Dostupni linkovi

logo-print

Tribina: Šta se krije ispod površine "Beograda na vodi"


Učesnici tribine

Učesnici tribine

Inicijativa “Ne da(vi)mo Beograd”, koja se protivi projektu “Beograd na vodi”, organizovala je u četvtak debatu "Ispod površine Beograda na vodi ", o posledicama ovog projekta.

U dupke punoj sali Centra za kulturnu dekontaminaciju stručnjaci iz različitih oblasti o govorili su o spornim urbanističkim rešenjima, procedurama, budžetskim troškovima i problemima nastalim zbog podilaženja vlasti privatnom investitoru.

Više od 6.000 stanova, najveći tržni centar u regionu i kula visoka 210 metara – ovo je samo deo planova za “Beograd na vodi”, projekat zbog kojeg je gradska vlast nedavno promenila Generalni urbanistički plan (GUP), ne bi li izašla u susret potencijalnom investitoru, kompaniji “Eagle hills” iz Ujedinjenih arapskih emirata.

Iako premijer Srbije Aleksandar Vučić obećava da će u ovom stambeno-poslovnom kompleksu naseliti i zaposliti armiju ljudi, neki stručnjaci strahuju da bi ovaj prostor mogao ostati pust.

Goran Milićević, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, izvodi neveselu računicu:

“Ovde se priča o ceni od 3.000 evra po kvadratu, a stanovi će imati u proseku 140 kvadrata. To je nekih 400.000 evra po stanu. To čigledno nije namenjeno ovdašnjem življu, ili je za oko dva posto stanovništva koje to sebi može da priušti. Pa to bi bio ‘grad duhova’. Ti ljudi koji bi to mogli da kupe, ne bi stanovali ovde, eventualno bi došli možda na koju nedelju. To je, dakle, jedna velika kocka, kao i svaka špekulacija. Ali, špekulacija od tih nekih četiri, pet milijardi; da kažemo, Vučićev gambit. Ko će da plaća njegove kockarske dugove ako to ne uspe? Mi nemamo nikakvu garanciju da to može da uspe.”

Mada je “Beograd na vodi” označen kao projekat od posebnog značaja za Srbiju i glavni grad, iz njegovog nacrta se ne vidi u čemu je taj značaj, kaže sociološkinja Ksenija Petovar, sa Arhitektonskog fakulteta u Beogradu.

“Iz samog plana se vidi da je 25 posto površine zone, dakle ove na desnoj obali Save, odnosno 60 posto od planiranih namena i sadržaja namenjeno stanovanju. Dakle, to je dominantno sambeno-komercijalna zona. Ako se to izgradi, u šta ja ne verujem, ono što realno postoji kao opasnost je da se napravi takozvana ‘ograđena zajednica’. Ukratko, ‘zabranjeni grad’ u Kini. Dakle, prostor koji je potpuno ograđen, sa onim kerberima, psima, snimanjima i tako dalje”, smatra Ksenija Petovar.

Dok gradska i državna vlast ističu da će “Beograd na vodi” početi da se gradi iduće godine, stručnjaci upozoravaju da je mnogo toga u vezi s ovim projektom ostalo nepoznanica: ne zna se pravni odnos između potencijalnog investitora, i Vlade Srbije, zašto nije bilo javne rasprave i konkursa, kao ni na osnovu kojih analiza je urađen master plan.

Nemanja Nenadić, iz organizacije Transparentnost Srbija, podseća da nije urađena analiza o javno-privatnom partnerstvu, koja je po zakonu obavezna.

“Sledeća stvar koja je obavezna po Zakonu o javno-privatnom partnerstvu jeste da se organizuje nadmetanje, da se kroz konkurentski postupak dođe do toga ko je najbolji ponuđač – bilo da je reč o tome da se nudi veći udeo državnom partneru u nekom zajedničkom preduzeću ili da se povoljnost ponude ocenjuje na neki drugi način, recimo kao period koncesije i tome slično. Kao što vidimo, ni nadmetanja nije bilo”, objašnjava Nenadić.

Tribina u CZKD

Tribina u CZKD

Za realizaciju projekta, najavljeno je izmeštanje glavne železničke i autobuske stanice, a prvi čovek kompanije “Eagle hills” Muhamed el Abar ne krije da ima ambiciozne planove. No, Goran Milićević upozorava da nisu urađene važne analize terena:

“Abar kaže ‘izgradićemo podzemne garaže’. Pa, to bi vrlo lako mogle da budu i podvodne garaže, jer je tamo nivo podzemnih voda izuzetno visok. Jedna studija, koja bi koštala par stotina hiljada, bi nam dala odgovor na to koliko bi još dodatno iznosili ti infrastrukturni troškovi, da li bi se uopšte isplatile te visoke zgrade i da li uopšte mogu da se izgrade za početak. U svakom slučaju, pre nego što počne izgradanja bilo kog objekta, oko milijardu evra će morati da bude uloženo a bi se raščistio teren i izgradila infrastruktura. Što znači da bi svaki stanovnik Beograda bio zadužen oko hiljadu evra”, naglašava Milićević.

Za arhitektu Bojana Kovačevića glavni problem je namena prostora. On podseća da su svi predhodni projekti decenijama unazad podrazumevali da na obalu Save, osim stambenih, izađu javni prostori i prostori kulture. Međutim, u slučaju “Beograda na vodi”, situacija je radikalno drugačija:

“Ja sam danas bio u Geozavodu, odnosno u firmi ‘Beograd na vodi’. Imate ‘dugme’ na maketi – piše ‘kultura’. U zvaničnoj statistici, jedan posto površine je kultura. Jedan posto, piše. Ovde u publici je većina mladih ljudi, vi ćete živeti sutra s tim prostorom mnogo svakodnevnije nego neke naše generacije”, zaključuje Kovačević.

“Beograd na vodi” je samo jedna od manifestacija nove desnice u srbijanskoj verziji, smatra Miodrag Vujošević, naučni savetnik Instituta za arhitekturu i urbanizam Srbije.

“Govorim o novoj verziji koja je oličena u neoliberalnom udaru, u dominaciji kapitala, u međunarodnim lihvarima, ako baš hoćete taj jezik. I sad smo došli u situaciju da srbijanski ponavljači tačerovsko-reganovskog projekta, s velikim zakašnjenjem, praktikuju ono što je u osnovi projekt nove desnice”, kaže Vujošević.

Podsetimo, inicijativa “Ne da(vi)mo Beograd”, te pojedinici iz struke i građani podneli su pre nekoliko meseci nadležnima u Gradskoj skupštini gotovo 2.000 primedbi uoči izmena GUP-a. Uprkos tome, većina odbornika je prošlog meseca izglasala izmene,čime su, između ostalog, omogućili da u prestonici budu izgrađeni objekti koji su viši od 32 metra.

Iako u ovoj građanskoj inicijativi najavljuju nove akcije i u narednom periodu, profesor Milićević nije optimističan, jer smatra da vlast, na čelu s Aleksandrom Vučićem, nema sluha za konstruktivne kritike o ovom pitanju.

“Njega zanima kula, kao neko njegovo zaveštanje. A, u stvari ne shvata da će to biti njegov lični stub srama”, zaključuje Goran Milićević.

  • 16x9 Image

    Dušan Komarčević

    Rođen 1986. u Beogradu, gde je diplomirao na Filološkom fakultetu na Katedri za skandinavske jezike i književnosti. Dopisnik beogradskog biroa RSE postao 2012. godine.

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG