Dostupni linkovi

logo-print

U Hrtkovcima i zadovoljstvo i razočaranost presudom Šešelju


Uoči izricanja presude Vojislavu Šešelju, u vojvođanskom selu Hrtkovci iz koga je proleća i leta 1992. proterano 800 meštana hrvatske nacionalnosti, nije vladalo veliko interesovanje za ono što će sud u Hagu odlučiti.

Možda i zbog toga što oni koji su napadima i pretnjama pre 24 godine proterani, više se ovo vojvođansko mesto nisu vratili. Danas su u njihovim kućama novi stanovnici, srpske nacionalnosti, koji su ovde došli iz Hrvatske.

„Oni koji su došli, promenili su ime Hrtkovci u Srbislavci“, kaže nam župnik Ivica Živković.

Novo ime, međutim, nije opstalo i mestu je 1995. godine vraćen stari naziv. Ipak, na samom ulazu u Hrtkovce, 2014. godine, nedaleko od mesta na kome je 6. maja 1992. održan miting Šešeljevih radikala, postavljen je krst, na kome piše da ga je podigao „verni narod parohije Srbislavačke u Hrtkovcima“.

Župnik taj natpis smatra „neukusnim“. „Crkva se ne sme u politiku mešati, crkva mora biti neutralna po pitanju politike“, dodaje.

No, kada se selom pronela vest da Šešelj nije kriv ni po jednoj od devet tačaka optužnice, pa ni po onoj koja ga je teretila za dešavanja u njihovom mestu, neki meštani nisu krili zadovoljstvo.

“Živ bio ko mu je tako presudio, da bude oslobođen, rekla nam je stanovnica Hrtkovaca koja u centru sela, na malenoj tezgi prodaje garderobu. Na starom izlogu iza nje polepljeni su stari, sada već izbeledeli Šešeljevi plakti.

„I trebalo je da bude oslobođen, za šta da bude osuđen? Kako niko nije osuđivao njih kada je nas toliko proteralo otuda“, dodala je, rekavši nam da je ona devedesetih izbegla iz Hrvatske.

Kod tezge naše sagovornice, okuplja se još nekoliko starijih meštana. I oni su zadovoljni presudom.

Preko ulice, nedaleko od mesta na kome razgovaramo, nalazi se katolička crkva. Te 1992. godine jedan njen deo je zapaljen, a tadašnji župnik je prebijen. Njegov naslednik, Ivica Živković koji danas rukovodi crkvom, na izrečenu presudu gleda drugačije od većine meštana.

Osamstotinjak Hrtkovčana koji su pred 24 godine prognani iz Hrtkovaca i njihovi potomci razbacani su sada posvuda po Hrvatskoj. Reakcije na oslobađajuću presudu Šešelju, koji je kumovao njihovom odlasku, su – nevjerica, ogorčenje, rezignacija. "Ako je on oslobođen, svaka im čast i Hagu i svemu", kažu Hrtkovčani u tekstu Enisa Zebića Prognani Hrtkovčani: Ogorčenje i rezignacija.

„Nemam puno komentara… Ljudski su sudovi često subjektivni, samo je Božji sud objektivan. Sada ostaje na njemu“, kaže župnik.

Pre nego što su haške sudije izrekle presudu, nadao se da će ona moći da posluži kao pouka budućim generacijama. Sada to, dodaje, neće biti slučaj.

„Postoji rizik i alibi da i drugi to učine i da ne budu kažnjeni. Ako je neko zaslužio kaznu primerenu, treba mu dati kaznu radi pedagoške pouke za generacije koje dolaze“, smatra župnik Živković.

„Stavljali su nož na gušu i pitali – hoćeš li se seliti?“

U dvorištu crkve upoznajemo Vlatka Kralja. Mitinga od 6. maja 1992. godine na kome je pročitan spisak porodica koje su označene kao nepodobne, živo se seća. Presudom je razočaran, ali ne i iznenađen.

„To su oni tamo u Hagu sve smislili još kada su ga pustili… Ovoga Karadžića su kao osudili, a sutra će se možda predomisliti, pa ga osloboditi. Jer to je tako“, konstatuje Vlatko Kralj.

Pod pritiscima i pretnjama, meštani Hrtkovca hrvatske nacionalnosti maja 1992. godine spakovali su kofere. Oni koji to nisu učinili, silom su izbačeni iz svojih kuća. Vlatko Kralj je odlučio da ostane uprkos svemu što se dešavalo.

„Bilo je pritisaka i na mene, samo ja sam ostao nepokolebiv“, kaže nam ovaj vremešni meštanin Hrtkovca.

To mesto je ipak, zauvek napustilo mnogo njegovih poznanika i komšija.

„Neki su bili u vrlo neprijatnoj situaciji. Em su bili stari ljudi, em su im neki stavljali nož na gušu i pitali - hoćeš li se seliti il nećeš? To je bio slučaj kod mog komšije. Ja nisam bio spreman ni makac! Držim se svoga, i gotovo“, navodi.

Tih se godina pod pritiskom ekstremista, i uz ćutanje države, iz mnogih do tada većinski hrvatskih naselja u Vojvodini iselilo blizu 30 hiljada vojvođanskih Hrvata, dok je 25 ljudi ubijeno ili nestalo.

Nakon što je pušten iz Haga, lider radikala vratio se na u Hrtkovce i pred novim meštanima održao promociju svoje knjige. Tako ne iznenađuje ni to što je ovo selo, iako sinonim za stradanje vojvođanskih Hrvata, pre nekoliko godina bilo i mesto demonstacija nezadovoljstva zbog oslobađajuće presude Haškog suda hrvatskim generalima Gotovini i Markaču.

  • 16x9 Image

    Iva Martinović

    Posle petooktobarskih promena počinje da radi na beogradskom radiju Studio B, u početku kao novinar-reporter, a potom i kao urednik informativnih emisija. U aprilu 2007. prelazi na RSE, gde radi kao novinar-reporter i voditelj dnevnih informativnih emisija.

  • 16x9 Image

    Ognjen Zorić

    Diplomirao novinarstvo na Fakultetu za kulturu i medije u Beogradu. U beogradski biro RSE dolazi u oktobru 2010. godine gde radi kao novinar, reporter, te uređuje i vodi dnevne emisije.

XS
SM
MD
LG