U Srbiji se nastavlja nalet štrajkova

Zoran Glavonjić

Talas protesta u predizborno vreme u Srbiji nastavljen je okupljanjem zaposlenih u predškolskim ustanovama. Dok vlast tvrdi da brine o radnicima, sindikati zahtevaju hitne promene.

Oko 200 članova Samostalnog sindikata predškolskog vaspitanja i obrazovanja protestovalo je ispred zgrade Vlade Srbije zahtevajući da se donese uredba kojom bi bile izjednačene plate vaspitačima u celoj državi. Okupljeni iz Beograda, Negotina, Zaječara, Užica, Nove Varoši, Vrnjačke Banje, Novog Sada, Niša i drugih gradova najavili su da će obustaviti rad u vrtićima ukoliko hitno ne dobiju odgovor.



Plate zaposlenih u predškolskim ustanovama sada zavise od lokalnih samouprava, i zbog toga se u raznim gradovima razlikuju i do 20.000 dinara, a Sindikat traži i da se zarade vaspitača ujednače na 39.000 dinara.

Najveći protest u javnom sektoru trenutno je u zdravstvu, u kom je štrajk lekara i farmaceuta ušao u drugu nedelju. Zaposleni u 60 zdravstvenih ustanova širom zemlje poštuju minimum procesa rada zahtevajući ukidanje uredbe kojom će im, kako tvrde, od 1. jula plate biti smanjene za 10 odsto.

Dragan Savić, predsednik Sindikata zaposlenih u zdravstvu i socijalnoj zaštiti, rekao je da će 65.000 članova te organizacije uskoro stupiti u štrajk ukoliko ne bude dogovora sa vladom.

„Nadam se da ćemo možda doći do rešenja koje bi zadovoljilo obe strane. Jedan od naših zahteva su i veće plate, ali smo svesni da u ovom trenutku to vlada ne može da uradi,“ kaže Savić.

Pitanja poreza, doprinosa, PDV-a...

U vreme ekonomske krize problemima je najviše izložena privreda i one firme kojima ne upravlja država.

Nebojša Atanacković, predsednik Udruženja poslodavaca Srbije, smatra da se uprkos tome ne može očekivati da će talas štrajkova zahvatiti taj sektor.

“Postoji velika razlika u potencijalu sindikalnog udruživanja u budžetskim ustanovama, gde se protesti jako osećaju i snažno udaraju, i u realnoj privredi. Jer taj deo privrede i onako jedva radi i tu praktično gotovo da ne postoji mogućnost tako snažnih manifestacija nezadovoljstva. Jasno je da su firme u kojima je država poslodavac na neki način u povlašćenom položaju u odnosu na privatnu privredu”, navodi Atanacković.
Jedan od retkih skupova nezadovoljstva koji je bio najavljen a ipak nije održan je protest radnika metalskog kompleksa, u kom radi 100.000 ljudi.

U poslednjem trenutku Samostalni sindikat metalaca dogovorio se sa Socijalno ekonomskim savetom Srbije da se prošireno dejstvo kolektivnog ugovora primeni na sva preduzeća u toj grani, kao i da se pitanje toplog obroka i regresa reši u naredna tri meseca.

Zoran Vujović, predsednik Samostalnog sindikata metalaca, kaže da ipak zabrinjava talas štrajkova u Srbiji i da će uskoro početi razgovori o tome kako vlast mora da reši probleme.

“Trebalo bi jednom platformom uputiti novu vladu na to koji su najvažniji segmenti da bi privreda radila. Treba rešiti pitanja poreza, nivoa doprinosa, rokova plaćanja, PDV-a… Privredu treba zaposliti da se u državi ne bi dogodio kolaps zbog masovnih štrajkova i da se na ulici ne bi sastajali svaki dan. Za sve je najbolje da se na razuman i civilizovan način dogovorimo kako sve to treba rešiti”, kaže Vujović.

U Srbiji protestuje i nekoliko stotina radnika kruševačkih preduzeća "14. oktobar" i "Župa" koji su na okupljanju ispred gradske skupštine najavili da će se preseliti u prostorije firmi i ostati tamo sve dok im nadležni ne overe zdravstvene knjižice. Još jedan veliki protest očekuje se u Srbiji jer su poljoprivrednici, koji su nezadovoljni novom vladinom agrarnom politikom, najavili nove blokade puteva i regionalnih saobraćajnica.