Dostupni linkovi

logo-print

Može li Srbija zatvoriti poglavlja do 2019?

  • RSE

Johanes Han i Aleksandar Vučić u Beogradu, ilustrativna fotografija

Johanes Han i Aleksandar Vučić u Beogradu, ilustrativna fotografija

Srbija je u ponedeljak, gotovo dve godine nakon formalnog pokretanja pristupnih pregovora sa EU, otvorila prva dva od ukupno 35 poglavlja u pregovorima o članstvu u EU. Otvorena su poglavlja 35 o normalizaciji odnosa sa Prištinom i 32 o finansijskoj kontroli.

U Briselu je tim povodom održana Međuvladina konferencija. Srpsku delegaciju je predvodio premijer Aleksandar Vučić koji ambiociozno najavljuje zatvaranje poglavlja u 2019. godini, dok su EU predstavljali šefica diplomatije Federika Mogerini i komesar za susedsku politiku i proširenje Johanes Han.

Sastanak je, kako javlja dopisnik RSE iz Brisela Rikard Jozviak, kratak i razgovaralo se o dva poglavlja koja se otvaraju, poglavlju 35 koje se tiče odnosa sa Kosovom i 32 koje se bavi finansijskom kontrolom.

Takođe je bilo reči o poglavljima koja će biti otvorena u budućnosti, a to su poglavlja 23 i 24, koja se odnose na pravosuđe i osnovna prava, i ona će biti otvorena ubrzo posle ovih, verovatno u februaru. Tako da će ovo biti razgovori o tome šta sledi, zato što će tek sada početi zaista težak posao, javlja Jozviak.

RSE: Kakvo je raspoloženje među evropskim diplomatama, mimo izjava koje dobijamo zvaničnim putem?

Jozviak: Svi se uglavnom slažu da je vreme da se otvore poglavlja sa Srbijom, da je veoma dobro otvoriti poglavlje 35 koje se odnosi na Kosovo, i koje je ključno jer će od njega zavisti koliko će se brzo Srbija priključiti Evropskoj uniji. Svima je jasno da Srbija postaje neka vrsta vodećeg kandidata kada je reč o zapadnobalkanskim zemljama. Tako da se ovde nadaju da će videti Srbiju kao vodilju u poređenju sa drugim zemljama regiona, gde se stvari ne odvijaju tako dobro. Tako da su veoma pozitivni.

RSE: Kako tumače najavu premijera Aleksanda Vučića da će Srbija svoj deo posla završiti do sredine 2019. godine?

Jozviak: To je veoma ambiciozno. Mali broj ljudi veruje da je tako nešto zaista moguće. Sada smo na kraju 2015-e. Ne bi trebalo da poredimo jednu zapadnobalkansku zemlju sa drugom, ali ipak, pogledajte Hrvatsku, trebalo joj je devet godina. Pogledajte Crnu Goru, koja je veoma mala zemlja, oni su počeli 2009-e, a do sada su otvorili 20 od 32 poglavlja, a zatvorili su samo dva. Ne govorim da je Srbija bolja ili lošija od ove dve zemlje, ali završti sve do 2019-e, mnogi ljudi misle da je to veoma optimistično.

RSE: Da li otvaranje svih drugih poglavlja na neki način zavisi od napretka u odnosima sa Kosovom, na koje se i odnosi poglavlje 35?

Jozviak: Ne, na poglavljima će se raditi odvojeno i, naravno, ako sve bude išlo dobro, poglavlje 35 neće biti razlog zbog kog neće biti otvorena neka druga poglavlja. Tako da, ako Srbija bude napredovala na mnogim drugim poljima i ukoliko bude spremna da otvori i, što je važnije, zatvori što više poglavlja, onda nema razloga da Kosovo to zaustavi. Ali, poglavlja 35, 23, 24 su ona koja će Srbiji oduzeti najviše vremena. To su ona poglavlja koja se otvaraju prva, a zatvaraju poslednja. I to je ono što je važno.

Prosek sedam godina

Evropski komesar za susedsku politiku Johanes Han izjavio je agenciji Tanjug da će otvaranje poglavlja uticati da investitori van Evrope, dođu u Srbiju, jer je to znak da je zemlja stabilnija, da je deo Evropske unije. Na pitanje kako trenutna situacija u dijalogu Beograda i Prištine utiče na pregovore o članstvu, Han je odgovorio:

“To je otvoren proces, ne očekujemo konačna rešenja u sledećih nekoliko meseci, ali je važno da dijalog traje i da bude živ”.

Ministar inostranih poslova Austrije Sebastijan Kurc ocenio je da je Srbija zaslužila otvaranje poglavlja i istakao da je bilo krajnje vreme da do toga dođe.

"Bogu hvala što se otvaraju poglavlja. Srbija je to zaslužila. Premijer Aleksandar Vučić izveo je Srbiju na dobar put. On daje doprinos obezbeđivanju stabilnosti u regionu i zauzeo je konstruktivnu ulogu na Zapadnom Balkanu.”

Luksenburški ministar spoljnih poslova Žan Alsenborn, koji će u ime luksemburškog predsedavanja prisustvovati međuvladinoj konferenciji izjavio je da je to veoma važan korak i onda se našalio (ostaje otvoreno da li je aludirao na balkansku sklonost ka preterivanju).

“Otvaramo dva poglavlja 32 i 35, kao u Bibliji.......”

A onda, pošto se slatko zasmejao, dodao: “A sada ozbiljno. Veoma je važno. Jedno poglavlje je mnogo teže od drugog”, mislivši, naravno, na poglavlje 35 koje se odnosi na Kosovo.

Majkl Kirbi

Američki ambasador u Srbiji Majkl Kirbi se nada da će sledeća poglavlja, 23 i 24 biti otvorena naredne godine. A na prognozu premijera Vučića da veruje da će se završiti pregovori do 2019, Kirbi je diplomatski prokomentarisao:

“Ako bi to bilo istinito, onda to znači mnogo posla za ljude i u Srbiji i u EU.“

Premijer Aleksandar Vučić izjavio je uoči puta u Brisel da Srbija jasno pokazuje kojem i kakvom tipu društva želi da pripada i najavio zatvaranje poglavlja već u 2019. godini.

U autorskom tekstu za Telegraf je još napisao: “Za 14. decembar 2015. godine možemo mirno da kažemo da je važan i možda najrevolucionarniji datum u novijoj srpskoj istoriji, jer Evropa je upravo tog dana prestala u Srbiji da bude san.”

Predsednik Srbije Tomislav Nikolić je bio uzdržaniji: "Videćemo da li poglavlja služe da još bolje uredimo državu i postanemo član EU ili eventualno da nam neko u Evropi pokaže da nas ne želi. ... Ja nisam euforičan...", rekao je Nikolić za list Kurir.

Evropska unija je ključ rešenja za zapadni Balkan, poručila je Aleksandra Joksimović, predsednica Centra za spoljnu politiku a o šansi da se poglavlja zaključe do 2019, rekla:

"Važno je imati takve ambiciozne planove jer vas oni teraju i da ih ispunjavate. Ako budemo vredno radili moguće je da se procesi završavaju brže nego u slučajevima drugih zemalja."

Ona ukazuje da je otvaranje poglavlja sa zemljama kandidatima u proseku trajalo sedam godina, ali napominje i da je Slovačka uspela da taj proces završi za tri godine. Kako kaže, trenutna bezbednosna kriza u Evropi mogla bi da povoljno utiče na proces jer "krize dovode do toga da tema proširenja postaje primer uspešne politike EU".

"Bez zapadnog Balkana takav proces je nemoguće okončati", rekla je Joksimović.

Drugačiji komentari u Srbiji za sada su stigli samo od dve neparlamentarne opozicione partije.

Pokret bivšeg Vučićevog ministra Saše Radulovića "Dosta je bilo” ocenio je da je to lažna predstava "jer se u Srbiji ne dogadjaju nikakvi reformski procesi osim 'učvršćivanja vlasti jednog čoveka i neumesnog negovanja kulta ličnosti jednog vođe'".

Dok je antievropska Demokratska stranka Srbije ocenila da to nije dobra vest za Srbiju.

Erik Gordi

Srbija je imala velike prepreke na svom evropskom putu (Kosovo, Hag...) , sve je išlo jako sporo. Pitali smo Erika Gordija, profesora Univerzitetskog koledža u Londonu da li misli da će se sada taj proces ubrzati:

“Ne očekujem da će ići brže. Neke stvari, kao što ekonomski deo, to će lako ići, a najspornije tačke će biti Kosovo, sloboda medija i pravosuđe.” Gordi kaže da bi bio lično iznenađen kada bi se već 2019, kao što predviđa premijer Srbije, zatvorila sva poglavlja: ”Ali, sve je moguće jer su te odluke političke, a ne objektivne prirode.”

Pojedina istraživanja u Srbiji pokazala su da bi više od polovine građna, ako bi se sada održao referendum, glasalo za ulazak Srbije u EU, dok bi trećina bila protiv. Najčešći razlozi za podršku članstvu su nada u zaposlenje i bolji standard. Oni koji su protiv kao glavne razloge navode gubitak nacionalnog identiteta, eksploataciju i uslovljavanje.

Hansjerg Ajf, poslednji nemački ambasador u SFRJ, izjavio je da je Srbija mnogo bliža Evropskoj uniji nego ikada ranije.

"Ujedinjena Evropa i jeste njeno prirodno okruženje. Nije Srbija na Mesecu niti je deo Rusije. Po jasnoj instrukciji nemačke vlade početkom devedesetih godina tadašnjem predsedniku Srbije Slobodanu Miloševiću ponudio sam pomoć Nemačke u približavanju ujedinjenoj Evropi. Nažalost, on je tada imao drugačije interese. Nemačka ni tada, baš kao ni sada, nije videla razliku izmedju Srba i Hrvata, za nas nikakav značaj nije imalo, i nema, to što su jedni pravoslavci a drugi katolici. Želeli smo da pomognemo,” rekao je Ajf za novosadski Dnevnik.

U većini anketa o Evropskoj uniji, kao uslove za Srbiju građani najčešće navode priznavanje nezavisnosti Kosova, ali i reforme i borbu protiv korupcije i kriminala. Većina očekuje da bi ulaskom u EU život mogao da bude bolji sa dolaskom stranih investitora, vladavine prava i zaštite životne sredine. Ako bi Evropska unija želela da ispuni sadašnja očekivanja građana Srbije, prvo bi trebalo da pomogne njenu poljoprivredu, zdravstvo i siromašne regione.

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG