Dostupni linkovi

logo-print

U Beogradu ponovo uvedena noćna prohibicija


Ilustracija, foto: 6yka.com

Ilustracija, foto: 6yka.com

Grad Beograd ponovo je uveo zabranu prodaje alkoholnih pića tokom noći. Dok se mladi uglavnom protive „noćnoj prohibiciji“, vlasti ovu odluku opravdavaju brigom za građane.

Stanovnici i posetioci glavnog grada koji noću budu želeli da piju alkohol opet neće moći od 22 sata do šest ujutru da ga kupe u diskontima, trafikama ili na benzinskim pumpama, već samo u restoranima i kafićima.

Milan Popović, član Gradskog veća, izjavio je za RSE da je zabrana ponovo uvedena jer je prethodna dala dobre efekte u zaštiti zdravlja i bezbednosti građana.

“Ideja je da se mladi i svi ostali u periodu u kom je zabranjena prodaja alkohola okrenu nekim drugim aktivnostima. Kada su mladi u pitanju, to je osetljiva grupa među stanovništvom koja je pod uticajem alkohola u stanju da uradi loše stvari pre svega po svoje zdravlje, pa i po bezbednost ostalih građana. Ova odluka jedino se neće primenjivati za Novu godinu i 13. januara kada se ona slavi po julijanskom kalendaru.”

Prethodno ograničenje, koje je trajalo od maja 2011. do novembra 2012, ukinuo je Ustavni sud, a nova odluka doneta je na osnovu izmene Zakona o trgovini kojim je lokalnoj samoupravi dato pravo da određuje način prodaje alkohola. Prema podacima policije, tokom prve noćne prohibicije za 40 odsto smanjen je broj prekršajnih i krivičnih dela pod uticajem alkohola, dok je medju počiniocima bilo 25 odsto manje maloletnika.

Bloger Milan Kamponeski rekao je za RSE da, urkos tvrdnjama o većoj bezbednosti, zabrana prodaje alkohola nema nikakvog smisla jer ograničava ljudska prava.

“Ja lično niti pijem, niti pušim, niti se drogiram. Nemam lični problem sa tim, ali imam problem sa uskraćivanjem slobode. Ovo je potupna glupost, ajde onda da zabranimo i točenje alkohola izmedju podneva i sedam uveče. To nema nikakvu poentu. Nigde u svetu se u normalnim državama ne sprovodi neka takva odluka. Zašto bi to neko uradio osim da pokaže da, kao, brine o narodu. Suština jeste da Grad treba da ponudi adekvatno rešenje za mlade koji cele noći sede ispred dragstora ili u parkiću i piju pivo, umesto da rade nešto korisno. Tako da je prvo što bi vlasti mogle da urade da im ponude perspektivu i radna mesta a ne da uvode zabrane.”

Uticaj na turizam

Nakon što je prvi put uvedena noćna prohibicija u Beogradu, na društvenim mrežama organizovane su grupe protiv zabrane prodaje alkohola, jedna pod nazivom "Beograđani protiv prohibicije", koje su ubrzo okupile nekoliko hiljada ljudi.

Svojevremeno je i u Novom Sadu uvedena zabrana prodaje pića posle 23 časa ali su Novosađani podneli tužbu pa je Ustavnu sud odluku proglasio neustavnom.

Mišljenja Beograđana o novoj zabrani, koji su govorili za RSE, su podeljena.


Namera gradskih vlasti da prohibicijom smanji stopu delinkvencije i alkoholizma medju mladima bila je i tema pojedinih svetskih medija, koji su Beograd proglasili glavnim evropskim gradom žurki, pa se povela i polemika o tome kako će zabrana uticati na turizam i takozvani “jeftini provod”.

Milan Popović, smatra da su takve priče bez osnova.

“Ne vidim kako bi to uticalo na turizam, nigde nisam primetio da stranci kupe na kiosku flašu piva, stoje ispred njega i piju. Odluka o zabrani prodaje alkohola ne odnosi se na ugostiteljske objekte. Protiv toga mogu da budu samo trgovci koji jedini mogu da budu nezadovoljni ovim zato što će im biti smanjeni promet i zarada.”

Tokom prve zabrane mnogi stanovnici glavnog grada danima su se u 21:59 okupljali u beogradskim parkovima, na protestnim koncertima i akcijama pod sloganima „Ulice su i dalje naše“, „Sloboda i u noćno doba“, “Beograd živi noću“, kupovali piće minut pre stupanja zabrane na snagu i tako izražavali nezadovoljstvo.

Muzičar Boris Vlastelica, iz benda “Repetitor”, kaže da su takve akcije opet moguće i zaključuje da zabrana, kao ni prvi put, neće moći dugo da opstane.

“To je i dalje neustavno, promenili oni zakon ili ne. Sve su uradili preko noći i najtragičnije mi je to što se iz tog poteza vidi kakav je odnos vlasti prema narodu. Mislim da se radi samo o jeftinom populizmu.”
  • 16x9 Image

    Zoran Glavonjić

    Novinarsku karijeru počeo je 1995. u informativnoj redakciji beogradske televizije Studio B. Radio je u beogradskom listu "Dnevni telegraf" i u dnevniku "Glas javnosti." Na RSE je od avgusta 2000. godine.

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG