Dostupni linkovi

logo-print

Teško predvideti kraj pada dinara


Menjačnica u Srbiji

Menjačnica u Srbiji

Dinar je dostigao rekordno najnižu vrednost prema evru i u konstantnom je padu. Ekonomisti predviđaju da će se slabljenje srpske valute nastaviti i da je teško predvideti gde je granica.

Srednji kurs dinara je 111,89 za jedan evro, što je za četiri pare slabije nego pre tri dana, iako je Narodna banka Srbije tada prodala 20 miliona evra kako bi sprečila velike kursne oscilacije.

Ekonomista Miroslav Prokopijević, iz Centra za slobodno tržište, rekao je za RSE da je nerealno očekivati da će se pad dinara uskoro zaustaviti.

“I to će u narednim mesecima izgledati još lošije jer ne treba zaboraviti da je sada predizborno vreme i da vlasti čine sve da pad dinara bude što manji. Prema tome, to će sve više dolaziti do izražaja i kako vreme bude odmicalo posle izbora situacija će biti sve teža. Dinar najviše pada zbog toga što Narodna banka Srbije nema nezavisnost u radu. Da nema uticaja izvršne vlasti na monetarnu vlast dinar bi mogao da bude stabilan, kada bi Centralnoj banci bilo dozvoljeno da radi profesionalno. Ako bi se to rešilo bila bi neuporedivo bolja situacija sa dinarom”, ocenjuje Prokopijević.
Dinar najviše pada zbog toga što Narodna banka Srbije nema nezavisnost u radu, smatra ekonomista Miroslav Prokopijević.


Od početka godine Narodna banka prodala je oko 700 miliona evra intervenišući na međubankarskom deviznom tržištu da bi održala vrednost domaće valute.

U menjačnicama građani sve više kupuju evro iščekujući još veće promene kursa.

Milan Tadić, iz jedne od najvećih menjačnica u Beogradu, kaže da situacija ipak nije dramatična.

“U poslednjih desetak dana znatno je veća potražnja za kupovinom evra i to malo podiže tenziju. Ali u principu ima dovoljno za sve… Kurs podižu međubankarske transakcije i to tržište je mnogo veće nego tržište građana i menjačnica, koje je marginalni deo toga, možda svega pet odsto ukupnog trgovanja devizama u državi. Uskoro će početi godišnji odmori, delom i zbog toga građani kupuju devize za put u inostranstvo, veća potražnja dešava se periodično ali je sve u granicama normale”, navodi Tadić.

Bez jake privrede nema jake valute

Centralna banka u proteklih sedam dana svakodnevno je intervenisala na međubankarskom deviznom tržištu i prodala 130 miliona evra kako bi obezbedila nesmetano funkcionisanje domaćeg deviznog tržišta. Domaća valuta ove godine bila je najjača 11. januara kada je jedan evro vredeo 103,69 dinara.

Nebojša Atanacković, predsednik Unije poslodavaca Srbije, kaže da slab dinar negativno utiče na sve delove društva, a posebno na privredu.
Nebojša Atanacković

Nebojša Atanacković


“Delu privrede koji izvozi pad domaće valute će odgovarati. Oni za svoje proizvode dobijaju devize, a onda ih zamenjuju po visokom kursu, i njima se to isplati. Oni koji su u devizama dužni bankama i na druge strane njima ovo uopšte ne odgovara. Građani koji su uzeli stambene kredite sa deviznom klauzulom moraće iz meseca u mesec u dinarima da daju sve veće rate, a sa druge strane neće moći toliko dinara da zarađuju. Sve u svemu, nikome ne odgovara nestabilnost kursa i nikome ne odgovara da dinar slabi. Međutim to je ekonomska neumitnost”, kaže Atanacković.

Miroslav Prokopijević zaključuje da je mišljenje da bez jake privrede nema jake valute često pogrešno, i navodi primere iz okruženja.

“Makedonija i Bosna i Hercegovina imaju privrede koje su slabije od privrede Srbije, ali imaju stabilniji nivo cena i stabilnije valute. Tamo je narodnim bankama dozvoljeno da vode normalnu politiku i to se odmah pozitivno odražava na stabilnost cena i njihovih valuta. A što se tiče stabilnog dinara u stabilnoj privredi, do stabilne privrede vode velike reforme za koje ne vidim da je bilo ko u Srbiji spreman. To se verovatno neće ni dogoditi nego će vlasti u narednom periodu čekati da problem eskalira pa će onda gledati kako da ga reše”, rekao je on.

Poslednjom promenom dinar je na mesečnom nivou oslabio prema evru 0,5 odsto, a na godišnjem 11 odsto.
  • 16x9 Image

    Zoran Glavonjić

    Novinarsku karijeru počeo je 1995. u informativnoj redakciji beogradske televizije Studio B. Radio je u beogradskom listu "Dnevni telegraf" i u dnevniku "Glas javnosti." Na RSE je od avgusta 2000. godine.

XS
SM
MD
LG