Dostupni linkovi

logo-print

Džuda: Zapad ozbiljno shvatio uplitanje Rusije na Balkanu


Tim Judah

Tim Judah

Izjava američkog državnog sekretara Džona Kerija (John Kerry) da se i balkanske zemlje nalaze na “liniji vatre” u odnosima Vašingtona i Moskve veoma je značajna imajući u vidu da su SAD prilično odsutne sa Balkana u poslednjih nekoliko godina iz očiglednih razloga, kaže za Radio Slobodna Evropa Tim Džuda (Judah), britanski publicista i autor više knjiga o ovoj regiji.

“Najpre je Angela Merkel nedavno izjavila da Rusija širi uticaj na Balkan. To znači da su i evropski i američki zvaničnici veoma ozbiljno shvatili pretnju od uplitanja Rusije u ovom regionu. Nakon izbijanja krize u Ukrajini, prirodno je da zapadne vlade treba da se pobrinu i za pojedine balkanske zemlje, imajući u vidu da su u susedstvu NATO-a i EU. To nagoveštava delimično aktivniju ulogu Vašingtona u ovoj regiji. Naravno, videćemo u narednih nekoliko meseci da li će izjavu američkog državnog sekretara pratiti i konkretni potezi u smislu dodatnog angažmana na prostoru bivše Jugoslavije”, kaže Džuda.

RSE: Da li je ograničen manevarski prostor za uticaj Rusije na Balkanu, naročito nakon odluke da odustane od gradnje gasovoda Južni tok, koji je trebalo da prođe i kroz ovu regiju?

Džuda: Rusija je odustala od ovog projekta zbog nemogućnosti da gradi gasovod kroz Bugarsku. Takođe, Kerijevo upozorenje o uticaju Rusije na Balkanu nema toliki značaj, kao što se može zaključiti iz njegovog govora, kao u slučaju drugih zemalja poput Moldavije ili Gruzije. Naime, Rusija je okupirala delove Gruzije a kontroliše i Pridnjestrovlje, separatističku regiju u Moldaviji.

Dakle, uticaj Rusije na Balkanu nije tako snažan kao u ovim zemljama. Međutim, nakon izbijanja krize u Ukrajini, prirodno je da zapadne vlade treba da se pobrinu i za pojedine balkanske zemlje, imajući u vidu da su u susedstvu NATO-a i EU.

RSE: Da se vratimo na pitanje Južnog toka. Iako neće biti građen, balkanske zemlje, posebno Srbija, veoma su zavisne od ruskog gasa. Istovremeno, Rusija je većinski vlasnik Naftne industrije Srbije, tako da to otvara prostor za uticaj Moskve.

Džuda: Da, energija je oduvek bila efikasno političko oružje. U tom smislu, Srbija itekako zavisi od isporuka energenata iz Rusije. Istovremeno, evidentno je da Moskva koristi razne mehanizme da bi uticala na pojedine političke snage, kao što je posredno finansiranje različitih ultradesničarskih partija i u samoj Evropskoj Uniji poput Nacionalnog fronta u Francuskoj.

S druge strane, rukovodstvo nove vladajuće partije u Grčkoj imaju veoma prijateljske odnose sa ekstremnim nacionalističkim krugovima u Rusiji, kao što je grupacija oko Aleksandra Dugina. Dakle, postoji niz instrumenata za uplitanje Rusije u cilju pridobijanja pojedinih političkih krugova u Evropi, ne samo novcem, mada je on veoma efikasan mehanizam za širenje njenog uticaja.

RSE: Ruska provladina televizija na engleskom jeziku “Russia Today” je pre neki dan kritikovala Vladu Aleksandra Vučića zbog angažovanja firme bivšeg britanskog premijera Tonija Blera (Tony Blair) kao konsultanta. Međutim, procenjuje se da iza tog napada stoje mnogo dublji razlozi, pre svega procena Kremlja da se srpska vlada previše okreće Zapadu, imajući u vidu i učestale Vučićeve susrete sa američkim potpredsednikom Džozefom Bajdenom (Jozef Biden) sa kojim je razgovarao i o alternativnom snabdevanju Srbije gasom.

Sagovornici u prilogu “Russia Today”, u kome su napali Vladu Srbije, skloni su teorijama zavere. Međutim, očito su iskorišćeni da kažu da je Kremlj veoma ljut na Vučića

Džuda: Sagovornici u tom prilogu “Russia Today”, u kome su napali Vladu Srbije, skloni su teorijama zavere. Međutim, očito su iskorišćeni da kažu ono što Kremlj misli, tačnije da je veoma ljut na gospodina Vučića.

RSE: Očito je da Srbija nastoji da balansira između Rusije, od čijih energenata zavisi kao i političke podrške oko Kosova, s jedne strane, i Evropske Unije čijem članstvu teži, s druge. Međutim, to postaje sve teže sa rasplamsavanjem krize u Ukrajini.

Džuda: To je bitka koju Srbija ne može da dobije. Njena pozicija liči na brodić na uzburkanom moru. Očito je da u ovakvoj situaciji ne može da svima udovolji. S jedne strane, naravno da zapadne zemlježele da Beograd podrži sankcije Rusiji, a s druge, Moskva želi da to spreči. Međutim, ne treba zaboraviti da prava žrtva u ovoj situaciji nije Srbija, ili Balkan u celini, već Ukrajina.

U Srbiji se ne pominje da Ukrajina nije priznala nezavisnost Kosova. Umesto zahvalnosti, Beograd nastoji da profitira povećanom prodajom proizvoda Rusiji. Ukrajina to doživljava kao nož u leđa od Srbije.

U Srbiji se mnogo govori o nužnosti balansiranja između Rusije i Zapada, ali veoma je čudno da u njoj skoro niko ne pominje da Ukrajina nije priznala nezavisnost Kosova, što je prijateljski gest prema Beogradu. Umesto da bude zahvalna zvaničnom Kijevu, Srbija nastoji da profitira povećanom prodajom proizvoda Rusiji, čiju je kupovinu sa Zapada Moskva zabranila kao kontrameru zbog uvođenja sankcija. Mislim da će Ukrajina dugo pamtiti to što doživljava kao nož u leđa koji joj je zabola Srbija.

RSE: U Beogradu smatraju da su podrškom teritorijalnom integritetu Ukrajine iskazali principijelan stav, mada su se uzdržaili od kritike aneksije Krima od strane Moskve.

Džuda: Da, međutim srpske vlasti nisu dale tu izjavu o podršci teritorijalnom integritetu Krima odmah posle aneksije Krima nego kasnije nakon pritiska iz međunarodne zajednice.

RSE: Balkan nije visoko na listi američkih spoljnopolitičkih prioriteta kao što je bio tokom 90-ih. Da li Kerijva izjava nagoveštava delimično obnavljanje interesa Vašingtona za ovo područje, imajući u vidu da EU nije uspela da se u poslednjih 15-tak godina sama izbori sa još uvek nerešenim problemima, kao što je politička blokada u BiH?

Džuda: Da, to nagoveštava delimično aktivniju ulogu Vašingtona u ovoj regiji ali ne zato što EU nije u stanju da izađe na kraj sa teškoćama na Balkanu, već zato što se, kako je izjavio Keri, našao na “liniji vatre” između Rusije i SAD. Naravno, videćemo u narednih nekoliko meseci da li će izjavu američkog državnog sekretara pratiti i konkretni potezi u smislu dodatnog angažmana na prostoru bivše Jugoslavije.

RSE: Međunarodna pozicija Balkana će, očito, i dalje znatno zavisiti od razvoja situacije u Ukrajini.

Džuda: Smatram da će se situacija u Ukrajini opet pogoršati nakon sadašnjeg relativnog zatišja. To će dodatno zakomplikovati poziciju Srbiju, BiH i Makedonije ako i dalje budu neopredeljene i nastojale da balansiraju između dve strane u sukobu.

RSE: Uprkos zvaničnoj podršci vlastima u Srbiji, i u pojedinim zapadnim krugovima se izražava nezadovoljstvo politikom Beograda, pre svega zbog izostanka podrške sankcijama Rusije. U međuvremenu, došlo je i do žučne polemike Vučića sa pojedinim predstavnicima EU zbog pritiska na medije. Pre neki dan je propao i nagoveštavani dil Vlade Srbije i američkog Esmarka o kupovini železare u Smederevu. Stoga se špekuliše da bi Vučić mogao da se nađe na udaru Zapada.

Zapad neće kritikovati Vučića zbog zbivanja na domaćoj političkoj sceni sve dok bude ispunjavao Briselski sporazum oko Kosova

Džuda: Mislim da to spada u teorije zavere. Bez obzira na nezadovoljstvo u nekim zapadnim krugovima zbog pojedinih poteza Vlade Srbije, ona zasada uživa nedvosmislenu podršku. To se moglo videti po veoma mlakim reakcijama EU i SAD na pritisak vlasti u Beogradu na pojedine medije. Brisel i Vašington se uzdržavaju od prevelikog pritiska na Vladu Srbije oko unutrašnjih pitanja.

Naprotiv, ako bi se govorilo o raznim konspirativnim teorijama, Zapad neće kritikovati Vučića zbog zbivanja na domaćoj političkoj sceni sve dok bude ispunjavao Briselski sporazum oko Kosova. Isti argument se odnosi i na kosovske lidere, tačnije da ih Zapad neće previše kritikovati zbog domaćih pitanja jer ne želi probleme u primeni sporazuma Beograda i Prištine i nastavku dijaloga.

  • 16x9 Image

    Dragan Štavljanin

    Dragan Štavljanin radi za RSE od 1994. Magistrirao je na problemu balkanizacije (Prag/London), doktorirao na fenomenu “informacione mećave“ – višak informacija/manjak smisla (Beograd). Autor je knjiga „Hladni mir: Kavkaz i Kosovo“ i „’Balkanizacija’ Interneta i smrt novinara“.

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG