearnog testa Severne Koreje 2009. i bile su osuđene na 12 godina teškog zatvorskog rata, pre nego što su oslobođene.
Posmatrači smatraju da Pjongjang koristi uhapšenog Amerikanca kao sredstvo pritiska, imajući u vidu velike tenzije na Korejskom poluostrvu.

Ujedinjene nacije su pooštrile sankcije Pjongjang nakon njegovog nuklearnog testa 12. februara i lansiranja rakete dugog dometa u decembru.

Severna Koreja je ljutito reagovala na ove mere kao i na redovne godišnje vojne vežbe SAD i Južne Koreje, tokom koje je demonstrirano i najmodernije oružje.
Pjongjang je zapretio da će napasti američke baze u regionu i prekinuti direktnu “vruću liniju” sa Južnom Korejom.

Povukao je, takođe, svoje radnike iz zajedničke industrijske zone sa Seulom – Kesong, sprečavajući istovremeno južnokorejske radnike da uđu u nju.

Severna Koreja odbacuje pozive na razgovore, nakon čega je Južna Koreja odlučila da povuče kompletno svoje osoblje, po prvi put otkako je pokrenut projekat pre jednu deceniju.

Samo sedam službenika iz Seula je ostalo u Kesongu, kompleksu unutar Severne Koreje u kome je radilo 120 južnokorejskih firmi, a koje su zapošljavale severnokorejsku radnu snagu.

Seul je saopštio da preostali radnici pregovaraju poslednje isplate i da će se uskoro vratiti u zemlju, demantujući glasine da su taoci severnokorejskih vlasti.

Južnokorejska vlada je obećala pomoć u iznosu od 273 miliona dolara firmama koje su ugrožene zatvaranjem industrijske zone Kesong.
  • 16x9 Image

    Dragan Štavljanin

    Dragan Štavljanin radi za RSE od 1994. Magistrirao je na problemu balkanizacije (Prag/London), doktorirao na fenomenu “informacione mećave“ – višak informacija/manjak smisla (Beograd). Autor je knjiga „Hladni mir: Kavkaz i Kosovo“ i „’Balkanizacija’ Interneta i smrt novinara“.

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG