Dostupni linkovi

logo-print

U Srbiji u porastu nasilje nad LGBT osobama


Sa konferencije za novinare Labrisa, Beograd, 15.maj 2012.

Sa konferencije za novinare Labrisa, Beograd, 15.maj 2012.

Osim porasta broj napada na pripadnike LGBT populacije u Srbiji, zabrinjava i izrazita neosetjivost građana na nasilje, diskriminaciju i kršenje njihovih osnovnih ljudskih prava. To pokazuje najnoviji izveštaj organizacije za lezbejska prava Labris, čiji predstavnici još jednom pozivaju državu da nasilje prema LGBT osobama tretira kao zločin iz mržnje.

Od protekle godine, kada je država zabranila Paradu ponosa i tako se povukla pred pretnjama nasiljem, javnost je ostala uskraćena za odgovor na pitanje ko su oni koji su najavljivali da će se ponoviti scenario iz 2010. godine kada je tokom Parade povređeno više od 140 ljudi, a centar Beograda demoliran.

“Ko su ta NN lica koja su kupila ne znam koliki broj guma i koji se spremaju da napadnu učesnike i učesnice Parade ponosa rojevima pčela”, upitala je Jovanka Todorović-Savović na predstavljanju Labrisovog godišnjeg izveštaja o položaju LBGT populacije u Srbiji u kome se poslednično ukazuje i na porast napada, ali i ravnodušnost građana na nasilje.

Jovanka Todorović

Jovanka Todorović

“Imali smo slučaj kada je momak u Novom Sadu pretučen i ostavljen da leži na ulici u lokvi krvi. Niko mu nije pritekao u pomoć i on je nekoliko sati ležao na pločniku”, podseća predstavnica Labrisa.

Zbog nasilja i drugih oblika diskriminacije tokom protekle godine upućene su brojne žalbe, a bilo je i puno onih koji su se Labrisovom pravnom savetovalištu obraćali samo da bi dobili informaciju o tome kako se dobija azil jer žele da napuste Srbiju.

Ovo je rezultat njihovog straha za bezbednost, te dominantnog nepoverenja u državne institucije, kaže Jelena Radoman iz Centra za istraživanje javnih politika.

“Sve i da policija odradi svoj deo posla, pravosuđe je to gde dolazi do kočenja procesuiranja prijavljenih slučajeva. Očigledno je da se vrtimo oko istih tema, a jedna od krucijalnih je uvođenje instituta zločina iz mržnje u krivični zakonik, što bi olakšalo i evidentiranje i procesuiranje zločina”, kaže Jelena Radoman.

Iako su tokom 2011. godine donete neke od presuda optuženima za nasilje i pretnje LBGT osobama, one nisu dovoljno visoke i ukazuju na to da država nije odlučna da reši problem homofobije i adekvatno kazni nasilje.

Parada i ove godine

To pokazuje i primer vođe klerofašističke organizacije Obraz Mladena Obradovića koji se, nakon nepravosnažne predsude od dve godine zatvora zbog nereda tokom Parade ponosa 2010., i svega deset meseci zbog širenja mržnje i pretnji pred godinu dana ranije otkazanu Paradu, nedavno ovako obratio javnosti.

Mladen Obradović
„Samo neka sude, ničim nas ne mogu zaustaviti. To će mi samo pomoći da u svim budućim borbama budem još odlučniji, i da u toj borbi ostvarimo i pobedu. Dolazimo!", rekao je Obradović, a njegova poruka propraćena je aplauzom brojnih mu pristalica.

Na ovakvu atmosferu ispred beogradske Palate pravde umnogome su uticale homofobične izjave pojedinih političara, ali i saglasnost cele Vlade Srbije da popusti pod pretnjama nasiljem i zabrani prošlogodišnju Paradu ponosa, zbog čega je protiv države podneta tužba kako Ustavnom sudu, tako i Evropskom sudu za ljudska prava u Strazburu.

Danko Runić iz uprave Beograda problem vidi u nekoordinaciji nadležnih institucija, i tvrdi da su gradske vlasti učinile sve da Parada 2011. godine bude održana.

„Mi smo, pored ostalog, izvršili velike logističke pripreme kako bismo koordinirali rad i gradskog zelenila i čistoće, i gradskog prevoza. Zatvarali smo sva gradilišta gde se koriste kocke koje mogu biti bacane na učesnike Parade ili policiju. Dodatno smo osigurali da sav šut i građevinski materijal ne bude na ulicama, uklonili smo sva vozila iz centra grada“, navodi Runić.

No, sudeći po rezultatima istraživanja Labrisa, čini se da u proteklih godinu dana, ni gradska, ni republička vlast nisu učinile puno toga kako ovakve mere predostrožnosti ne bi bile potrebne za jednu šetnju grupe ljudi ulicama prestonice. Oni od nje, kako najavljuju, neće odustati i ove godine planiraju Pride za oktobar.

“Mi smo u okviru predizborne kampanje pratili šta misli LGBT populacija po pitanju državnih aktera. Pokazalo se da smo svi zajedno umorni od deklarativnih, praznih obećanja, da nam je potrebna akcija, pa je tako jedna anketa na sajtu rozelistići.org pokazala da ono što budući predsednik Srbije prvo treba da uradi jeste da stane na čelo kolone. Mi ćemo se ukačiti na ovaj pozitivan talas državnih insitutucija i nadam se da ćemo ove godine imati deset dana zaista lepog i duginim bojama obojenog Beogarda”, rekao je Boban Stojanović iz organizacionog odbora Parade ponosa.
  • 16x9 Image

    Iva Martinović

    Posle petooktobarskih promena počinje da radi na beogradskom radiju Studio B, u početku kao novinar-reporter, a potom i kao urednik informativnih emisija. U aprilu 2007. prelazi na RSE, gde radi kao novinar-reporter i voditelj dnevnih informativnih emisija.

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG