Dostupni linkovi

logo-print

Iseljavanje koje "niko nije video"


Migranti sa Kosova u policijskoj stanici u Subotici

Migranti sa Kosova u policijskoj stanici u Subotici

Krajem nedelje mađarske vlasti su saopštile da "da opada broj migranata sa Kosova". Dodaje se da je broj ljudi koje mađarska policija dnevno privede, poslednjih dana duplo manji.

Iz Berlina je stigla najava da će se u kontrolu granice Srbije sa Mađarskom, uključiti i 20 policajaca iz Nemačke, države koja je krajnja destinacija većine onih koji u potrazi za boljim životom napuste Kosovo. Vlada Srbija je objavila da od sada, pograničnom zonom patroliraju i specijalne snage njene policije, takozvana "Žandarmerija".

U poslednjih nekoliko dana, više hiljada migranata sa Kosova zaustavljeno je između Bačkih Vinograda i Ašothaloma, pre nego što su uspeli da ilegalno pređu granicu. Stižu vesti i o hapšenju nekoliko desetina "šetača" - krijumčara ljudima... Prema izveštajima medija, broj autobusa koji sa Kosova kreću ka Srbiji, odakle su migranti nastavljali dalje ka Mađarskoj, poslednjih dana je rapidno opao…

U redakciju RSE stigla je i vest da je policija Srbije zatvorila jedan od ilegalnih krijumčarskih centara na Paliću, nadomak Subotice. Reč je o hotelu "Lira". Upravo taj objekat, građani Kosova sa kojima smo razgovarali u Ašothalomu, nakon što su nelegalno ušli u Mađarsku, označili su kao mesto susreta sa krijumčarima:

"Tražili su nam po 200 eura."

RSE: Tražili su od vas novac?

"Da. Ona kafana Lira. Plus su mi tražili 50 eura za jedan sat da sednem tu da odmorim."

RSE: Gde je ta kafana?

"U Subotici."

RSE: A ko vam je nudio da vas za 200 eura prebaci?

"Ti ljudi iz kafane Lira."

Vilu "Lira" obišli smo tačno šest dana pre policijske akcije i objavili reportažu u kojoj smo detaljno objasnili čitav mehanizam nelagalnog prelaska granice i susreta migranata sa "šetačima".

Kadare: Ovo nije odlazak već vrsta iseljavanja

Broj ilegalnih migranata sa Kosova neprestano raste od oktobra meseca, pokazuju podaci srpske policije. Teško je odgovoriti na pitanje zbog čega se tako veliki broj građana Kosova odlučio na ovaj neizvestan korak. U intervjuu za Glas Amerike, čuveni albanski pisac Ismail Kadare je rekao da nije u stanju da to u potpunosti objasni.

"Problemi sa kojima se Kosovo suočava su sigurno realni problem, nekada i teški. Manje više iste probleme imamo i mi, ima i Balkan, ili jedan deo Evrope. Ali, odlazak iz zemlje nije rešenje, niti je bilo, niti će biti rešenje. Ovo nije odlazak, već je vrsta iseljavanja. Uz neverovatnu tugu sam saznao da je među onima koji su u poslednje vreme otišli i više hiljada albanskih učenika. To, dakle, nije odlazak. To se ne opravdava, nisu opravdanje samo ekonomski razlozi. Ovo je jedna vrsta psihoze, jedan veoma, veoma jeziv pad morala. Iseljavanje je jedan od najtežih oblika genocida, oblik istrebljenja jednog naroda. Ono što njih muči mora se rešiti. Ne mogu se dići ruke, počevši od onih koji rukovode Kosovom, do svih nas ostalih. Kada kažem svi, mislim i na samu Albaniju, kao društvo i kao naciju, na Albaniju kao državu i kao javno mnjenje, a tu uključujem i samog sebe."

Nova ruta preko Crne Gore?

Nakon što su mogućnosti za nelegalan prelazak granice Srbije ka Mađarskoj smanjene, stigli su navodi kako stanovnici Kosova, put Evrope sada idu novom rutom - preko Albanije i Crne Gore. Ove tvrdnje podgrejao je holandski ambasador na Kosovu, Robert Boš, koji je na Tviteru napisao da sve više mladih Kosovara napušta tu zemlju i da to u posljednje vreme najčešće čine preko Crne Gore. Crnogorska policija međutim oštro demantuje ove navode.

"Broj prelazaka državljana Kosova preko GP Kula u januaru ove godine 5% manji u odnosu na isti mjesec 2014. godine", rekla nam je portparolka Uprave crnogorske policije Tamara Popović. Ipak, kako u tekstu "Crna Gora nije nova ruta kosovskih emigranata" prenosi Predrag Tomović, ostalo je pitanje gde je otišlo gotovo 15 hiljada onih koji su u proteklih mesec dana ušli u Crnu Goru i preko kojih graničnih prelaza?

Vlada Kosova poslednjih dana uverava kako pripremaju konkretne mere kojima će pokušati da spreče dalju, masovnu ilegalnu migraciju. Evropska komisija poziva vlasti u Prištini da nadzorom granica i hitnim merama spreče ilegalne odlaske u Evropu, dok vlasti Srbije pozivaju EU da reši ovaj problem... Direktor srpske policije, Milorad Veljović, u razgovoru sa mađarskim kolegom je najavio dodatne, preventivne mere.

"Moramo pre svega pojačati policijsku aktivnost i sprečiti takve prelaske, ali i utvrditi prave motive tih ljudi", kazao je Veljović.

Sve nabrojane izjave i potezi preduzeti na sprečavanju ilegalne migracije, usledili su u poslednjih nedelju dana. Vratimo se malo unazad... Mesec januar pokazao je nezamislivu poroznost srpske granice - U Mađarsku je ilegalno prešlo više desetina hiljada ljudi! Koliko tačno, teško je reći. Prema zvaničnim podacima koje je saopštio direktor mađarske policije Karolj Pap "u proteklom periodu ilegalno je prešlo 23.200 migranata".

Čuju se i druge, doduše nezvanične procene, koje donose drastično veće podatke. Licitira se i sa šestocifrenim brojem ljudi koji je napustio Kosovo u potrazi za boljim sutra. "Kada krećeš za Nemačku?" navodno je najčešće pitanje koje se čuje u prištinskim kafićima.

Karte iz Prištine prema Beogradu bile su rasprodate po nedelju dana unapred, prenosi Amra Zejneli u tekstu "Ovde nema nade". Svakoga dana, pet redovnih i još toliko vandrednih autobuskih linija kretalo je za Beograd. Ovim autobusima, građani Kosova počinjali su neizvestan i rizičan put, za koji su se nadali da će ih odvesti ka zapadnoj Evropi.


Tragom reportaže napravljene u Prištini, uputili smo se ka Mađarskoj. Svakoga dana, više stotina migranata stiže u pogranična naselja na jugu te zemlje, u blizini granice sa Srbijom. Iz Prištine, preko Beograda, veliki broj stanovnika Kosova, u potrazi za boljim životom, autobusima stiže u Suboticu, krajnji sever Vojvodine, odakle, one koji imaju da plate, krijumčari svojim kanalima prevode preko granice, dok ostali mole lokalce da im za nadoknadu od par desetina evra, pokažu kuda bi mogli da pređu u Mađarsku.

Prva stanica bilo je nam je pogranično mesto Ašothalom, kroz koje je, prema podacima policije i lokalnih vlasti, dnevno prolazilo i do 500 ljudi.

Migranti sa Kosova, granicu Srbije prelaze peške, uz pomoć krijumčara koji ih za oko 200 evra po čoveku uvode u Mađarsku, kroz takozvani "zeleni pogranični pojas". Na terenu, to znači kanal ispunjen vodom i šuma sa mađarske strane. Video snimak nelegalnog prelaska granice koji smo napravili, u naredna dva dana su emitovale televizije u Srbiji, na Kosovu i u Mađarskoj. Lavina reakcija koja je usledila i koja i dalje traje, prilično nas je iznenadila - kako je moguće da niko do tada nije video toliko ljudi?!


Migranti koji nakon što ih mađarska policija privede i evidentira, zatraže azil, dobijaju adresu nekog od centara za azilante i dokument koji im omogućava da se 24 časa besplatno voze železnicom. Većina, to vreme ipak iskoristi da stigne do Austrije ili Nemačke. Jednu takvu grupu upoznali smo na železničkoj stanici u Segedinu.


Reči jednog od naših sagovornika da "greši ko misli da je ovo lak put", nisu čini se dovoljno glasno odjeknule na Kosovu, najsiromašnijoj državi Evrope koje je, u danima nakon naše reportaže napustilo još nekoliko hiljada ljudi.

"Sa 75 evra se ne živi. Imam troje dece, ja i žena zaradimo 75 evra. I šta da radim?", pita jedan od njih. Drugi dodaje da su na Kosovu živeli veoma teško.

"Ne može se naći novac za brašno. Samo da imam posao. Bilo kakav posao, ne posao kakav imaju u Nemačkoj ili Evropi... Mi nismo Evropa. Mi smo sirotinja", navodi drugi sagovornik.

Svi sa kojima smo razgovarali, rekli su nam isto - na put u neizvesnost u ledenim, zimskim mesecima naterala ih je samo beda i ništa više.

  • 16x9 Image

    Ognjen Zorić

    Diplomirao novinarstvo na Fakultetu za kulturu i medije u Beogradu. U beogradski biro RSE dolazi u oktobru 2010. godine gde radi kao novinar, reporter, te uređuje i vodi dnevne emisije.

  • 16x9 Image

    Norbert Šinković

    Diplomirao je na Odseku za medijske studije Filozofskog fakulteta u Novom Sadu. Radijskim novinarstvom počinje da se bavi još u srednjoj školi. Od 2011. dopisnik RSE.

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG