Dostupni linkovi

logo-print

U istorijskom sećanju su klice razdora u Ukrajini


Simferopolj

Simferopolj

Autor: Irina Steljmah, priredila: Anamaria Ramač Furman

U Ukrajini se Dan pobede nad fašizmom polako pretvara u dan sećanja i tuge. Narandžasto-crnu lentu svetog Đorđa smenjuju crveni makovi, asocijacija na krvave tragove od metaka. Tako barem kažu istoričari koji su učestvovali na specijalnoj konferenciji u Kijevu, upriličenoj povodom 70-te godišnjice pobede nad fašizmom u Evropi.

Kada je Hitlerova Nemačka 1945. godine kapitulirala, svetska javnost se nadala da će na evropskom kontinentu zavladati trajni mir. Međutim, kako svedoče poslednji događaji na istoku Ukrajine, ova se nadanja nisu ostvarila, a početke današnje drame u Ukrajini, između ostalog treba tražiti i u njenoj ratnoj prošlosti.

“Rat je komplikovan i višestran. To nije samo herojstvo, to je pre svega krv, žrtve, izdaja i podlost, i o svemu tome treba da pričamo. Kome će, ako ne nama, biti važno da se prisetimo ovog rata, ako ni zbog čega drugog, onda zbog toga da zaustavimo ovaj današnji“, apeluje Valerij Smolij, direktor Instituta za istoriju na ukrajinskoj Akademiji nauka, i dodaje: „Hajde da probamo da živimo prema sloganu – ne ponovilo se nikada”.

“Ne ponovilo se nikad” – bio je slogan kojeg su ukrajinski istoričari i javnost izabrali prošle godine za proslavu 8. maja. Međutim veoma brzo se ispostavilo, da je “nikad” postalo moguće, jer se Rusija još uvek nije vratila iz tog rata, і većina njenih građana je još uvek ubeđena da njihov “sveti rat” traje, і da ako su im dedovi ratovali, moraju i oni.

Stoga je u Ukrajini ovogodišnji slogan Dana pobede promenjen u “Pamtimo, pobeđujemo”. Rusija naime već nekoliko godina aktivno i uporno nastoji da prisvoji pobedu nad fašizmom. Prošle godine je predsednik Vladimir Putin izjavio da je pobeda bila moguća i bez Ukrajinaca. Ukrajinski istoričari Putinu su odgovorili činjenicama, podsećajući na stotine generala Ukrajinaca. Medju njima su Semen Timošenko, Mihajlo Kirponos, Andrij Jeremenko, Rodion Malinovski, Ivan Černjahovski, Pavlo Ribalko, Kirilo Moskalenko, Dmitro Leljušenko, Oleksij Berest, Kuzma Derevjanko i drugi.

Doktor vojnih nauka Vasilj Telelim, dodaje: “Borbe na ukrajinskom tritoriju trajale su 1225 dana i noći. Tu, na tom tlu vodjeno je devet odbrambenih і 29 ofanzivnih operacija. Za vreme rata, borcima je podeljeno sedam miliona ordenja i medalja, od čega su 2,5 miliona dobili žitelji Ukrajine. Skoro 2100 njih su narodni heroji Sovjetskog saveza, što je više od 18 posto ukupnog broja svih heroja SSSR-a."

Rusija pažljivo prećutkuje te činjenice stvarajući mitove. Ruska propaganda, uverava da su vojnici UPA (Ukrajinska ustanička armija) vršljali po šumama, borili se protiv komunista, a da su u tim redovima služili samo zapadni Ukrajinci. Prećutkuje da se preko milion Rusa borilo na strani Hitlerove Nemačke.

Doktor nauka, šef odseka na Institutu za istoriju Ukrajine Oleksandr Lisenko ovako pojašnjava načine kojima se služi ruska propaganda: “Radi se o manipulisanju sećanjem, o ratu kao sredstvu za opravdavanje poteza režima. Radio je to i Staljin, koji je od mita Velike oktobarske socijalističke revolucije prešao na mit Velikog otadžbinskog rata. To se eksploatiše i danas, što Ukrajinu vraća nazad, bez perspektive za budućnost“.

Lisenko međutim dodaje daza ovakve ambivalentne ocene rata nije kriva samo Rusija i njena propaganda, već i politički vrh samostalne Ukrajine. Različiti predsednici različito su markirali sećanja na II svetski rat: "Od Stepana Bandere i Romana Šuheviča za vreme predsednika Juščenka do Aleje heroja Sovjetskog Saveza u Kijevu za vreme Janukoviča. To je politikanstvo, a ne model sećanja koji bi bio prihvatljiv za celu Ukrajinu.”

Različita istorijskoa sećanja pogodovala su separatizmu Ukrajinaca, na istočne i zapadne, odnosno južne regione, kažu istoričari. Stoga su oni sa Konferencije u Kijevu pozvali da se pažljivije i odmerenije pristupi događajima iz perioda II svetskog rata,1939-1945. godina.

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG