Dostupni linkovi

logo-print

Tuđe srce ili pozorišni traktat o granici


Sa konferencije za novinare uoči predstave

Sa konferencije za novinare uoči predstave

Prištinska premijera predstave ’Tuđe srce ili pozorišni traktat o granici’ biće izvedena u ponedeljak uveče u Nacionalnom pozorištu Kosova. Predstava govori o osećaju poniženja i izolovanosti suspenzijom kretanja ili višesatnim čekanjem u kolonama ispred mnogih ambasada kosovskih i bosanskih umetnika.

U režiji Dine Mustafića, a prema dramskom predlošku Biljane Srbljanović, ostali autorski i glumački tim čine albanski, kosovski, i državljani BiH različitih profesija, a oni su Alban Ukaj, Jelena Kordić Kuret, Armend Smajli, Adriana Matoshi i Jusuf Brkić, a kao autori se potpisuju i Gjergj Prevazi, Srđan Ćešić, Damir Imamović, Lejla Hodžić.

Ovo je inače projekat Art Hub – Centra za istraživanje i podsticanje izvedbenih umetnosti Sarajevo, uz finansijsku podršku Fonda otvorenog društva BiH i Kosova.

Direktor kosovskog pozorišta, Agim Sopi, na konferenciji za novinare u ponedeljak kazao da iz nepravednih razloga, zbog loše političke elite, dve zemlje dele istu strašnu, zajedničku sudbinu, vizni režim.

Kako je naveo reditelj Mustafić, radi se o jednoj ličnoj prestavi koja je „smešna, tragična i apsurdna, kakav je zapravo i život na Balkanu“.

On je naveo da pitanje viza nije samo birokratsko ili političko pitanje, već je to pitanje elementarnih ljudskih prava i sloboda zato što gde god postoje barijere i komplikovana administracija, postoji suspenzija slobode, demokratije i komunikacije.

„Mi imamo skoro slabu, skoro nikakvu kulturnu komunikaciju, tako da smo danas možda udaljeniji nego što smo ikada bili. Bosanci nemaju problema da putuju po celoj Evropi jer su nam ukinute vize, lakše dobijamo u proceduri vize za Ameriku ili Kanadu nego što je to slučaj sa Kosovom. Iza toga stoji jasna namera da se ono što se radilo na Balkanu 90tih, a to je da su se vodili ratovi kako bi se udaljili ovi narodi, da se to sada i zacementira. Neću biti ni malo politički korektan, mislim da je pravi skandal da su Kosovari jedini narod na Balkanu koji trebaju vize za Evropu. Mislim da je to jedan nastavak izolacije i aparhejda prema kosovskim Albancima i ova predstava ne govori samo o vizama između naših zemalja, nego govori i o odnosu Evrope prema nama“, kazao je Mustafić.

Biljana Srbljanović je prvi put čula da problem slobode kretanja između Kosova i Bosne i Hercegovine postoji kada ju je Mustafić pozvao na saradnju, te navodi da je zaprepašćavajuća činjenica da se o tome slabo zna. Najpre je mislila da je to birokratsko pitanje, ali nakon razgovora sa umetničkom ekipom ovog projekta o njihovim sopstvenim iskustvima, shvatila je da se radi o pozorišnom materijalu „par excellence“.

Biljana Srbljanović

Biljana Srbljanović

„Pun je smešnog, tragičnog, ozbiljnog, strašnog, ljudskog i sudbinskog, a najmanje smo govorili o tim nekim birokratskim stvarima za koje nas u suštini baš briga. Od jednom se stvorio nekakav tekst koji je u dramskom smislu, ono što mene najviše i jedino zanima, a to su neke velike istorijske okolnosti, i važne društvene i političke teme ali prelomljene kroz sudbine konkretnih ljudi“, kazala je Srbljanović.

Kosovski glumac koji živi i radi u Sarajevu, Aljban Ukaj, kazao je ovom prilikom da je ponižavajuće govoriti više o ovoj temi, ali je pristao da bude deo projekta zato što se radi o ličnim iskustivima.

„Govorili smo o našim intimnim, ličnim problemima, kako bi gledamo na granicu, ne samo na ovu fizičku, koja je važna jer onemogućava komunikaciju sa najbližnjima, već smo mislili i o tome koja su to mentalna ograničenja i koliko smo mi spremni da ih prevaziđemo, te gde su granice koje ne trebaju da se pređu. Ova predstava je više za sarajevsku i beogradsku publiku, ali je važno da i prištinska publika vidi na čemu smo radili i šta mislimo o tome“, kazao je Ukaj.

Umetnički gledano, kako je reditelj Mustafić rekao, Kosovo ima veliki potencijal, od muzike, do likovne umetnosti, književnosti i pozorišta, dok su ovim nametnutim viznim režimom najvećim delom oštećeni umetnici.

Kako kažu Mustafić i Srbljanović, važno je da se ova tema ponovo dovodi u žižu javnosti kroz akciju civilnog društva koju pomaže Soroš fondacija.

„Ali, ključ rešenja tog pitanja je u Beogradu“, kazao je Mustafić.

„Bizarna je stvar da kad mi svi trebamo da se sretnemo, a ne vade nam se vize, srećemo se u Beogradu, iako je to koren i suština problema“, dodala je Srbljanović.

Sarajevska premijera predstave odigrana je 6. januara, a tokom predstojećih meseci odigraće se i u Beogradu.

  • 16x9 Image

    Amra Zejneli

    (1986) Rođena u Mitrovici. Diplomirala žurnalistiku i studije Evropske unije na Univerzitetu Floride u SAD. Novinarstvom se počela baviti 2001. godine. Radi na kosovskom javnom servisu, RTK, kao odgovorni urednik radijskog programa za zajednice, a kosovskom dopisništvu RSE-a pridružila se maja 2010.

XS
SM
MD
LG