Dostupni linkovi

logo-print

Tusk i Mogerini: Kompromisni duo na čelu EU


Donald Tusk i Federika Mogerini

Donald Tusk i Federika Mogerini

Novi predsednik Evropskog saveta Donald Tusk i visoka predstavnica za spoljnu politiku i bezbednost Federika Mogerini veruju da će EU ojačati uprkos izazovima.

Poljski premijer Donald Tusk zameniće Hermana van Rompeja a šefica italijanske diplomatije Federika Mogerini Ketrin Ešton.

Iako njihove kolege u Briselu ističu da su dinamičan duo koji će pomoći EU da ojača uprkos izazovima, očigledno je njihov izbor rezultat teških pregovora i ustupaka zbog složene strukture EU, tako da su na ova dva važna mesta izabrani političari desnog i levog centra, pobornik još odlučnijih mera protiv Rusije i, istovremeno, političarka koju sumnjiče za popustljivost prema Moskvi, predstavnik novih članica sa juga Evrope i predstavnica starih sa juga kontinenta.

U srži funkcionisanja EU je kompromis. To je njena snaga, ali se često pokazivalo i kao izvor njene neodlučnosti i neefikasnosti.

Izbor Tuska uspeh novih članica EU

“Tusk je veteran briselske političke scene”, tako je predstavio svog naslednika odlazeći predsednik Saveta Herman van Rompej.

On je podsetio da je Tusk već sedam godina na čelu poljske vlade i da je uspešno vodio zemlju kroz ekonomsku krizu i mnogobrojne političke izazove.

Izbor 57-godišnjeg Tuska političara desnog centra, za šta je bila presudna podrška nemačke kancelarke Angele Merkel, svakako je pobeda za 10 bivših komunističkih zemalja centralne i istočne Evrope koje su ušle u EU pre deset godina i dosada su bezuspešno tražile da kandidat iz ovog regiona bude izabran na jednu od ključnih pozicija u zajedničkim institucijama u Briselu.

“To je veliki uspeh za Poljsku”, kaže za RSE Džoana Vajda, dopisnik javne televizije TVP iz Brisela.

“U Poljskoj se itekako tražila ovakva vrsta uspeha, imajući u vidu i da je ove godine obeležena decenija od njenog ulaska u EU. Dakle, i vladajuća koalicija ali i opozicija drže palčeve Tusku”.

Poljska se uz Veliku Britaniju najviše zalagala za strože sankcije Rusiji zbog držanja u ukrajinskoj krizi.

Tusk je izjavio na konferenciji za novinare nakon izbora da je EU potrebna hrabra ali ne radikalna pozicija o ovom problem i da je krajnji cilj postizanje mira.

On istakao da zna da se posao predsedavajućeg Saveta sastoji u neprestanom traženju kompromisa i obećao da će zastupati zajedničke evropske interese.

“Tusk je bio veoma uspešan na domaćoj političkoj sceni. Jedini je premijer u dva mandata od pada komunizma. Poljska opozicija je veoma jaka, ali se pokazao veoma sposobnim u odmeravanju sa njom. Raspolaže velikim umećem u stvaranju konsenzusa i sviđa se mnogima jer nije ljutita osoba. Dakle, smatram da će mu ove osobine itekako pomoći u novoj ulozi u EU”, kaže Vajda.

Finski premijer Aleksandar Stub kazao je za Tuska da je veoma kompententa i poštovan dodajući da su “zvezde uz njega u ovom trenutku”.

Tusk, kao zagovornik liberalne ekonomije i slobodne trgovine, ističe da je moguće kombinovati fiskalnu disciplinu i privredni rast u Evropi, navodeći kao primer Poljsku, kao jedinu članicu EU koja nije ušla u recesiju tokom globalne ekonomske krize.

On je najavio da će nastojati da postigne dogovor sa britanskim premijerom Dejvidom Kameronom, koji insistira na korenitim reformama EU, najavljujući za 2017. godinu referendum na kome bi se građani njegove zemlje izjasnili da li i dalje žele da ostanu deo evropskog bloka.

“Budućnost nije u smanjenoj EU. Verujem u ujedinjenu Evropu jer ne postoji pametna alternative”, istakao je Tusk dodajući da je svestan izazova koji ga očekuje.

Tusk: “Izbrusiću” engleski

Postavlja se pitanje da li će se dolaskom Tuska na ovu funkciju promeniti politika EU prema novim članicama na istoku kontinenta.

Vajda ističe da je to upitno.

“Šta može da učini predsednik Evropskog saveta? Po mom mišljenju on je više koordinator zadužen za pripremu samita EU i postizanje kompromisa. Međutim, Tusk može da pokaže celoj Evropi i njenim liderima, hej, imamo i istočni deo kontinenta i moramo da posvetimo više pažnji tamošnjim problemima. Njegov izbor može biti i signal Moskvi da će EU posvetiti još veću pažnju zbivanjima u toj regiji”.

Kao glavni Tuskov nedostatak se navodi slabo znanje stranih jezika pa se postavlja pitanje kako će komunicirati kao prestavnik EU.

Međutim, Tusk, koji je na konferenciji za novinare govorio uglavnom na poljskom, obećao je da će do preuzimanja funkcije u decembru “izbrusiti” svoj engleski.

"Ovo je moja poslednja konferencija za novinare koju održavam kao poljski premijer i stoga ću govoriti na poljskom. Obećavam da ću na sledećem samitu govoriti engleski", rekao je Tusk upotrebivši englesku reč “polish” za “izbrusiti”, koja inače označava i pripadnike poljskog naroda i poljski jezik.

“Kruže razne legende o Tuskovom znanju engleskog. Međutim, od osoba iz njegovog okruženja smo čuli da uči engleski i da ga dobro govori, ali da se pomalo stidi da ga koristi pred novinarima. Dakle, ne mislim da će mu engleski predstavljati veliki problem jer ima još tri meseca da ga popravi pre nego što preuzme dužnost. Veći problem je sa francuskim”, kaže Vajda.

Mogerini novajlija na globalnoj sceni

Za razliku od iskusnog Tuska, novoimenovana visoka predstavnica za spoljnu politiku i bezbednost Federika Mogerini (41) je manje poznata javnosti i mnogi dovode u pitanje njenog iskustvo, ali je Herman van Rompej rekao da je „izuzetno vešta u pregovaranju”.

Kao i prilikom izbora Eštonove, Mogerini je ne samo novajlija na međunarodnoj sceni već nema bogatu karijeru ni u svojoj zemlji.

Mogerini je istakla da se, iako ima manje od godinu dana staža kao ministarka inostranih poslova Italije, dvadeset godina bavila međunarodnom politikom na drugim funkcijama, između ostalog kao članica Parlamentarne skupštine Saveta Evropse i NATO-a. Bila je i stipendista Maršalovog fonda a govori tečno engleski i francuski a služi se španskim.

Izbor Mogerinijeve su od početka pratile kontroverze. On je rezultat tajnih pregovora, nepisanih pravila i neformalnih ustupaka koji prati sva imenovanja na ključne pozicije u EU.

Najpre su Nemačka i Francuska predočile da na mesto šefa evropske diplomatije treba da bude postavljen socijalista. Istovremeno, predsednik Evropske komisije Žan Klod Junker je u više navrata izjavio da mu je preko potrebno više žena u timu da bi dobio zeleno svetlo u Evropskom parlamentu.

Lista kandidata je dalje sužena zbog složene regionalne dinamike u EU.

Naime, Junker je iz Luksemburga i pošto je za novog predsednika Evropskog saveta bio predivđeno kandidat za severa ili istoka kontinenta, onda je šef diplomatije trebalo da dođe iz članica sa juga.

Istovremeno, italijanski premijer Mateo Renci je snažno lobirao za njeno imenovanje što mu je olakšala pozicija predsedavajućeg rotirajućeg predsedništva EU kao i veliki uspeh njegove partije na izborima za Evropski parlament.

Iako njeni protivkandidati Radoslav Sikorski, poljski šef diplomatije, i Kristalina Georgijeva, bugarska EU komesarka za međunarodnu saradnju imaju bogatiju biografiju, nisu mogli da prođu zbog ove složene političke kombinatorike u evropskom bloku.

Kritike za bliskost Mogerinijeve sa Moskvom

Mnogi, takođe, smatraju njen izbor neprikladnim, naročito u istočnoj Evropi u trenutku kada su odnosi Rusije i Zapada dostigli najniži nivo od završetka Hladnog rata.

Kritičari smatraju da njeno imenovanje dodatno ojačava uverenje da se spoljna politika EU neodlučna i neefikasna.

Mogerinijov se zamera da je previše naklonjena Moskvi. Kao primer se navodi da je najpre posetila Rusiju i srela se Vladimirom Putinom kada je njena zemlja preuzela u julu rotirajuće predsedavanje EU.

Međutim, ona je istakla da je njena poseta Moskvi bila u funkciji traženja političkog rešenja za ukrajinsku krizu.

“Pre Moskve sam bila u Kijevu, gde sam između ostalih razgovarala sa predsednikom Petrom Porošenko, istakla je Mogerini.

Po njenom mišljenju, EU mora da drži otvorena vrata za diplomatsko rešenje iako priprema nove sankcije protiv Rusije.

“Dok razmatramo pojačavanje sankcija, istovremeno moramo da ostanemo otvoreni za diplomatsko rešenje… nadajući se da njihova pametna kombinacija može da bude efikasna”.

Mnogi u Evropi izražavaju skepticizam i zbog, kako se percipiraju, bliskih odnosa italijanske levičarske vlade i Rusije.

Rim otvoreno podržava gradnju gasovoda Južni tok – kojim treba da se transferiše ruski gas ka Evropi zaobilazeći Ukrajine – u koga je italijanski energetski gigant Eni uloživo velika sredstva.

Diplomate takođe optužuju Rim da razvodnjava veoma kritičke dokumente Evropskog saveta na račun ponašanja Rusije u Ukrajini kao i sankcije Moksvi.

Očekivalo se da će Mongerini biti imenovana još u julu, ali su je Poljska i Litvanija blokirali, ističući da je isuviše popustljiva prema Rusiji.

“Neću podržati osobu koja je pro-kremljinski orijentisana”, izjavila je tada litvanska predsednica Dalija Gribauskaite.

Članice EU sa istoka se takođe pribojavaju da će novi šef evropske diplomatije sa juga starog kontinenta biti više zainteresovan za promovisanje zajedničke politike u severnoj Africi i na Bliskom istoku nego za pojačani angažman nego na postsocijalističkom prostoru.

S druge strane, činjenica je da je Italija nakon obaranja malezijskog aviona MH17 iznad Ukrajine postala kooperativnija u podršci oštrijih mera Zapada protiv Rusije.

Na kraju krajeva, u evropskim krugovima se nadaju da će komesar za spoljnu politiku delovati u senci šefova diplomatija ključnih članica EU.

Mogerini je rekla da pripada generaciji koja je ostvarila evropski san i da ne treba dozvoliti da se on pretvori u košmar.

“Svesna sam da će biti teško”, poručila je naglašavajući da će se oslanjati na temelje koje je postavila Ešton, koja je tokom svog mandata uspostavila Evropsku službu za spoljne poslove, koja pre pet godina nije postojala.

“Danas je to razrađena profesionalna struktura, tako da će mi biti mnogo lakše njego njoj”, rekla nova šefica evropske diplomatije.

Tusk i Mogerini su rekli da su svesni da pred njima stoje teški izazovi, ali da su ubeđeni da će EU iz njih izaći jača.

Prema Aleksandar Stubu, predsedniku finske vlade, Tusk i Mogerinijeva uneće neophodnu dinamiku u rad evropskih institucija.

“Mislim da je Federika Mogerini veoma kompetentna ministarka spoljnih poslova i da bi takođe bila veoma kompetentna visoka predstavnica. Rekao bih da je to verovatno dinamični duo koji će voditi Evropu u budućnosti”, istakao je Stub.

  • 16x9 Image

    Dragan Štavljanin

    Dragan Štavljanin radi za RSE od 1994. Magistrirao je na problemu balkanizacije (Prag/London), doktorirao na fenomenu “informacione mećave“ – višak informacija/manjak smisla (Beograd). Autor je knjiga „Hladni mir: Kavkaz i Kosovo“ i „’Balkanizacija’ Interneta i smrt novinara“.

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG