Transparentnost najvažnija prečica do evropskih investicija

Srbiji je u protekle četiri godine kroz Investicioni okvir za Zapadni Balkan odobreno 34 miliona evra bespovratne pomoći za 23 projekta, ali su za nove investicije potrebni transparentnost i produktivnija administracija, pokazalo je iskustvo evropskih donatora i kreditora u saradnji sa Srbijom.

Investicioni okvir za Zapadni Balkan (WBIF) državama regiona obezbedio je 280 miliona evra, uglavnom za projekte razvoja infrastukture, transporta, energetike i zaštite životne sredine. Procenjena vrednost investicija samo za Srbiju je 3,5 milijarde evra, dok je za Balkan čak 13 milijardi. Ovakva pomoć od velike je važnosti za građane država regiona, zbog čega predstavnici Evropske unije i domaći stručnjaci smatraju da se mora poboljšati poslovna klima kako bi novac stizao na pravo mesto u pravo vreme.

Vensan Dežer, šef Delegacije Evropske unije u Srbiji, kaže da bi zemlje korisnice trebalo da unaprede mehanizme za korišćenje pomoći, prvenstveno kroz veću transparentnost.

„Jasno je da je transprentnost najvažnije pitanje. Ako imamo kredite i
finansijsku pomoć bez tendera i transparentnosti u izboru kompanija, javljaju se sumnje. I građani treba da sumnjaju, jer kako mogu da budu sigurni da je taj novac upotrebljen na pravi način ako nije sprovedena odgovarajuća procedura. Banke, koje su nosioci ovakvih projekata, takođe zahtevaju jasna pravila. Traži se najbolji kvalitet za dati novac i to je ključno za građane Evropske unije, ali i za poreske obveznike u Srbiji. Neophodno je da se sredstva koja su data koriste na najbolji mogući način“, naglasio je Dežer.

Kroz zajedničku inicijativu Evropske komisije, Razvojne banke Saveta Evrope, Evropske banke za obnovu i razvoj, Evropske investicione banke, kao i grupacije Svetske banke u saradnji sa bilateralnim donatorima i vladama zemalja regiona, u Srbiji su finansirani projekti energetske efikasnosti, modernizacije zatvorskih i sudskih ustanova, rekonstrukcije lokalnih puteva, pruga i gasovoda, kao i izgradnja naučno-tehnoloških parkova.

Zorana Mihajlović, ministarka energetike Srbije, smatra da bi saradnja na tom planu trebalo da bude efikasnija.

“Neophodno je da se radi na povećanju kapaciteta. Drugo, odnos između lokalnih samouprava i republičke vlasti mora da bude efikasniji, jer je to nekada kočnica realizacije projekata. Ali ono na čemu prvo mora da se radi u svakom ministarstvu je donošenje zakona i podzakonskih akata jer bez njih ništa nije moguće realizovati”, ističe Mihajlović.

Čvršća saradnja u interesu regiona

Investicioni okvir za Zapadni Balkan objedinjuje bespovratna sredstva Evropske komisije i bilateralnih donatora kako bi se privukli zajmovi međunarodnih finansijskih institucija. Za razvoj zemalja bivše Jugoslavije neophodni su i dobra regulativa i poslovna klima, ali i regionalna saradnja.

Milan Pajević, direktor Kancelarije Vlade Srbije za evropske integracije, kaže da je u interesu zemalja regiona uspostavljanje čvršće saradnje.

“Za Srbiju je bitno da se finansijska sredstva usmere u realizaciju prioriteta koji će doprineti unapređenju durštveno-ekonomskog razvoja ne samo naše zemlje nego i regiona kao celine. Specifičnost Investicionog okvira je u tome što u većini slučajeva projekti manje vrednosti, koji se finansiraju iz bespovratnih sredstava, treba da doprinesu efikasnijoj realizaciji kredita neke od međunarodnih finansijskih institucija koji su namenjeni kapitalnim projektima.”

Srbija je u proteklim godinama predložila nekoliko važnih regionalnih projekata među kojima su i program za razvoj i inovacije preduzeća i poboljašanje sigurnosti snabdevanja energentima.

Petar Spasić, iz Kancelarije za evropske integracije, kaže da Srbiju očekuju nova sredstva iz evropskih fondova zbog čega bi u julu vlada trebalo da usvoji dokument o potrebama za medjunarodnom razvojnom pomoći u periodu od 2014. do 2020. godine.

“IPA za narednu perspektivu, prema projekcijama, treba da iznosi 11,9 milijardi evra za sve zemlje koje budu učesnice tog predpristupnog fonda namenjenog budućim članicama Evropske unije. U tom smislu, naša namera je da sredstva fokusiramo u najprioritetnije projekte. Sektori koji su interesantni za Investicioni okvir za Zapadni Balkan su transport, životna sredina, klimatske promene i energetika, dok je oblast socijalne infrastukture pokrivena kroz nekoliko sektora.”

U okviru WBIF, koji podržava i projekte u obrazovanju, u Srbiji je izgrađeno 25 novih škola, dok je u saradnji sa Evropskom investiocionom bankom u planu popravka i dogradnja 375 škola u projektu vrednom 27 miliona evra.