Dostupni linkovi

logo-print

Treća smena problema nema: Ukinuta noćna prohibicija u Beogradu


Belarus – Alcohol on store shelves, Minsk, 25Oct2012

Belarus – Alcohol on store shelves, Minsk, 25Oct2012

Treća smena problema više nema, mogla bi ukratko da glasi odluka vlasti na osnovu koje je u Beogradu ukinuta noćna prohibicija. Nakon uvođenja zabrane prodaje alkohola posle 22 sata, obustavljanja i ponovnog vraćanja, ovaj kontroverzni propis biće izbrisan uoči predstojećih praznika.

Zbog zabrane promet u gradu je opao za trećinu, ukinuto je 300 radnih mesta, može se reći da je posao izgubila treća smena”, objasnila je Maja Bajagić iz Gradskog sekretarijata za privredu.

Ukratko, poručili su iz Skupštine Grada, mera nije dala očekivane rezultate.

“Možda neko jeste ukinuo treću smenu, ali podatak da je promet u prodavnicama zbog prohibicije opao 30 posto je neverovatan i besmislen,” kaže za RSE Zoran Alimpić, nekadašnji v.d. gradonačelnika Beograda i odbornik Demokratske stranke, partije za čije vladavine u gradu je uvedena noćna prohibicija.

“Ako je promet zaista u prodavnicama opao, to je verovatno zbog smanjenja plata, penzija i siromaštva. Svakako ne zato što od deset uveče do šest nisu mogli da kupuju alkoholna pića. To bi stvarno bilo strašno. Značilo bi da smo mi alkoholičarski narod”, dodaje Alimpić.

Tadašnja vlast ovu meru pravdala je brigom za građane, isto kao i sadašnja koju predvodi Srpska napredna stranka, ali ipak malo drugačije. Ondašnjima je bila bitna bezbednost, a današnjima zaposlenost.

Dobro je što je zabrana ukinuta, kaže pisac Marko Vidojković, ali u ovom trenutku posle svega miriše na populizam.

Marko Vidojković

Marko Vidojković

“Populizam je i hapšenje 80 ljudi pred Novu godinu, kao i dozvola prodaje alkohola u Beogradu iza deset uveče. U drugim gradovima je to dozvoljeno, tako da je dovoljno otići u Pančevo, kupiti 11 flaša rakije i vratiti se za Beograd.”

Zabrana prodaje alkohola u glavnom gradu važila je od deset uveče do šest ujutru. Prema izveštaju Unije poslodavaca Srbije, na koji se poziva Skupština Beograda, kao direktna posledica prohibicije zaposlenost je opala za skoro 10 odsto.

Marijana Alempijević, vlasnica trafike u Beogradu, kaže da je bilo jasno da zabrana ne može da opstane.

“Njima je problem što, ako se ne prodaje alkohol, nema para od akciza. Ne puni se državna kasa. Inače, njih mnogo ne interesuje da li mi imamo ili nemamo.”

Noćna prohibicija bila je nepopularna mera koju su autori objašnjavali i navodnim smanjenjem stope kriminala, delikvencije i alkoholizma.

Na ovaj način, smatra Marijana Alempijević, teško je bilo naterati ljude da ne piju.

“Kod mene ljudi kupuju alkohol u sedam sati ujutru, pre nego što krenu na posao. Prohibicija nam je samo pravila probleme. Dođe mušterija i traži pivo, ja se pravdam da ne mogu da prodam zbog zabrane. Pa mi često odgovore, ‘Bože kakav je ovo grad, sve drugo može da se kupi sem alkohola posle deset’. Ja pitam šta to, a oni kažu droga, oružje, prostitucija sve…”

Beograd je u poslednjoj deceniji u inostranim medijima nekoliko puta proglašavan evropskim gradom žurki, pa se u godinama prohibicije vodila i polemika kako će zabrana prodaje alkohola uticati na turizam i takozvani “jeftini provod”.

Marko Vidojković kaže da je ova priča pokazala i da gradske vlasti ne znaju kakav Beograd žele.

“Ovaj grad nema jasan identitet. Ne zna se da li smo mi boemska prestonica, prestonica Ujedinjenih Arapskih Emirata, Srbije, ili šta smo… Tako da svaka vlast donese po neku retardiranu odluku kao što je zabrana prodaje pića, pa onda sada daju dozvolu prodaje pića za Bugare koji će da dođu da gledaju Lepu Brenu za Novu godinu. Ako nas prodaja rakije i piva ne spasi, ništa neće…”

Protiv zabrane prodaje alkohola u Beogradu, koja je od 2011. jednom već ukinuta pa ponovo uvedena, često su protestovali mnogi Beograđani zahtevajući pravo na izbor. Okupljanja su obeležili koncertima i akcijama pod sloganima „Sloboda i u noćno doba“ i “Beograd živi noću“.

Beogradski reperi Bad Copy u pesmi “Posle 10” objasnili su suštinu.

  • 16x9 Image

    Zoran Glavonjić

    Novinarsku karijeru počeo je 1995. u informativnoj redakciji beogradske televizije Studio B. Radio je u beogradskom listu "Dnevni telegraf" i u dnevniku "Glas javnosti." Na RSE je od avgusta 2000. godine.

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG