Tribina Peščanika: Srbija okovana u prošlosti

Na ambiciozno postavljeno pitanje ekipe Peščanika da li je Srbija zakoračila u novu epohu ili nastavlja viševekovni kontinuitet, u Centru za kulturnu dekontaminaciju u kome se još od 90-ih okuplja intelektualna alternativa Srbije, odgovarali su pred prepunom salom istoričari, sociolozi, pravnici i pisci.

Istoričarka Dubravka Stojanović vidi neprekidni kontinuitet još od stvaranja moderne srpke države s početka 19. veka.“Ni elita ni srpsko društvo nisu od 1804. do danas nikada prihvatili granice države u kojoj žive i nikada se nisu pomirile sa teritorijom na kojoj se ta država nalazi. Ta težnja“, kaže Stojanovićka, „nije se mogla ostvariti ni nasiljem nad Jugoslavijom, ni ratovima 90-ih, i ne može se ostvariti danas. To je temeljna frustracija koja podgreva taj osnovni utisak privremenosti i nedovršenosti.“

Demokratske snage nisu uspele da naprave iskorak iz kontinuiteta srpske istorije ni 2000 -te, ni 1987. Iskorak podrazumeva najpre priznanje teritorije na kojoj se Srbija nalazi.

Advokat Srđa Popović poredi Srbiju sa anahronim pozorišnim komadom, da bi bio postavljen novi komad sa scene se mora ukloniti istrošena scenografija, zajedno sa rekvizitima i glumcima.

Politika i država vlada društvom, vlada ekonomijom, kulturom, ljudima... i to se nije promenilo ni 5. oktobra kaže sociološkinja Vesna Pešić. I to je nešto što nije samo od vremena vladavine Miloševića, već u čemu dugo Srbija živi. Srbija u kojoj nema ekonomije, ključ je da ljudi nemaju od čega da žive.

Pisac Dejan Ilić je otvorio pitanje odsustva pravog aktivizma medju nezadovoljnim gradjanima. On je upitao prisutne zašto niko nije napisao novi Ustav, kada već postoji nezadovoljstvo postojećim.

“Da li je neko napisao zakon o medijima? Da li je neko seo i napisao zakon o strankama? Nije stvar u tome da li će nam se ukazati nova šansa, već da li ćemo je mi iskoristiti. A zašto bismo mi tu šansu čekali? Hajde da mi uradimo posao. Kada nam se šansa ukaže, da budemo spremni za tu šansu. Barem smo tri poslednje šanse smo propustili, nismo bili spremni. I uvek nam je neko drugi bio kriv”, pomalo rezignirano je Dejan Ilić poručio prisutnima.

Da nije bilo Dejana Ilića, ja bih otišao veoma nezadovoljan, rekao je narodni poslanik Miljenko Dereta, jer nisam čuo nikakvu terapiju za srpsko veoma bolesno društvo, kako je, s pravom dijagnozu svojevremeno postavila istoričarka Latinka Perović.

"Ovde se ne zna da u parlamentu postoji predlog novog zakona o imovini političara, novog zakona o izborima. Oni jesu napisani, ali nema šanse da budu izglasani. Ovde se smeje parastosu jedne stranke, parastosu DS koja je bila nada. Onoga trenutka kada je postojala šansa da se završi prethodna epoha, Đinđić je ubijen. Od tada se događa ukopavanje u tu epohu iz koje ne želimo da izađemo”, rekao je Dereta.

Publika je negodovala tokom izlaganja Derete, ali je on ipak uspeo da kaže ono što je želeo uz dva pitanja koje je postavio: ko treba da izvrši promene i kako. Pisac Dejan Ilić je uzvratio pitanjem: "A šta vi radite? Vi nama treba da kažete šta radite u parlamentu."

Bilo je još iskrica na račun LDP-a, u polemiku oko toga ko ima pravo da kritikuje, a ko obavezu da nudi rešenje uključili su se i neki iz publike među kojima je bilo dosta onih koji su još od početka 90-ih hteli Drugu Srbiju.

I razgovor u Borkinom paviljonu je pokazao da tu Drugu Srbiju koja kritički promišlja stvarnost okupljaju još neki sasvim retki projekti, kakav je Peščanik, radio emisija i sajt koji preživljava zahvaljujući sada već višedecenijskom entuzijazmu dve Cece i njihove verne publike.