Dostupni linkovi

logo-print

Turska – Rusija: Svaki incident novi korak ka ratu


Ruski Su-34

Ruski Su-34

Pišu: Andrej Šarogradski i Aleksandar Gostev (Priredila: Anamaria Ramač Furman)

Turska tvrdi da je ruski lovac-bombarder Su-34 krajem januara povredio njen vazdušni prostor. Bez obzira na ruski demanti, nakon toga još više su pogoršani odnosi između Moskve i Ankare, koji su poslednjih meseci i bez toga bili veoma loši. Po mišljenju mnogih politologa, sada samo nekoliko koraka ili samo sticaj okolnosti deli dve države od otvorenog oružanog sukoba.

Komanda vazdušnih snaga Turske prevela je svoje jedinice na specijalni nivo gotovosti zbog uvođenja "narandžastog" nivoa uzbune. To podrazumeva da u slučaju povrede granice ili vazdušnog prostora vojnici ne čekaju dodatne naredbe viših komandi.

Turska je 29. januara saopštila da je ruski borbeni avion ponovo povredio njen vazdušni prostor i da je u njemu proveo oko 30 sekundi, uprkos upozorenju na ruskom i engleskom.

Turski avioni su, podsećamo, 24. novemba prošle godine oborili ruski bombarder Su-24 zbog povrede turskog vazdušnog prostora, što je dovelo do naglog zaoštravanja odnosa između dve zemlje i uvođenja sankcija protiv Turske od strane Rusije.

Predsednik Turske Redžep Tajip Erdogan 30. januara upozorio je Moskvu da nastavak sadašnjeg ponašanja izazvati teške posledice. Ankara je istovremeno izrazila zadovoljstvo zbog podrške NATO-a u vezi s poslednjim incidentom.

Stručnjak za pitanja međunarodne bezbednosti Jurij Fedorov smatra da se najnovija povreda vazdušnog prostora Turske, članice NATO-a, nipošto ne može smatrati slučajnošću.

"Situacija se razvija po najgorem scenariju. Ministarstvo odbrane Rusije je nakon najnovijeg incidenta oštrim i, rekao bih, prostačkim tonom odbacilo turske optužbe. Pri tom treba imati u vidu da ruska vojska veoma često objavjuje lažne verzije, kao što je bilo u slučaju obaranja malezijskog putničkog aviona nad Donbasom 2014. godine. Pentagon je potvrdio da je ruski avion povredio turski vazdušni prostor", navodi Fedorov.

RSE: Dakle, smatrate da se ovom prilikom radi o smišljenoj provokaciji od strane Moskve?

Fedorov: S najmanje 90-procentnom sigurnošću može se reći da je to namerna provokacija. Ako se radi o grešci pilota, Moskva bi bila dužna da to prizna na neki način, pa i da se izvini Turskoj, kako je bilo u oktobru 2015, kad je registrovano nekoliko "zaletanja" ruskih aviona iznad Turske. Pored toga, neophodno je kazniti pilota koji je zbog nemarnosti, greške ili nekog trećeg razloga izazvao međunarodnu krizu. Ukoliko se ovi incidneti ozbiljno razmotre, očigledno je da treba menjati komandu kompletne ruske vazdušne jedinice u Siriji, jer ona očigledno nije u stanju da izvršava svoje obaveze i u više navrata dozvoljava da dođe do incidenata koji mogu da izazovu ozbiljne međunarodne posledice.

Ipak, mislim da je stvar u nečem drugom. Čini mi se da je predsednik Rusije Vladimir Putin zainteresovan da konflikt eskalira do opasne tačke. On bi veoma voleo da primora tursko rukovodstvo da se pomiri s tim da će ruski avioni povremeno upadati u turski vazdušni prostor. U tom slučaju će turski predsednik Redžep Erdogan izgubiti obraz, jer on zahteva od Moskve da prekine ono što se i dalje događa. A na Istoku se gubitak obraza smatra nečim veoma neprijatnim. Možda se Kremlj nada da će, recimo, NATO na neki način uzdržati Tursku od ozbiljnih uzvratnih mera. Međutim, tad bi se ispostavilo da ni NATO nije u stanju da oštro odgovori na ruske provokacije – pa bi i NATO izgubio obraz.

RSE: Znači, vi ste uvereni da će se povrede turskog vazdušnog prostora ponoviti i da će Turska odlučiti da reaguje krajnje žestoko?

Fedorov: U svakom slučaju, turske vazdušne snage dobile su naredbu da otvaraju vatru bez dodatne saglasnosti komandi. To znači da ruski ili bilo čiji avion u slučaju povrede turskog vazdušnog prostora može biti oboren bez specijalne naredbe. Nakon toga deluje logika eskalacije. Bude i oboren još jedan ruski avion, Moskva će biti primorana da preduzme odgovarajuće mere. Recimo, mogla bi rešiti da obori turski avion, ali bi to morala nad turskom teritorijom, pošto turske vazdušne snage ne lete iznad sirijske teritorije. Ili, Kremlj može da nanese udar turskim vojnim objektima na obali Crnog mora. Može da isprovocira incident s turskim ratnim brodom, možda čak i ne ratnim već civilnim. Ima zaista mnogo varijanti.

Turski F-16

Turski F-16

A dalje? Pretpostavimo da ruski raketni sistem S-400 koji se nalazi u Siriji obori turski avion nad teritorijom Turske. Šta če uraditi Ankara? Turska vlast moraće da preduzme odgovarajuće mere, recimo da napadne rusku vazduhoplovnu bazu Hmejim u Siriji. Situacija se u tom slučaju otima kontroli.

Putin može da naredi uzvratni vazdušni udar na turske gradove. NATO će biti primoran da pritekne u pomoć Turskoj. Jer, obaveza Severnoatlantskog pakta je da zaštiti svoju članicu od vojne agresije. I šta se dešava dalje? Sledi direktan sukob Rusije i NATO-a! To bi dovelo do još težih posledica, pa i do toga da Rusi primene atomsko oružje. Jer, ruska armija ne bi mogla da bez atomskog oružja vodi duži rat protiv američkih snaga koje bi ušle u Crno more ili protiv američke avijacije koju bi Amerikanci morali prebaciti negde u Tursku. Na žalost, situacija se razvija tako da zaista možemo da razmatramo mogućnost ograničenog atomskog rata u oblastim Sredozemnog ili Crnog mora.

RSE: Takav rat ne bi mogao da bude ograničen, ako se imaju u vidu dimenzije sukoba i strana koje su u njega uključene. Šta bi se u tom slučaju zbivalo unutar Rusije (imajući u vidu da će NATO, odnosno Zapad, prekinuti sve odnose te uspostaviti potpunu ekonomsku i političku blokadu Rusije)?

Fedorov: U Rusiji može da se dešava sledeće: Putin proglašava ratno stanje i odlaže izbore. Mogu da počnu masovne represije protiv neistomišljenika. Sasvim je moguće da se u Moskvi radi širenja straha pojave delovi čečenskih trupa kojima komanduje Ramzan Kadirov. Rusije bi se našla u veoma mučnoj situaciji, jer bi raskid ekonomskih odnosa sa Zapadom i zemljama iz okruženja izazvao masovnu glad, nestašice lekova itd. To bi bio scenario iz oblasti postapokaliptične književnosti – uveren je Jurij Fedorov.

Putin vs Erdogan

U kojoj meri Ankara strepi od sukoba s Rusijom? Kako na to gleda istanbulski politolog i publicista Kerim Has?

RSE: Mnogi govore o ličnom sukobu autoritarnih predsednika dve države, Vladimira Putina i Redžepa Erdogana. Da li turski predsednik vidi ruskog lidera kao sebi ravnog ili kao jačeg od sebe? I obrnuto, da li smatra da Putin, odnosno Rusija, nije snažna i strašna država i da se ne treba plašiti otvorenog sukoba s njom?

Has: Ne mislim da svi Turci smatraju da je Rusija neprijatelj i najveća pretnja. S druge strane, činjenica je da akcije Rusije u Siriji povećavaju pretnje bezbednosti i teritorijalnoj celovitosti Turske. Glavni faktor za nas je kurdski problem. Ruski bombarderi na severu Sirije faktički pomažu Radničkoj partiji Kurdistana, koju Turska i niz zapadnih zemalja smatraju terorističkom organizacijom, da formira nekakvu de fakto nezavisnu tvorevinu u Siriji. Ipak, u Turskoj se preuveličava takozvana pretnja od strane Rusije.

U našoj zemlji su 1. novembra prošle godine održani vanredni parlamentarni izbori na kojima je vladajuća Pardija pravde i razvoja Redžepa Tajipa Erdogana dobila više od 50 odsto glasova. U turskom političkom sistemu to je veoma visok procenat, on pokazuje koliko je snažna Erdoganova pozicija. Ta podrška utiče na Erdoganovo ponašanje, pojačava njegove mogućnosti i želju da oštro reaguje na ruske postupke.

RSE: I u Rusiji i u Turskoj mnogo se govori o istorijskom nasleđu, o nacionalnom preporodu. U Turskoj se mnogo spominje veličina Otomanske imperije, u Rusiji – Ruske imperije. Ako se gleda iz Turske, u vašoj zemlji postoji određeno mitsko, istorijsko viđenje odnosa s Rusijom zbog u složene istorije dve države između kojih je u prošlosti zabeleženo 30 ratova, odnosno sukoba?
Vladimir Putin i Redžep Tajib Erdogan

Vladimir Putin i Redžep Tajib Erdogan

Has: Naravno, sve to je prisutno u društvu, u političkoj eliti i intelektualnim sredinama. Mnogi kažu da Rusija, kao i u prošlim vekovima, želi da poveća svoj uticaj u Turskoj i na Bliskom istoku. Neki Turci zaista posmatraju sadašnje države kao novu "Otomansku imperiju" i "Rusku imperiju". Mnogo puta smo ratovali jedni protiv drugih. "Ruska pretnja", "Pretnja sa severa" – to su česti naslovi u novinama. Međutim, pamtimo da su u poslednjih 15-20 godina, posle raspada Sovjetskog saveza, odnosi između naše dve zemje bili veoma bliski. Naše države postale su strateški partneri u različitim oblastima, pre svega u energetici i trgovini. Nekadašnja shvatanja počela su da se menjaju. A sadašnja kriza pokazuje da ti odnosi, kako dobri tako i loši, zavise od ponašanja i raspoloženja konkretnih lidera. To je loše, to bi trebalo menjati.

RSE: Turski generali podržavaju postupke svoje vlade, Redžepa Erdogana i vladajuće partije. Vojska, koja je nekad smatrana velikom političkom snagom, izgubila je svoje ranije pozicije i više se ne može smatrati opozicijom.

Has: Turska armija ne želi da se dublje uključuje u sirijsku krizu. Razlog je u tome što je u sirijske sukobe uključeno mnogo različinih regionalnih i međuregionalnih činilaca, pa bi Turcima, pre svega armiji, uplitanje donelo ogromne probleme. S druge strane, postoje i činioci koji i vojsku i političke lidere u Turskoj primoravaju da se umeša u sirijsku krizu. Iskreno rečeno, ne mogu da predvidim kakve korake bi Turska mogla da preduzme u Siriji. Govori se o mogućoj kopnenoj operaciji, mada ja mislim da bi to bio poguban korak za moju državu. Ako bi u Siriji počela turska ratna operacija, to bi značilo da je o tome postignut dogovor NATO-a i Rusije.

RSE: Ruska služba bezbednosti pretpostavlja da iza obaranja ruskog putničkog aviona 31. oktobra na nebu iznad Egipta možda stoje "Sivi vukovi", turska ultradesničarska nacionalistička organizacija. Da li je to moguće? Pored toga, Rusi optužuju "Sive vukove" za saradnju s terorističkom organizacijom Islamska država Iraka i Levanta (IDIL)?

Has: "Sivi vukovi" je partija nacionalnog preporoda. Ona je legalna i prilično popularna u Turskoj, na političkoj sceni deluje nekih 40 godina. Ne mislim da ona ima neke veze s rušenjem aviona. Poznato je da aktivisti ne samo te već i drugih sličnih organizacija ratuju u Siriji na strani tako zvane umerene sirijske opozicije. Međutim, mislim da one nemaju nikakve veze s Islamskom državom Iraka i Levanta.

RSE: Sudeći po ruskim saopštenjima, Federalna služba bezbednosti izgleda smatra da "Sivi vukovi" i turska vlada, odnosno Erdogan čine jednu celinu. Mi bismo rekli da su oni pre protivnici, ako ne neprijatelji?

Has: Što se tiče ličnosti i njihove retorike – oni su različiti. Ne podržavaju se međusobno, nadmeću se u politici. S druge strane treba naglasiti da delovanje te partije, izjave i ponašanje "Sivih vukova" otvara prostor za Erdoganovu partiju i širi njegovo polje dejstva. Sve njih ujedinjuje snažan nacionalizam, težnja ka pravdi na različitoj osnovi. To se ne može nazvati saradnjom, ali između njih postoji nekakva prikrivena podrška.

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG