Dostupni linkovi

logo-print

Američka diplomatija sve češće upozorava na povećani ruski uticaj na Balkanu. Pomoćnik drzavnog sekretara zadužen za odnose sa javnosću Daglas Frenc je na nedavnoj debati u Briselu upozorio zemlje sa Balkana, uključujući i Makedoniju na, kako je rekao, ono što dolazi iz Rusije.

On je istakao da su oči SAD-a fokusirane ka Balkanu i da su Amerikanci uvek tu da pomognu, dodajući da, kao i druge zemlje u okruženju Rusije koje su u sferi njenih želja i uticaja, i balkanske države trebaju biti zabrinute zbog onoga što dolazi iz zvanične Moskve.

Ovo je drugo upozorenje koje dolazi od američke administracije u kratkom periodu. Krajem prošlog meseca državni sekretar Džon Keri, govoreći u potkomitetu Senata o budžetu za narednu godinu, rekao da su Makedonija, Srbija, Crna Gora i Kosovo, kao i Gruzija, Moldavija i Pridnjestrovlje, na liniji vatre.

Univerzitetski profesor Mersel Biljali kaže da ova upozorenja ukazuju na realnu mogućnost povećanog ruskog političkog, bezbednosnog i ekonomskog uticaja na Balkanu.

“Posle propadanja Južnog toka, praktično i Rusi nemaju veliki interes ovde, nego hoće da drži ovaj region kao monetu za potkusurivanje, odnosno za balansiranje interesa u odnosu na Ukrajinu i Krim”, komentariše Biljali.

Profesor Nano Ruzin, koji je nekoliko godina bio makedonski ambasador u NATO-u, smatra da su ovakve izjave učestale zbog kolebljivog ponašanja balkanskih država u međunarodnoj politici, ali i zbog povećanih interesa Rusije.

On naglašava da zvanična Moskva u zemljama koje pripadaju u prvom krugu njenih interesa i gde živi ruska manjina reagira i vojno, a da se na drugačiji način odnosi prema zemljama sa Balkana.

“Oni nas nazivaju državama daljeg interesa, kao što su naprimer Srbija, Crna Gora i Makedonija, koje poseduju određenu vrstu osetljivosti na neki panslavizam. A ako govorimo o metodama i sredstvima tog bližeg komuniciranja, svakako su u prednjem planu ekonomska, trgovinska i kulturološka sredstva”, ocenjuje Ruzin.

Inače, u zadnje vreme je primetno sve veće prisustvo ruskih investicija u Makedoniji, što otvara dilemu da li se radi samo o ekonomskim relacijama ili tu ima i nešto više. Sumnje pothranjuje i to što je Makedonija već duže vreme van Evropske unije i Rusija može iskoristiti taj vakum za svoj politički uticaj.

Analitičari kažu da Rusija zbog ukrajinske krize sve jače pokušava da bude prisutna na tržištima u svetu, pa i na Balkanu. U Makedoniji najviše ruskih investicija ima u rudarstvu i energetici, gde su prisutni preko benzinskih stanica Lukoila.

U Skoplju je počela izgradnja crkve ruskim kapitalom, a biznismen iz Rusije je bio donator novog osvetljenja milenijumskog krsta iznad glavnog grada.

“Sama izgradnja ruske crkve pokazuje da, pored ekonomije i kapitala, sada i politika polako zauzima neko mesto na balkanskim prostorima. Ruski kapital, koji je do sada bio prisutan na Bliskom istoku, mislim da će se polako seliti ka Evropi i da će pomerati granice ekonomske transverzale”, kaže biznismen Zore Temelkovski.

Eksperti smatraju da i nedavna inicijativa o ruskom medijatorstvu u sporu između Makedonske i Srpske pravoslavne crkve može predstavljati pokušaj političkog uticaja Moskve.

  • 16x9 Image

    Blagoja Kuzmanovski

    U novinarstvu je od 1993. kada počinje da radi u dnevnoj redakciji Makedonskog radija. Bio urednik i voditelj dnevno-političkih informativnih emisija. Od 2002. godine šef dopisništva RSE u Skoplju.

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG