Dostupni linkovi

Predsednik Srbije ne veruje Međunarodnom sudu


Predstavnici Srbije u sudnici 3. februara 2015.
Predstavnici Srbije u sudnici 3. februara 2015.

Dogodilo se ono što nije bilo teško predvideti. Zvaničnici Srbije govore samo o zločinima onih drugih. O zločinima uslovno rečeno “svojih” - ni reči. Tako da spor između dve države nije ni posle presude izašao iz vizure međuetničkog, srpsko-hrvatskog spora. Predsednik Srbije Tomislav Nikolić i predsednik RS Milorad Dodik, koji je zajedno sa njim gledao prenos iz Haga, ponovili su odmah posle presude da je genocid počinjen. Da li će, kao što to kaže jedan od naših sagovornika, političari imati problema sa sopstvenom javnošću da objasne zašto su utrošili toliko vremena i novca za nešto što je bilo predvidljivo da će se dogoditi, pokazaće naredni dani. Trezveni ljudi od struke poručuju: bavite se pojedinačnim počiniocima zločina, to vodi ka pomirenju.​

Za predsednika Srbije presuda Međunarodnog suda pravde nije ispunila očekivanja, kada je reč o odgovornosti Hrvatske. Za njega je i dalje neupitno da je nad Srbima u Hrvatskoj počinjen genocid. Posebno je izdvojio jedan događaj, rekavši da je ubijanje svih stanovnika srpske nacionanosti u Medačkom džepu neoboriv primer počinjenog genocida. Istovremeno je dodao je da je odlukom Međunarodnog suda potvrđeno da su hrvatske snage počinile masovne zločine nad Srbima:

ICJ odbacio međusobne tužbe Srbije i Hrvatske za genocid

Na Međunarodnom sudu pravde, ICJ-u u nizozemskom gradu Den Haagu odbačene su međusobne tužbe za genocid država Hrvatske i Srbije tijekom rata u prvoj polovici devedesetih godina. Odbacivanje tužbi bilo je očekivano zbog trenutnog konzervativnog tumačenja Konvencije o genocidu od strane međunarodnih sudaca.

Ovom presudom je naime utvrđeno da se u Hrvatskoj nije dogodio genocid ni nad Hrvatima ni nad Srbima, a i suci su potvrdili – kako su je donesli na temelju dosadašnje prakse i presude u slučaju Bosne i Hercegovine protiv Srbije, kojom je genocid utvrđen jedino prilikom najmasovnijeg ubojstva tijekom rata – u Srebrenici. DETALJNIJE O PRESUDI...

“Sud je presudio da Hrvatska svojom tužbom nije uspela da dokaže genocidne namere srpske strane u ratnim sukobima. S druge strane, iako protivtužba srpske strane nije usvojena, Međunarodni sud pravde je utvrdio da su vlasti Republike Hrvatske bile svesne da će vojna akcija 'Oluja' dovesti do proterivanja civilnog stanovništva. Na ovaj način je i od strane najviše pravne instance Ujedinjenih nacija potvrđeno da su hrvatske snage počinile masovne zločine prema Srbima u Hrvatskoj. Uprkos nepravdi, načinjen je ohrabrujući korak. Iskreno se nadam da će i u vremenu koje je pred nama biti dovoljno hrabrosti kako bi Srbija i Hrvatska u dobroj veri zajedno rešavale sve ono što sputava da naš region uvedemo u period trajnog mira i prosperiteta”, rekao je Nikolić.

Profesor dr Tibor Varadi kaže, odmah po objavljivanju presude MSP, da se dogodilo očekivano.

„Sud je konstatovao da su počinjena mnoga nedela, ali oni ne dostižu prag genocida i zbog toga je Sud sa vrlo ubedljivom većinom odbio kako tužnu tako i protivtužbu. I timovi obe države su manje više bili svesni da će takva odluka biti doneta“, ocenjuje Varadi.

Varadi dalje kaže da, koliko je bilo lako prevideti odluku Suda, toliko je teško predvideti politilke reakcije u dve države.

Tibor Varadi
Tibor Varadi

„Meni se čini da je ipak verovatnije da je to signal za otrežnjavanje. Da se, umesto da se nastavi konfontacija o tome koji je narod heroj a koji zločinac, ide ka tome da se utvrđuje šta se konkretno desilo, šta su konkretni ljudi radili sa jedne i sa druge strane. I sam Sud je rekao da poziva strane da dalje sarađuju po pitanju nestalih, po pitanju povratka onih koji se žele vratiti. Mislim da je to dobar signal. Ja se nadam da će to biti šansa da se popravljaju susedski odnosi. Mislim da bi bilo dobro sada napustiti te percepcije da je u pitanju spor između naroda a ne između država. Stvarnost je da je rat već skoro četvrt stoleća iza nas“, naglašava Varadi.

Na pitanje da li su dve države uzalud bacile pare za ovaj sudski proces, Varadi kaže da je očigledno bilo i pored nekih napora naročito od strane Srbije, pa i Hrvatske, da se tužba i protivtužba povuku, do takvog dogovora nije moglo doći. „To je bila, ipak, odluka politike“, konstatuje.​

„Žrtve, naravno, imaju pravo da traže pravdu. Ali za to postoje drugi putevi. Postoji individualna odgovornost, a kad je reč o nestalima, to je posao država. Ovde je bilo reč o nečem drugom, da li će prvi put u istoriji jedna država biti osudjena za genocid. Jer, nikad, ni Nemačka nije bila osuđena za genocid, već samo pojedinci. Ovo suđenje nije bilo povod da se utvrdi puna istina o tome šta se događalo, već da se jedna ili druga država osudi za genocid", kaže Varadi.

Aleksanadar Popov iz Centra za regionalizam i Igmanske inicijative kaže da iz presude može izvući zaključak da su obe strane činile zločine. Međutim, on dodaje:

Reakcije iz Hrvatske na presudu ICJ

Kompletan hrvatski državni vrh komentirao je odbacivanje tužbi za genocid protiv Hrvatske i Srbije. Izraženo je žaljenje što je hrvatska tužba odbijena, i naglašeno da je i sud pozvao da se odlučnije krene sa otkrivanjem sudbina nestalih, što je bio i hrvatski uvjet Srbiji kada se razgovaralo o mogućem povlačenju tužbi.

„Nismo zadovoljni, ali ovakav je ishod bio vjerojatan“, kazao je hrvatski predsjednik Ivo Josipović, koji je kao pravni stručnjak i sudjelovao u aktualnoj redakciji hrvatske tužbe protiv Srbije. OPŠIRNIJE REAKCIJE IZ HRVATSKE

“Nevolja je što će obe strane morati da objasne sopstvenoj javnosti zbog čega je bilo potrebno da se izgubi toliko vreme, pa i novac, da se dokaže nešto što su stručnjaci i ranije tvrdili da je nedokazivo niti da će ijedna strana moći da dobije satisfakciju. Izgubljeno je vreme u kome su se krivci za nedela uz međusobnu saradnju obe države, procesuiraju. I da zločini ne budu balast za saradnju dve države“, ocenjuje Popov.

Milorad Dodik, koji je u Beogradu zajedno sa predsednikom i premijerom Srbije Tomislavom Nikolićem i Aleksandrom Vučićem pratio izricanje odluke Međunarodnog suda pravde u Hagu, i koji je predsednik dela BiH iz koje je etnički očišćen veliki broj Bošnjaka, i gde je dokazano da je počinjen genocid nad njima, i pored presude, i dalje tvrdi da je u Hrvatskoj nad Srbina počinjen genocid.

“Neće se pobjeći od osjećaja srpskog naroda da je nad Srbima na prostoru Hrvatske počinjen genocid, da su tamo raseljeni. Ljudi će i dalje vjerovati, jer to pokazuju istorijske, populacione, imovinske i svake druge činjenice - da su tamo Srbi nestali sa ogromnog prostora koji danas čini republiku Hrvatsku”, rekao je Dodik i zatim dodao: “Ovo je jedan novi trenutak u kome svi moramo zajedno krenuti dalje. Svi ćemo ostati u svojim istinama, u svojim osjećanjima, i svi ćemo, naravno, na neki način ostati na istim pozicijama kao i prije tužbe”.

Na pitanje da li činjenica da Milorad Dodik prati direktan prenos iz Haga u Beogradu sa predsednikom i premijerom Srbije i daje izjavu u glavnom gradu susedne države o procesu koji se direktno ne tiče BiH, znači da se predsednik Republike Srpske vraća na velika vrata na političku scenu Srbije, Aleksandar Popov kaže:

„Ne mogu se izvlačiti tako dalekosežni zaključci, ali činjenica je da nakon prvog utiska posle dolaska nove garniture na vlast, da se pravi otklon od Dodika i njegove politike, sada kao da se vraća neka stara situacija. Dodik je opet veoma čest gost u Beogradu i čini se da ima dosta sinhronizacije između politike Beograda i Banje Luke.“

Publicista Tomislav Žigmanov kaže da je i sa pozicije hrvatske manjine u Vojvodini važno da je otklonjeno jedno breme koje je opterećivalo srpsko- hrvatske odnose, a to su međusobne optužbe za genocid, ali da brinu različite interpretacije odluke Suda:

"To smo čuli iz izjave predsednika Srbije Nikolića i premijera Hrvatske Milanovića, koji tim činjenicama još uvek različito pristupaju, različito razumijevaju i tumače. I to će biti snažan resurs koji će dovoditi do nesporazuma i uvjetovati napetosti”, kazao je Žigmanov.

XS
SM
MD
LG