Dostupni linkovi

logo-print
Umetnici Srbije, okupljeni u više udruženja, organizuju 22 juna u Beogradu "Protest protiv ubijanja kulture". Oni hoće da upozore vlast da se kultura već više od deceniju urušava a da najnoviji udarac stiže sa vrha vlasti koja ne prepoznaje prave umetničke vrednosti.

Sagovornici RSE, komentarišući najnovije poteze MInistarstva kulture, kažu da je promenjen sistem prioriteta i u besparici stradaju najvredniji umetnički projekti i institucije.

Rediteljka Milica Kralj koja je na čelu Odbora protesta u koji su uključena najvažnija umetnička udruženja , za naš program prenosi deo poziva upućenih svim umetnicima i onima kojima je stalo do kulture:

“Hoćemo li dopustiti da se pozorišta zatvore, kao što smo dozvolili da nestanu bioskopi? Hoćemo li dopustiti da gledamo izložbe u mraku? Da li je klasična muzika samo simbol za dan žalosti? Ne trebaju nam pozorišne zgrade, muzeji, bioskopi, knjižare i galerije, a treba nam prostor za profit? Ne trebaju nam umetnici, treba nam još državnih činovnika i partijskih poslušnika? U kakve će to ljude izrasti naša deca?”, pitaju umetnici u proglasu, poručujući: “Država jednako kultura”.

Kako se to ubija kultura? Država je odlučila da se pozorištima i kinematografiji dodeli nula dinara iz budžeta, uz objavljivanje najnovijeg rezultata konkursa Ministarstva kulture u kojem neke od najznačajnijih kulturnih manifestacija i institucija nisu dobile ni dinara kao, na primer, Oktobarski salon, džez festival Nišvil, sredstva za Bitef su prepolovljena, kao i za Palićki filmski festival. Stvaraoci kažu da nije problem u nedostatku para, već u kriterijumima novog Ministarstva koje protežira takozvane patriotske projekte poput još jednog skupog muzičkog scenskog spektakla ovog puta posvećenog 200-oj godišnjici pogibije Hajduk Veljka.

Ivan Blagojević direktor Nišvila, svetski poznatog džez festivala, za RSE kaže da Ministarstvo ne samo što nije dalo dinara jer nije prepoznalo značaj tog festivala na koji dolaze godinama vrhunska imena sa svetske džez scene, već šalju uvredljive poruke osporavajući umetnički domet niške džez pozornice:

“Ne može se jednom Beniju Golsonu koji nas hvali, Rendi Brejkeru, Biliju Kobamu pričati da ovo nije umetnički festival. To je strašno!To je strašno! A mi smo bili u društvu pet pozorišnih i pet filmskih festivala, jedini džez festival od nacionalnog značaja” ,kaže Blagojević navodeći da su morali da otkažu gostovanja nekoliko vrhunskih izvodjača kao što je Dejvid Marej sa pevačicom Mejsi Grej, od Bluz Bradersa na zatvaranju festivala i od razgovora sa čuvenim dr Hausom, glumcem Hjuom Lorijem koji je izvrstan muzičar.

Mia David

Mia David

Na spisku onih za koje Ministarstvo kulture ne smatra da zaslužuje budžetske pare je i Oktobarski salon, najuglednija manifestacija vizuelnih umetnosti osnovana još daleke 1960-te godine. Mia David vd. direktorka Kulturnog centra koji je organizator salona, kaže da su poslali Ministarstvu dopis da još jednom razmotri tu odluku ali suštinski problem detektuje u vrednosnim kriterijumima:

“U Republici savremeno stvaralaštvo nije prioritet. To je nekako jasno iz ovoga iz ovoga što se vidi. A vidi se zaokret kursa, pretpostavljam da su projekti kao što je 'Konstantin' pojeli veći deo budžeta ili jedu pare i od ovih manjih. Mislim da je to pogrešna politika, jer treba sačuvati neke institucije i manifestacije. “

MIlan Vlajčić, ugledni filmski kritičar za RSE kaže da ova država ne prepoznaje kulturu kao nešto što je od suštinske važnosti za društvo, citirajući čuveni Čerčilov odgovor nekim generalima koji su u vreme rata prigovorili zbog trošenja novca za kulturu: a za šta se mi onda borimo?

“Iz izjava ministra i njegovih ljudi mi smo doznali da je kinematografija dobila nula, i onda kako to deliti? Medjutim, postoji konkurs koji je raspisao Filmski centar pre nego što je doznao za tu NULU, koji je izazvao velike reakcije. Bune se ljudi, mi iz novina, na primer, doznajemo da peti put nije prošao reditelj Srdjan Dragojević. Može neko da misli o njemu šta god hoće, on je jedan od naših najboljih reditelja u poslednjih 20 godina! A dobili su neki ljudi čija imena meni ništa ne znače”, kaže Vlajčić i komentariše situaciju u pozorištima.

KPGT Ljubiše Ristića je dobio pet miliona, isto koliko i Sterijno pozorje, dok je Bitefu dodeljena neuporedivo manja suma od ranijih godina, samo devet miliona.

”To sa KPGT-om je jedna traumatična situacija. Ljubiša Ristić je bio dobar reditelj a onda se politički angažovao u JUL-u, pa je onda jedno vreme bio potpuno izbrisan sa lista, onda su došli neki ljudi koji sada daju njemu, a oduzimaju BItefu. Pa to je neverovatno! A Festival autorskog filma je dobio tek toliko da može da plati sekretaricu. A taj festival postoji 20 godina i jedan je od najboljih u Evropi. Dakle, napravljena je potpuna pometnja. Sramno je da Jugoslovensko dramsko pozorište i Atelje 212 nisu imali u zimskim mesecima struju da plate!” kaže Vlajčić ocenjujući da smo došli do dna.

”Mi jesmo jedna siromašna zemlja, medjutim, mi smo jedna nekulturna zemlja. Naši ministri su, bez možda dva tri koji kriju svoju ličnu kulturu i to uspešno, potpuno necivilizovan svet, oni verovatno samo odu u pozorište kada treba da budu primećeni, jer su tamo TV kamere. Njima je kultura deveta rupa na svirali”, rezignirano kaže ugledni filmski kritičar Milan Vlajčić.
  • 16x9 Image

    Branka Mihajlović

    Novinarstvom se bavi od 1972. godine. Od 1995. do 2006. radi u Radiju Slobodna Evropa u Pragu kao novinar, od 2006. je dopisnik RSE u beogradskom birou.

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG