Dostupni linkovi

logo-print

U Beogradu zadovoljni izveštajem, Vučić tvrdi da bi bio oštriji od Brisela


Zastave EU i Srbije ispred zgrade Vlade u Beogradu, foto iz arhive

Zastave EU i Srbije ispred zgrade Vlade u Beogradu, foto iz arhive

Srbija je dovoljno ispunila politička merila, njena vlada je ostala aktivno usmerena na evropske integracije, demonstrirajući spremnost i posvećenost u prvoj fazi pristupnih pregovora, ali se još mora usredsrediti na ono ključno, posebno na vladavinu prava, uključujući i slobodu izražavanja, reformu državne uprave, uporedo sa dobrim ekonomskim upravljanjem, stoji u godišnjem izveštaju o napretku Srbije ka članstvu u Evropskoj uniji.

Uz pohvale za izbore, zakonodavnu aktivnost, reformu javne uprave, proces skrininga, održavanje Parade ponosa, Evropska komisija se negativno osvrnula na to što je Srbija prihvatila samo 62 odsto spoljnopolitičkih deklaracija EU, a da je u prošlogodišnjem izveštaju ta brojka iznosila 89 procenata.

Kad je u pitanju sloboda medija, izveštaj EK vrlo direktno ukazuje na to da je u Srbiji došlo do sužavanja medijskih sloboda i slobode izražavanja, posebno u prvoj polovini ove godine. Navodi se i da jača tendencija autocenzure, u kombinaciji sa nepoželjnim uticajem na uređivačku politiku u medijima. U tom kontekstu su veoma oštro kritikovani napadi na pojedine internet portale u prvoj polovini godine. U odeljku o medijima takođe se veoma oštro kritikuje netransparentno javno finansiranje – kako medija u državnoj svojini, tako i komercijalnih.

Pravosuđe je takođe oblast koja je doživela kritike Brisela. U izveštaju se ocenjuje da su nezavisnost, nepristrasnost, odgovornost i efikasnost sudstva, kao i pristup pravdi, veoma upitni. Kad je reč o slučajevima visoke korupcije, izveštaj Evropske komisije konstatuje da se još uvek čeka na pravosnažne sudske presude.

Šef Delegacije EU u Beogradu Majkl Devenport izjavio je da, uprkos problemima, u pregovorima do sada nije izgubljen nijedan dan.

“Planirano je da se proces skrininga završi do marta 2015. godine. Uprkos svim teškoćama i izazovima, sve ide tačno po rasporedu“, naveo je Davenport.

Devenport je istakao da Brisel očekuje da Srbija usklađuje stavove sa stavovima EU u pogledu bezbednosne politike, kao i da će morati da pojača napore u usklađivanu sa standarima EU, što se tiče zaštite životne sredine i energetike.

Uticaj "ispod žita" na medije

Premijer Srbije Aleksandar Vučić rekao da je delimično zadovoljan izveštajem EK o napretku Srbije i da bi u pojedinim delovima on bio oštriji od EK, koja je u osvrtu na pravosuđe ukazala na problem da se retko donose pravosnažne presude.

“Ja sam rekao da gotovo nemamo slučajeve donošenja pravosnažnih presuda, a i te prvostrepene su nam retke presude. Zato što pojedinci misle da je glavni pretres zakazuju na svakih 50 umesto na svakih 7 dana. To su naši katastrofalni problemi. Evropska komisija je samo konstatovala činjenice. I s pravom ih konstatovala”, kazao je Vučić.

Ne pritiskam medije, ali treba utvrditi ko to čini “ispod žita”, rekao je Vučić osvrćući se na kritike Evropske komisije zbog nejasnih uticaja na uređivačku politiku.

“Očekujem da ne postoje pritisci iz Vlade, ali očekujem da ne postoje ti pritisci iz stranih ambasada i svih drugih mesta na javno informisanje... Veoma ozbiljno ćemo po ovom pitanju da radimo, ali ću takođe da pitam i da vidimo ko su ti koji su uticali na bilo kakve veb sajtove i da vidimo ko to ispod žita utiče na uređivačku politiku”, kazao je Vučić.

Izveštaj Evropske komisije u osnovi je zadovoljavajući, ocenjuje Aleksandra Joksimović iz Centra za spoljnu politiku:

“Čini se da je EK pozitivno sagledala napretke Srbije, posebno polje ljudskih prava, reformu javne uprave, a na agendi su se, naravno, našle ekonomija, kao realan problem Srbije i oštriji osvrt na stanje u medijima, kao i na činjenicu da je u spoljnoj i bezbednosnoj politici došlo do pada podrške evropskim deklaracijama i odlukama sa 90 na 62 odsto. Ipak, važno je da je pozitivno valorizovan opšti fokus Srbije ka evrointegraciji i ukoliko EU to na takav način prepoznaje mislim da je to nešto što je u izveštaju veoma pozitivno”, ocenjuje Joksimovićeva.

Srbija nije direktno kritikovana što se nije pridružila sankcijama EU prema Rusiji, ali je izraženo očekivanje da će se tokom pregovaračkog procesa postepeno spoljnopolitički usaglašavati sa EU.

Kad je u pitanju nastojanje Srbije na gradnji gasovoda “Južni tok”, u izveštaju se podseća da dokumenti o tome moraju biti usaglašeni sa energetskom politikom EU.

U pogledu regionalne saradnje, Srbija je pobrala pohvale. Ključno je, kako je naglašeno, "da Srbija nastavi da ispunjava date obaveze o regionalnoj saradnji i normalizaciji odnosa s Kosovom kroz stalnu primenu u dobroj veri svih dogovora sklopljenih u dijalogu, tako da pregovori o članstvu nastave da glatko teku".

Takođe EK naglašava da je u Srbiji nužno primeniti reforme, uz ustavne promene koje će predstavljati bitan napredak u pregovorima o članstvu, uz jačanje nezavisnih regulatornih tela.

Podvlači se da su "bitni napori i dalje nužni", kako se napominje, "da se uhvati u koštac s velikim budžetskim deficitom tako što će se u prihvatljive razmere svesti izdaci države, uspostaviti budžetska disciplina i poboljšati ubiranje poreza".

  • 16x9 Image

    Branka Trivić

    Diplomirala na Fakultetu političkih nauka u Beogradu, na Odseku za međunarodne odnose. Radila kao novinar i urednik u Informativnom i Kulturnom programu Radio-televizije Beograd od 1983. do 1992. Za RSE radi od decembra 1993. godine.

  • 16x9 Image

    Milan Nešić

    Reporter i novinar beogradskog biroa Radija Slobodna Evropa od septembra 2012. Pre toga pet godina proveo na Radiju B92.

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG