Dostupni linkovi

logo-print
Šteta od poplava i klizišta u Srbiji je, prema prvim procenama vlasti, oko milijardu eura. Obnova bi, kako je najavio premijer, trebalo da krene za nekoliko dana. Nadležni uveravaju da će biti rigorozna kontrola trošenja sredstava iz donacija, a ugroženi strahuju da bi obnova mogla dugo potrajati.

Voda je za sobom u pojedinim delovima zemlje ostavila pustoš. Poljoprivrednik Dragan Kamaljević iz Dragolja u opštini Gornji Milanovac kaže da mu je bujica odnela čitav ovogodišnji rod kukuruza.

“Bila je komisija, negde oko 60 hektara zasejane površine pod kukuruzom, pšenicom, lucerkom, to je sve odneto i brazda je odneta. Tu bukvalno za ovu godinu ne verujem da može šta da bude, sad je kasno za neku setvu. Ono što je najplodnija zemlja i gde ljudi dosta seju to je odneto bukvalno sve, čak su neke njive promenile strukturu, tu je naneto gomile i gomile šodera i kamenja”, priča Kamaljević.

Na teritoriji Gornjeg Milanovca klizišta i poplave potpuno su srušili šest kuća, a još 15 je do te mere uništeno da se u njima više ne može živeti. Osim toga, prema poslednjim podacima nestalo je 800 hektara najplodnije zemlje, a oštećeno je preko 30 mostova i oko 170 kilometara lokalnih i nekategorisanih puteva. Predsednik opštine Gornji Milanovac Milisav Mirković kaže da šteta na teritoriji te opštine iznosi oko 288 miliona dinara.

„Obnova, oporavak od štete trajaće sigurno dugo. Mi ćemo sigurno po nekim prioritetima krenuti da obezbedimo normalan rad, da obezbedimo prilaze do centara, do svih domaćinstava a saniranje klizišta, izgradnja novih mostova i novih puteva potrajaće više godina“, kaže Mirković.

U medjuvremenu u vladi kažu da iz nekih opština stižu i nerealni zahtevi. Nakon premijera na to je ukazala i ministarka državne uprave Kori Udovički. Ona je za RTS rekla da većina opština nije predala adekvatnu procenu štete nastale od poplava.

Kori Udovički

Kori Udovički

„Negde možda iz neznanja a negde zbog toga što imamo taj stari običaj da mnogo vrednujemo ono što nam se da da vrednujemo i što se nadamo da će neko obnoviti. Imamo centralne informacije jer znamo popis, znamo šta je bilo poplavljeno, zna se otprilike i veličina kuća po tom popisu i tip itd. i onda krenete da sučeljavate te podatke“, rekla je Udovički.

Ministarka je kao jedno od rešenja navela i da se uprošćavaju komplikovane metodologije koje koriste opštinske komisije.

Prema preliminarnim podacima, šteta u Srbiji iznosi oko 1,5 do dve milijarde eura, navodi se u saopštenju Evropske banke za obnovu i razvoj.

Kancelarija za obnovu, za čijeg direktora je u četvrtak imenovan Marko Blagojević iz CESID-a, imaće najšire nadležnosti u vezi sa obnovom. Ministarka bez portfelja zadužena za evropske integracije Jadranka Joksimović izjavila je da će kontrola trošenja sredstava pristiglih kroz donacije za sanaciju posledica poplava biti rigorozna.

“To će biti centralizovano telo u kojem će sav novac koji stiže, ne računajući ona sredstva koja stižu preko jasnih mehanizama EU, ali sve ostalo što stiže kao pomoć u Srbiju biti evidentirano. U okviru Kancelarije će se na centralizovan način prikupljati podaci i sa terena i procene štete i onda vršiti planiranje i određivanje prioriteta za sanaciju i korišćenje pomoći”, rekla je Joksimović.

Osim poplavljenih i uništenih kuća poplavljene su i oranice, oštećeni putevi i mostovi, pruge, dalekovodi, rudarski kopovi. Premijer Aleksandar Vučić obećao je da će svi kojima su porušene kuće dobiti kuću. On je rekao da je država preuzela na sebe obavezu da u ugroženim opštinama obnovi kategorisane i nekategorisane puteve, obnovu elektroenergetskog sistema. Kada je reč o oštećenim kućama, kaže Vučić, država će pomoći da deo troškova bude nadoknađen i da ti ljudi dobiju materijal i aparate. Rekao je da će država pomoći poljoprivrednicima obezbeđivanjem semena, đubriva, ali i da će se nadoknaditi deo stočnog fonda.

Goran Rodić, potpredsednik Građevinsko-industrijske komore Srbije procenjuje da obnova neće biti brza i laka.

“To je katastrofa. Ovakva ekonomija sa ovom štetom za nas je užas. Mi nemamo kapacitete, nemamo više ni neku veliku serijsku proizvodnju građevinskog materijala. Mi smo sad platili danak i plaćamo one nakradne privatizacije i uništenih fabrika. Njih više nema i sad smo pali na mala i srednja preduzeća, a čim su mala preduzeća sa malim serijama to je i skupa roba, a da smo sačuvali onaj kostur što smo imali sad bi daleko lakše podneli ovo. Lakše bi i jeftinije ljudi dolazili do materijala da saniraju ovakve velike štete”, rekao je Rodić.

U međuvremenu policija nastavlja da prikuplja obaveštenja i obavlja informativne razgovore na zahtev nadležnih tužilaca u nekoliko gradova u vezi sa eventualnom odgovornošću lokalnih samouprava tokom poplava. Najavljena je i vanredna sednica parlamenta, na kojoj će biti predstavljen Vladin izveštaj o poplavama.
  • 16x9 Image

    Ljudmila Cvetković

    Novinar sa diplomom Fakulteta političkih nauka u Beogradu. Radno iskustvo sticala u Asocijaciji nezavisnih elektronskih medija i Radiju B92. Na RSE radi kao novinar, uređuje i vodi dnevne informativne emisije.

  • 16x9 Image

    Vladimir Nikitović

    U novinarstvu kao izveštač i reporter od 1994. Informativno-političkim novinarstvom bavi se od 1996. u redakciji čačanskog Ozon radija. Dopisnik Radija Slobodna Evropa od maja 2001. godine.

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG