Dostupni linkovi

logo-print

U Davosu o rizicima po oporavak ekonomije


Kongresni centar u Davosu u kojem se održava svetski ekonomski forum

Kongresni centar u Davosu u kojem se održava svetski ekonomski forum

Rizici na putu oporavka globalne ekonomije, kao što su stagnacija i deflacija, zatim rast nezaposlenosti i produbljivanje socijalnih razlika, biće među ključnim temama ovogodišnjeg svetskog ekonomskog foruma u Davosu koji počinje u sredu.

Kombinacija rekordno niskih kamatnih stopa, dovoljne likvidnosti i bržeg privrednog rasta bi ove godine trebalo bi da podstakne oporavak ekonomije.

Uz uverenje da se perspektive američke privrede poboljšavaju, američke Federalne rezerve (Fed) privode kraju stimulativni program (kvantitativno popuštanje), dok investitori, nakon prošlogodišnjih tržišnih previranja, deluju spremni za zaokret, ocenjuje Rojters.

Međutim, napori američke centralne banke da se vrati na pretkrizni nivo predstavljaju veliki skok u nepoznato, budući da Fed u ovom trenutku izlazi iz perioda štampanja novca bez presedana.

Prema ocenama Rojtersa, jedan pogrešan korak mogao bi da ugrozi ekonomski oporavak širom sveta, što je samo jedna od dilema sa kojom se suočavaju zakonodavci Amerike, Evrope i Azije, uoči ekonomskog samita u Davosu.

Kao rizici sa kojima je suočena svetska ekonomija pominju se sporiji od očekivanog rast američke privrede, zatim deflacija u evrozoni, odsustvo strukturnih reformi u Japanu, "loši" zajmovi u Kini, ali i mnoge druge opasnosti. Rizik od nepovoljnog razvoja događaja je i dalje veći u SAD i evrozoni, iako se Japan i Kina možda suočavaju sa još ozbiljnijim iskušenjima.

Najveći izazov u SAD i Evropi je kako uskladiti ekonomska očekivanja u trenutku kada su inflatorni trendovi drugačiji od očekivanih.

Pojedini zvaničnici Federalnih rezervi brinu da mlaki rast cena znači da oporavak nije tako snažan kao što izgleda. Naime, inflacija je nezabilazni pratilac ekonomskog rasta i povećanja zaposlenosti.

Zbog ove neizvesnosti, Federalne rezerve moraju da ubede uzdržane potrošače da bez obzira na približavanje kraju kvantitativnog popuštanja, neće biti skorog povećanja kamatnih stopa. Ukoliko to ne uspeju, kamatne stope, koje uglavnom određuju troškove zaduživanja, mogu da porastu veoma brzo, što bi ugrozilo oporavak u SAD i ostatku sveta. U tom slučaju, investitori će napuštati tržišta u razvoju, jer će im biti primamljivije veće zarade od kupovine američkih državnih obveznica.

“To je posledica kvantitativnog popuštanja, jer su dodatno štampane količine novca odlazile na tržišta u usponu. Sada kada se privodi kraju politika kvantitativnog popuštanja, taj novac će se najpre povlačiti sa pomenutih tržišta”, kaže Sasan Gahramani (Sassan Ghahramani), čelnik njujorškog “SGH Macro Advisors”, koji savetuje hedž fondove.

Ako je niska inflacija zagonetka za SAD, u Evropskoj Uniji može da počne pad cena.
Izvršna direktorica Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) Kristine Lagard (Christine Lagarde) izrazila je prošle sedmice bojazan:

“Ako je inflacija duh, onda je deflacija džinovsko čudovište protiv koga se mora odlučno boriti”.

Predsednik Evropske centlane banke Mario Dragi – koji je na prošlogodišnjem samitu u Davosu slavljen kao spasilac evrozone – ukazao je na razliku između deflacije kao produženog pada cena i njihove nužne korekcije u pojedinim zemljama što im omogućava da budu konkurentnije.

“Postoji rizik da interna devalvacija, koja je neophodna u ovim zemljama, preraste u deflaciju”, ističe Endrju Bosomvort (Andrew Bosomworth), menadžer u “Pimku” (Pimco), investicione kompanije iz Kalifornije.

Dragi iskazuje spremnost Evropske centralne banke da deluje kao bi stimulisala ekonomiju, ali nije preveliki entuzijasta da primeni mere nalik kvantitativnom popuštanju u SAD.

U međuvremenu, vreba opasnost od deflacije u evrozoni. Inflacija iznosi 0,8 odsto, a u Grčkoj čak minus dva, što je znatno niže od projekcije Evropske centralne banke da drži inflaciju blizu dva procenta.

U Italiji, trećoj po veličini ekonomiji u evrozoni, inflacija iznosi samo 0,7 odsto, što otežava ekonomski rast i, samim tim, vraćanje ogromnog duga koji iznosi 130 odsto njenog društvenog proizvoda.

Investitori su već u velikoj meri ukalkulisali optimistične prognoze za ovu godinu, što pokazuje i rast akcija na evropskim berzama prošle sedmice. Međutim, ekonomski rast slabiji od očekivanog može uzdrmati tržišta i ugrozi globalni oporavak.

"Dok Fed nastoji da normalizuje monetarne uslove radi izbegavanja balona kredita, Kina pokušava da sprovede reforme u finansijskom sektoru, što bi potencijalno moglo ugroziti održivost rasta", izjavio je ekonomista Dojče banke, Majkl Spenser (Michael Spencer).

Rast nezaposlenosti

Smanjenje nezaposlenosti će takođe biti među temama u Davosu. Iako se očekuje globalni ekonomski rast ove godine na 2,9, a 2016. ta stopa bi mogla dostići 4,1 procenta, to nije dovoljno za spreči povečanje nezaposlenosti, saopštila je Međunarodna organizacija rada, koja je upozorila na rizik od produženog oporavka “bez zaposlenosti”.

Red ispred zavoda za zapošljavanje u Madridu

Red ispred zavoda za zapošljavanje u Madridu

Ova UN-ova organizacija procenjuje da će nezaposlenost dostići 6,1 odsto u 2016, u odnosu na 6 procenata u prošloj godini i 5,5 odsto 2007. pre početka globalne krize.

U narednom periodu još 9 miliona ljudi će ostati bez posla.

Oko 215 miliona lica širom sveta će tražiti posao 2018, u odnosu na 202 miliona u prošloj godini.

Naročito su ugroženi mladi. Svaki osmi u dobi između 15-24 godina bio je prošle godine nezaposlen.

Istovremeno, oko 375 miliona radnika – odnosno 11,9 odsto zaposlenih u svetu - živi od 1,25 dolara dnevno, a 839 miliona - 26.7 procenta – raspolaže samo sa dva dolara dnevno.

“Poboljšanje ekonomske situacije neće biti dovoljno da otkloni velike neravnoteže na tržištu rada koje su stvorene proteklih godina. Tražimo od vlada u razvijenim zemljama da preispituju dosadašnje rigorozne mere štednje i fokusiraju na povećanje zaposlenosti. Ključni uzroci globalne krize se ne rešavaju na pravi način”, kazao je Rejmond Tores (Raymond Torres), direktor Međunarodne organizacije rada za istraživanja.

On je kao jedan od uzroka naveo loše stanje u bankama, što otežava neophodnu kreditnu podršku biznisu i otvaranje novih radnih mesta.

Produbljivanje socijalnih nejednakosti

Jedan od problema je i produbljivanje jaza između bogatih i siromašnih. Naime, 85 najbogatijih ljudi, koji mogu da stanu u autobus na sprat poseduje 1,7 hiljada milijardi dolara – što je jednako imetku 3,5 milijardi najsiromašnijih na planeti, upozorava Oksfam (Oxfam).

Ova organizacija osuđuje pogubni rast konstantnog produbljivanja socijalnog jaza, upozoravajući da to može izazazvati socijalne nemire. Naime, 70 odsto ljudi živi u zemljama gde su povećane socijalne razlike u poslednjih 30 godina.

Vini Bjanjima (Winnie Byanyima), direktorica Oksfama, koja će učestvovati na forumu u Davosu, istakla je da je jaz između siromašnih i bogatih zastrašujući:

“Ne možemo se nadati da ćemo rešiti problem siromaštva, ako se ne borimo protiv nejednakosti. Produbljivanje nejednakosti stvara začarani krug u kome se bogatstvo i moć koncentrisani u rukama manjine, dok mi ostali moramo da se borimo za mrvice sa stola”.

Osim ekonomskih, na marginama skupa u Davosu će biti reči i o političkim temama, pre svega o mirovnom planu za Siriju i nuklearnom program Irana.

Očekuje se 2,500 učesnika, uključujući i zvaničnike iz više od 40 zemalja. Među njima biće američki ministar finansija Džek Lu (Jack Lew), japanski premijer Šinzo Abe, predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo (Jose Manuel Barroso) i guverneri centralnih banaka Mark Karni (Mark Carney), Mario Dragi (Mario Draghi) i Haruhiko Kuroda.
  • 16x9 Image

    Dragan Štavljanin

    Dragan Štavljanin radi za RSE od 1994. Magistrirao je na problemu balkanizacije (Prag/London), doktorirao na fenomenu “informacione mećave“ – višak informacija/manjak smisla (Beograd). Autor je knjiga „Hladni mir: Kavkaz i Kosovo“ i „’Balkanizacija’ Interneta i smrt novinara“.

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG