Iako svako malo obojica uveravaju javnost da između njih sve štima, da nema nikakvih pukotina, utisak političke javnosti je da između predsednika Srbije Tomislava Nikolića i vicepremiera i šefa najjače vladajuće Srpske napredne stranke Aleksandra Vučića postoji latentna politička napetost. Ili bar između stranačkih kadrova koji gravitiraju jednom ili drugom.
O tome da između šefa države i čelnika Srpske napredne stranke, ili bar između ljudi iz njihovog najbližeg okruženja, ne vlada baš harmoničan štimung svedoči i poslednja medijska razmena poruka između predsednika Srbije Tomislava Nikolića i potpredsednice SNS-a i ministarke energetike i Zorane Mihajlović, koju javnost doživljava kao Vučićevo “drugo ja”.
Ona je, nakon nedavne ostavke Nikolićevog savetnika Olivera Antića na članstvo u stranci, rekla da je ozbiljno pitanje da li on treba da ostane na mestu savetnika šefa države, na šta je Nikolić uzvratio da neki ljudi iz SNS-a ne poštuju instituciju predsednika Republike i da ne može član SNS da kaže ko zaslužuje da radi u Predsedništvu, kao što on njima nikada ne kaže ko treba da bude u rukovodstvu stranke ili na ministarskoj poziciji.
Onda je Mihajlovićeva replicirala da ako se neko, makar bio i savetnik predsednika Srbije, odnosi loše prema stranci i njenom predsedniku Aleksandru Vučiću, ona ima pravo na svoje mišljenje.
Odgovarajući na pitanje upućuje li ovo i na latentnu napetost između Nikolića i Vučića, politički analitičar Dragomir Anđelković za RSE kaže:
“Naš narod ima onu staru izreku: jedna zemlja ne trpi dva gospodara. Vučić i Nikolić potekli su, ipak, iz iste stranke i Nikolić, iako se povukao sa mesta predsednika partije, nesumnjivo se nije pomirio sa gubitkom uticaja, tako da je to siguran osnov da bude tenzija. Neki ljudi koji su bliski Nikoliću, bivšem predsedniku Srpske napredne stranke, nastavljaju da se ponašaju kao da je on i dalje predsednik partije i od te adrese očekuju podršku za svoje angažovanje i svoje želje, što generiše negativnu energiju. Mislim da sukob između Vučića i Nikolića ne samo da nije otvoren nego da među njima i nema nekog prevelikog sukoba, ali povremeno dolazi do tenzija koje su na neki način refleksija tih negativnih odnosa među njihovim saradnicima”, ocenjuje Anđelković, koji odgovara i na pitanje ima li suštinskih razlika između Nikolićevog i Vučićevog političkog koncepta:
“Mislim da formalno nema, ali da suštinski ima. Nikolić je čovek starog kova, čovek smireniji – sa jednom dobrom stranom koju to nosi, ali i sa jednom lošom. Pošto je Srbija u lošim okolnostima nama ta smirenost ništa ne može da donese, nama trebaju promene. Mislim, naprosto, da je on inertan, da on nije čovek promena, koje podrazumevaju ozbiljniji obračun sa tajkunima, ozbiljniji obračun sa konceptom države koja ne služi građanima nego jednoj maloj oligarhiji, dok Vučić svoju karijeru gradi upravo na tome; da bi opstao, on mora da uradi nešto za građane, a da bi to uradio mora u taj klanovski i oligarhijski sistem koji imamo ozbiljno da uđe i da ga razbija”, kaže Anđelković i dodaje da Nikolić neće ići toliko daleko u odbrani svojih kadrova, poput savetnika Olivera Antića, ako ustanovi da bi time potpuno zatrovao odnose sa SNS-im i sa Vladom, odnosno, sa Vučićem, pošto mu nikako ne bi išlo u korist.
Da između Vučića i Nikolića ne vladaju najharmoničniji odnosi smatra i politički analitičar Vladimir Goati. On ocenjuje da je povećana verovatnoća da će se ti odnosi u budućnosti i pogoršavati.
“Taj odnos nije baš najbolji primer harmonije, ali ja bih rekao da je prerano da se kaže da je nastupio sukob između šefa države i predsednika najjače stranke, stranke koja će posle budućih izbora imati i predsednika vlade. Mislim da se može mirno reći da to nisu baš isti aršini. Možda je prag tolerancije obojice vrlo visok i da će sve nastaviti po starom, ali praćenje političkog života u Srbiji navodi na neki drugi zaključak; navodi da to može, a najverovatnije i hoće, ići u pravcu produbljivanja sukoba”, kaže Goati.
On dodaje da bi koncepcijski sukob, koji bi se između Vučića i Nikolića mogao detektovati, čak i kad nije lični, posle nekog vremena mogao preći u lični jer se to u politici najčešće događa.
“Programski sukob, hteli vi to ili ne, prelazi u lični sukob posle nekog vremena; ljudi koji su bili prijatelji onog momenta kada se oko ozbiljnih političkih stvari ne slože počinju da zaziru jedan od drugog jer je ta fobija i sklonost da se drugi percipira kao neprijatelj prosto imanentna politici i ne može se od nje pobeći”, ocenjuje Goati.
On smatra da bi to moglo zadesiti i odnos između Nikolića i Vučića. Iako za sada to ne izgleda preterano verovatno, kaže, postoje već neke konkretne indicije koje otvaraju prostor pretpostavci da će taj sukob postajati sve dublji, sve ozbiljniji i sve širi.
O tome da između šefa države i čelnika Srpske napredne stranke, ili bar između ljudi iz njihovog najbližeg okruženja, ne vlada baš harmoničan štimung svedoči i poslednja medijska razmena poruka između predsednika Srbije Tomislava Nikolića i potpredsednice SNS-a i ministarke energetike i Zorane Mihajlović, koju javnost doživljava kao Vučićevo “drugo ja”.
Ona je, nakon nedavne ostavke Nikolićevog savetnika Olivera Antića na članstvo u stranci, rekla da je ozbiljno pitanje da li on treba da ostane na mestu savetnika šefa države, na šta je Nikolić uzvratio da neki ljudi iz SNS-a ne poštuju instituciju predsednika Republike i da ne može član SNS da kaže ko zaslužuje da radi u Predsedništvu, kao što on njima nikada ne kaže ko treba da bude u rukovodstvu stranke ili na ministarskoj poziciji.
Onda je Mihajlovićeva replicirala da ako se neko, makar bio i savetnik predsednika Srbije, odnosi loše prema stranci i njenom predsedniku Aleksandru Vučiću, ona ima pravo na svoje mišljenje.
Odgovarajući na pitanje upućuje li ovo i na latentnu napetost između Nikolića i Vučića, politički analitičar Dragomir Anđelković za RSE kaže:
“Naš narod ima onu staru izreku: jedna zemlja ne trpi dva gospodara. Vučić i Nikolić potekli su, ipak, iz iste stranke i Nikolić, iako se povukao sa mesta predsednika partije, nesumnjivo se nije pomirio sa gubitkom uticaja, tako da je to siguran osnov da bude tenzija. Neki ljudi koji su bliski Nikoliću, bivšem predsedniku Srpske napredne stranke, nastavljaju da se ponašaju kao da je on i dalje predsednik partije i od te adrese očekuju podršku za svoje angažovanje i svoje želje, što generiše negativnu energiju. Mislim da sukob između Vučića i Nikolića ne samo da nije otvoren nego da među njima i nema nekog prevelikog sukoba, ali povremeno dolazi do tenzija koje su na neki način refleksija tih negativnih odnosa među njihovim saradnicima”, ocenjuje Anđelković, koji odgovara i na pitanje ima li suštinskih razlika između Nikolićevog i Vučićevog političkog koncepta:
“Mislim da formalno nema, ali da suštinski ima. Nikolić je čovek starog kova, čovek smireniji – sa jednom dobrom stranom koju to nosi, ali i sa jednom lošom. Pošto je Srbija u lošim okolnostima nama ta smirenost ništa ne može da donese, nama trebaju promene. Mislim, naprosto, da je on inertan, da on nije čovek promena, koje podrazumevaju ozbiljniji obračun sa tajkunima, ozbiljniji obračun sa konceptom države koja ne služi građanima nego jednoj maloj oligarhiji, dok Vučić svoju karijeru gradi upravo na tome; da bi opstao, on mora da uradi nešto za građane, a da bi to uradio mora u taj klanovski i oligarhijski sistem koji imamo ozbiljno da uđe i da ga razbija”, kaže Anđelković i dodaje da Nikolić neće ići toliko daleko u odbrani svojih kadrova, poput savetnika Olivera Antića, ako ustanovi da bi time potpuno zatrovao odnose sa SNS-im i sa Vladom, odnosno, sa Vučićem, pošto mu nikako ne bi išlo u korist.
Da između Vučića i Nikolića ne vladaju najharmoničniji odnosi smatra i politički analitičar Vladimir Goati. On ocenjuje da je povećana verovatnoća da će se ti odnosi u budućnosti i pogoršavati.
“Taj odnos nije baš najbolji primer harmonije, ali ja bih rekao da je prerano da se kaže da je nastupio sukob između šefa države i predsednika najjače stranke, stranke koja će posle budućih izbora imati i predsednika vlade. Mislim da se može mirno reći da to nisu baš isti aršini. Možda je prag tolerancije obojice vrlo visok i da će sve nastaviti po starom, ali praćenje političkog života u Srbiji navodi na neki drugi zaključak; navodi da to može, a najverovatnije i hoće, ići u pravcu produbljivanja sukoba”, kaže Goati.
On dodaje da bi koncepcijski sukob, koji bi se između Vučića i Nikolića mogao detektovati, čak i kad nije lični, posle nekog vremena mogao preći u lični jer se to u politici najčešće događa.
“Programski sukob, hteli vi to ili ne, prelazi u lični sukob posle nekog vremena; ljudi koji su bili prijatelji onog momenta kada se oko ozbiljnih političkih stvari ne slože počinju da zaziru jedan od drugog jer je ta fobija i sklonost da se drugi percipira kao neprijatelj prosto imanentna politici i ne može se od nje pobeći”, ocenjuje Goati.
On smatra da bi to moglo zadesiti i odnos između Nikolića i Vučića. Iako za sada to ne izgleda preterano verovatno, kaže, postoje već neke konkretne indicije koje otvaraju prostor pretpostavci da će taj sukob postajati sve dublji, sve ozbiljniji i sve širi.
