Dostupni linkovi

logo-print

Brisel i izbeglička kriza: Lideri EU oprezni u dogovoru sa Turskom


Idomeni, Makedonija, 16. mart 2016.

Idomeni, Makedonija, 16. mart 2016.

Predsednik Evropskog saveta Donald Tusk rekao je u četvrtak da je bio "više oprezan nego optimističan" u pogledu šansi da se sa Turskom postigne dogovor oko zadržavanja priliva migranata. Premijer Turske, Ahmet Davutoglu, će se liderima EU pridružiti na doručku u petak, 18. marta, kada bi, kako se očekuje, sporazum trebalo da bude i zaključen.

Tusk je izjavio da su EU i Turska još uvek suočene sa teškoćama koje treba da prevaziđu pre nego što postignu dogovor o zaustavljanju priliva migranata sa Bliskog istoka u Evropu.

On je, u pismu liderima EU uoči samita u Briselu koji je održan u četvrtak, 17. marta, naveo da dogovor o migrantima treba da bude "prilika za Tursku da podrži pregovore o rešenju na Kipru", i da se samo u tom slučaju može postići napredak, preneo je Rojters.

Donald Tusk je, istina, zvučao pesimistično nekoliko sati pre nego što su se lideri EU sastali kako bi dogovorili kakve će finansijske i političke nagrade ponuditi Turskoj u zamenu da ona vrati sve migrante koji su sa njenih obala prešle u Grčku.

Donald Tusk

Donald Tusk

"Dogovor mora biti prihvatljiv za svih 28 zemalja članica, bez obzira na to koliko su velike", rekao je Tusk na konferenciji za novinare, osvrćući se na Kipar koji ima primedbe na ubrzavanje razgovora za prijem Turske u članstvo EU.

Kiparska vlada poručila je prethodno Tusku tokom njegove posete Nikoziji da Kipar ne može da dozvoli ubrzano otvaranje poglavlja u pregovorima o pridruživanju Turske EU.

"Republika Kipar ne planira da dozvoli otvaranje bilo kojeg poglavlja ako Turska ne ispuni svoje obaveze opisane u pregovaračkim okvirima", naveo je Nikos Anastasijades, kiparski predsednik.

Tusk je u utorak posetio Nikoziju uoči susreta sa Davutogluom u Ankari.

Turski premijer Ahmet Davutoglu je na prošlonedeljnom samitu EU-Turska rekao da je Ankara spremna da primi sve izbeglice i migrante koji ubuduće budu ulazili u Evropu iz Turske, u zamenu za finansijsku pomoć, brže pregovore o članstvu u EU i ubrzanje vizne liberalizacije za građane Turske.

Turski ministar za saradnju sa EU Volkan Bozkir rekao je turskim medijima da ne bi trebalo da propadne sporazum zbog kaprica jedne članice EU.

"Kada smo napravili korak ka rešenju, kada je postignut sporazum o paketu, ne bi trebalo dozvoliti da sve propadne zbog hira jedne zemlje, članice EU. EU mora da ubedi kiparske Grke. Ako ovaj paket propadne zbog njih, sva odgovornost biće na administraciji kiparskih Grka", rekao je Bozkir.

Prema dogovoru, načelno usaglašenom 7. marta, Turska treba da prihvati povratak svih migranata koji bi preko te zemlje ilegalno došli u Grčku, dakle u EU, a Unija za svakog ilegalnog migranata kojeg prihvati Ankara, da odobri azil i ulazak jednog sirijskog izbeglice smeštenog na turskoj teritoriji.

Prizor iz mesta nedaleko od Idomenija, mart 2016.

Prizor iz mesta nedaleko od Idomenija, mart 2016.

Nacrt sporazuma, kako prenosi Rojters, ima za cilj da pre svega "razbije lanac krijumčara ljudima" i omogući migrantima alternativu. Kako se naglašava, "povratak je privremena i vanredna mera neophoda da bi se okončala ljudska patnja i uspostavi javi red".

Šef Evropske komisije Žan Klod Junker izjavio je da veruje da bi EU mogla da postigne dogovor sa Turskom.

"Ja sam umereni optimista u vezi sa tim da ćemo zaključiti obavezujući dogovor sa Turskom", napisao je Junker na Tviteru.

