Dostupni linkovi

logo-print

Tema sedmice: Vlada li kriminal balkanskim ulicama


Jedan od uviđaja policije na mestu zločina, Zagreb, januar 2013.

Jedan od uviđaja policije na mestu zločina, Zagreb, januar 2013.

Sve učestalije pljačke, tuče, oružani obračuni i ubistva na Balkanu, izazivaju nesigurnost, pa i strah kod građana. Uzrok tome je ekonomska, ali i moralna kriza koju su podstakli ratovi i netransparentna politička i ekonomska tranzicija, neefikasnost policije i sudstva i izostanak socijalizacije, odnosno adekvatna uloga porodice, obrazovnih i drugih društvenih institucija. Građani se sa setom sećaju vremena socijalističke Jugoslavije kada su bili mnogo sigurniji, smatrajući da je demokratija balkanskog tipa, sa slobodom bez odgovornosti, obećana zemlja za kriminalce. Zbog jačanja nesigurnosti, građani su, prema nekim istraživanjima, sve skloniji da se odreknu slobode zarad bezbednosti.

Od juga do severa, građani Srbije dele istu zabrinutost za bezbednost. Takvo stanje, poslednjih meseci, posledica je brojnih pljački, tuča, oružanih obračuna i ubistava. U Vojvodini je, zbog povećanog kriminala, ponovo pokrenuta inicijativa za uvođenje takozvanih građanskih straža.

Stručnjaci ukazuju da je ključ za osećaj veće sigurnosti građana u policiji i pravosuđu, odnosno u brzim reakcijama i rasvetljavanju kriminalnih dela, koji bi obeshrabrio potencijalne počinioce, piše Ognjen Zorić u tekstu Mesta opasnog življenja.

Pucnjave, tučnjave, razbojništva, teške krađe, postale su deo svakodnevice građana BiH. Stara oprema, nedostatak kadra, ali i politizacija rada policije, samo su neki od problema koji onemogućuju njen kvalitetniji rad.

Iako su učinjeni pomaci u borbi protiv organizovanog kriminala, uvezanost kriminalaca sa političarima, često i samim policijskim, bezbednosnim službama i pravosudnim institucijama, često predstavlja nepremostivu prepreku za ozbiljno suočavanje sa ovim problemom, ocena je iz teksta Tine Jelin Dizdar Vlasti nespremne da se izbore sa kriminalcima.

Iako se ne razlikuje značajno od zemalja u komšiluku, o Crnoj Gori je formirana određena slika zbog brojnih korupcionaških afera, sumnji u spregu kriminalaca i pojedinaca iz vrha vlasti koja je sama doprinela tome, između ostalog, skandaloznim zataškavanjem veza tajne policije sa glavešinama organizovanog kriminala i curenjima informacija koja su licima sa međunarodnih poternica omogućavala da izbegnu hapšenja.

Kada se toj slici doda svakodnevnica koju povremeno obeležavaju upravo kriminal i nasilje, osećaj nesigurnosti i „manjka države“, koja se i sama nezakonito ponaša, postaje sve jači, zaključak je teksta Esada Krcića Crna hronika sve punija dok država toleriše nasilje.

U hrvatskim selima se krade hrana s polja i stoka, a u gradovima su na meti kuće i stanovi bogatih Hrvata. Psiholozi i građani objašnjavaju sve učestaliji kriminal dubokom moralnom i ekonomskom krizom u društvu, navodi Ankica Barbir Mladinović u tekstu Kriza društva uzrok rasta kriminala.

Policija Kosova ističe da je razradila strategiju u borbi protiv kriminala. Stručnjaci međutim smatraju da je kriminal u porastu, a da je pravosuđe odgovorno za sporo procesiranje krivičnih dela, piše Amra Zejneli u tekstu Organizovani kriminal u porastu, građani u strahu.
  • 16x9 Image

    Dragan Štavljanin

    Dragan Štavljanin radi za RSE od 1994. Magistrirao je na problemu balkanizacije (Prag/London), doktorirao na fenomenu “informacione mećave“ – višak informacija/manjak smisla (Beograd). Autor je knjiga „Hladni mir: Kavkaz i Kosovo“ i „’Balkanizacija’ Interneta i smrt novinara“.

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG