Dostupni linkovi

logo-print

Krivični zakonik Srbije: U pripremi izmene o suzbijanju zločina iz mržnje


Grafiti u Beogradu, avgust 2012.

Grafiti u Beogradu, avgust 2012.

Posle incidenata na utakmici u Kruševcu još se ne stišava bura povodom rasističkih uvreda navijača Srbije upućenih jednom od igrača Engleske. U senci ovih događaja, pravosudne vlasti započele su izmene Krivičnog zakonika od kojih se očekuje da pomognu u suzbijanu krivičnog dela uobičajenog u Srbiji – zločina iz mržnje.

Oponašanje majmunskih krika upućenih gostujućim fudbalerima iz Britanije i opšta tuča na terenu slike su koje je Srbija još jednom poslala sa svojih sportskih terena. I to samo nekoliko dana nakon tuče navijača Partizana za vreme evropske rukometne utakmice tog kluba, kada je predstavnik Evropske rukometne federacije pogođen cipelom u glavu.

Kao i svaki put do sada, nadležni su najavili konkretne mere. Tako premijer i ministar policije Ivica Dačić očekuje skore rezultate istrage incidenata u Kruševcu.

"Dao sam nalog da se utvrdi puna istina o onome što je bilo i da se preduzmu sve neophodne mere nevezano od toga šta ko traži iz Evrope ili sveta. Naši huligani su učili od engleskih, prema tome, mislim da bi trebalo da sada malo ovi naši koji treba da sprovode zakon uče od Engleza", kaže Dačić.

Zvaničnici Evropske unije s druge strane ne skrivaju zabrinutost. Ambasador EU u Srbiji Vensan Dežer upozorava da incidenti poput poslednjeg u Kruševcu štete imidžu države, zbog čega je potrebno poboljšati prevenciju i pooštriti kazne.

To je, naravno, samo deo slike koju čine nacionalistički ispadi na stadionima, premlaćivanje pripadnika LGBT populacije, paljenje stranih ambasada, lomljenje izloga, pa čak i rasističke uvrede na račun igrača koji nastupaju u domaćim klubovima, koju Srbija šalje poslednjih godina šalje u svet.

To je i jedan od razloga zbog kog su pravosudne vlasti započele izmene Krivičnog zakonika kojim će se sankcionisati zločin iz mržnje kao otežavajuća okolnost pri izvršenju krivičnog dela.

Državni sekretar u Ministarstvu pravde Danilo Nikolić objašnjava da se država na to odlučila zbog sve češćih napada motivisanih isključivo različitostima.

"To znači da će se učinioci ovih krivičnih dela naći u situaciji da im posebni minimum kazne za određeno krivično delo, recimo nasilničko ponašanje, ne može biti ublažavan. Biće strožije kažnjavani u odnosu na počinioce koji takvo delo nisu izvršili iz mržnje", kaže Nikolić.

Na pitanje da li će tu moći da se sankcionišu i pretnje Nikolić odgovara:

"Ako se pretnje mogu kvalifikovati kao krivično delo ugrožavanja sigurnosti onda da."

O tome koliko je sve to u Srbiji ozbiljan problem, Nikolić kaže:

"Ozbiljan je problem, uzmite situacije Parade ponosa kada je održana. Kolika je to količina nasilja bila."

Blaga kaznena politika

Promene Krivičnog zakonika inicirali su Komitet pravnika za ljudska prava i udruženje Gej strejt alijansa. Uprkos tome što država, kao i u donošenju drugih važnih odluka kasni, u Komitetu ocenjuju da se radi o prvom koraku u obračunu sa svakodnevnim porastom nasilja, rasizma i mržnje.

Milan Antonijević

Milan Antonijević

Ipak, Milan Antonijević upozorava da je ovo samo početak jer u konačnoj verziji izmena očekuju da zločin iz mržnje ne bude samo otežavajuća okolnost – već krivično delo.

"Porast nasilja koji je motivisan mržnjom je izuzetno veliki, dok je kaznena politika blaga. Ne postoji izvesnost kažnjavanja kada činite zločin iz mržnje, već se to karakteriše kao neko blaže krivično delo. Uopšte se u obzir ne uzima motiv koji bi trebalo da poveća kazne koje se izriču onima koji vrše krivična dela. U svakom slučaju će se na ovaj način omogućiti da se nasilje koje se dešava na ulicama svih gradova koje je upereno protiv marginalizovanih grupa, nacionalnih, verskih i drugih manjina smanji. Tako da je dobro da država jasno pokaže da je mržnja i nasilje koje proizlazi iz mržnje nešto protiv čega se jako i odlučno bori. To je sigurno doprinos tome da se i sve druge slobode unapređuju kroz neke druge mere države", kaže Antonijević.

Inače, inicijativa za izmene Krivičnog zakonika dostavljena je predstavnicima prošle Vlade, ali uprkos obećanjima tadašnje vlasti, nije sprovedena u delo. Sada je taj proces otpočet, ali je jedna od manjkavosti predloga ta kazne nisu precizno određene.

To je jedna od stvari na kojoj sa nadležnima treba raditi, kaže Lazar Pavlović iz udruženja Gej strejt alijansa.

"Mržnja kao motiv za krivično delo ima jedno svojstvo da kada se učini prema pojedincu ili grupi za svoju posledicu, sem na pojedinca ili grupu, ima I širenje straha i nesigurnosti među svim ljudima koji dele to lično svojstvo. I zbog je šire društveno opasno vršiti takva krivična dela", kaže Pavlović.

Na pitanje šta bi trebalo da se promeni da bi bilo još bolje rešenje, Pavlović odgovara.

"Konkretnije odredi visina kazne za takva krivična dela i da se po nekim osnovama I svojstvima dopuni tekst zakona. Bitno je da se postigne što širi konsenzus u parlamentu i mi smatramo da to treba da bude predlog Vlade. Bez obzira na to da li će predlog podržati poslanici vlasti iili opozicije treba postići što širi konsenzus – jer se to tiče svih građanki i građana Srbije."

U Srbiji se očekuje skori početak javne debata o predloženim rešenjima koja se odnose na izmene Krivičnog zakonika. Stučnjaci su do sada često isticali da neadekvatne kazne i neefikasnost pravosuđa nužno vode ponavljanju rasnih, nacionalističkih i homofobnih fizičkih i verbalnih napada.
  • 16x9 Image

    Milan Nešić

    Reporter i novinar beogradskog biroa Radija Slobodna Evropa od septembra 2012. Pre toga pet godina proveo na Radiju B92.

XS
SM
MD
LG