Izbeglice deset dana čekaju da uđu u Srbiju

A kakva je situacija na terenu? Makedonske vlasti saopštile su da se grupa od 362 izbeglice, pretežno iz Sirije, već deset dana nalaze između Makedonije i Srbije.

Koordinator makedonskog centra za krizne situacije Goran Stojanovski izjavio je agenciji AP da izbeglice odbijaju da napuste to područje na kojem su postavili šatore u nadi da će granica biti otvorena kako bi nastavili put ka Nemačkoj.

U Polikastru, gradu na severu Grčke, postavljen je mali šatorski kamp za sirijske izbeglice izmeštene iz Idomenija, graničnog prelaza između Grčke i Makedonije. U razgovoru za Rojters kažu da je njihovo pravo da žive kao ljudi.

"Želimo samo najjednostavnije stvari, samo da živimo bez rata. Moj sin ima 3,5 godine i njegove jedine igračke su puške i oružje. To je ono sa čim se on igra. Želimo da nam deca spavaju i da se bude uz zvuke pesama i bajki, kao druga deca. Došli smo ovde tražeći bezbednost i ništa drugo. Da niste otvorili vrata za migracije, ne bismo napustili našu zemlju. Tokom puta smo nekoliko puta bili blizu smrti. Da li sada treba da živimo u ovim uslovima? Da li bilo koje ljudsko biće može da živi ovako? Mi smo ljudi i naše je pravo da živimo kao ljudi", rekla je Umar, jedna od "stanovnika" kampa u Idomeniju.

Muhamad Abdulmadžid kaže: "Situacija je loša iz svih aspekata, i što se tiče hrane, spavanja, šatora, kiše. Možete da vidite i sami kišu i kakvo je vreme. Svi smo bolesni i umorni. Ako neko kaže da nam je udobno, laže. Nema šanse. Nikome, bio mlad ili star, nije udobno."

Nemačka kancelarka Angela Merkel govorila je u Bundestagu o izbeglicama koje žive u privremenom izbegličkom kampu na granici Grčke sa Makedonijom.

"Ono što je Turska učinila, primila oko 2.7 miliona izbeglica ne može biti dovoljno nagrađno", rekla je Merkel sve usamljenija u svojoj politici otvorenih vrata među evropskim liderima.

Angela Merkel

Angela Merkel

"Evropa se nije proslavila načinom na koji se kao Unija, od 28 država članica sa 500 miliona stanovnika, borila da pravilno podeli taj teret", pojasnila je nemačka kancelarka.

Kipar i Turska imaju problematične odnose još od Turske invazije na severni dio kiparske teritorije 1974. godine, koji je predstavljao odgovor na pokušaj puča dirigovanog iz Atine.

I Kipar nije jedini sa primedbama, tu je i Miloš Zeman, antimigrantski i antiislamski raspoloženi češki predsjednik, od kojeg je češki parlament nedavno tražio da pazi šta govori jer "bruka zemlju", ali je on ustvrdio da mu neće "zapušiti usta" jer ga podržava 72 populacije.

U svakom slučaju, to što je Turskoj za prihvat nazad izbeglica i migranata iz Grčke, predviđena duplo veća finansijska pomoć od ranije dogovorenih tri milijarde eura, Zeman smatra "ucenom".

  • 16x9 Image

    Ljudmila Cvetković

    Novinar sa diplomom Fakulteta političkih nauka u Beogradu. Radno iskustvo sticala u Asocijaciji nezavisnih elektronskih medija i Radiju B92. Na RSE radi kao novinar, uređuje i vodi dnevne informativne emisije.

  • 16x9 Image

    Biljana Jovićević

    U novinarstvu je od 1998.godine. Radila tri godine na Radiju Crne Gore. Od septembra 2001. je izvještač iz Podgorice za RSE, a od jula 2009. je stalni član redakcije u Pragu.

  • 16x9 Image

    Jasmina Lazić

    Stipendistkinja "Jiri Dienstbier Journalism Fellowship" na RSE od novembra 2015. Prije toga, stipendistkinja fondacije "Balkan Fellowship for Journalistic Excellence" i novinarka nedeljnika Vreme i modnog magazine Elle. 

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG