Dostupni linkovi

logo-print
Službe bezbednosti i policija u Srbiji ubuduće će samo uz odluku suda moći tajno da nadziru građane. Ovim je konačno odbranjeno ustavno pravo građana na privatnost razgovora i drugih komunikacija.

Ustavni sud Srbije poništio je odredbe Zakona o Vojnobezbednosnoj agenciji i Vojnoobaveštajnoj agenciji na osnovu kojih su direktori tih službi i njihovi saradnici koje ovlaste imali pravo da narede mere tajnog nadzora građana.

Saša Janković, zaštitnik građana, izjavio je za naš program da se ova odluka u praksi odnosi i na rad Bezbednosno informativne agencije (BIA) i MUP-a koji su do sada radili na isti način, mada to u zakonima o BIA i unutrašnjim poslovima nije izričito navedeno.

Tako će, kaže Saša Janković, značajno biti unapređena ljudska prava u Srbiji.

Naravno da tajne službe i policija u svom radu moraju da pribavljaju podatke, ali način na koji je to rađeno nije bio dobar, kaže zaštitnik građana Saša Janković.

“Dugo godina u Srbiji ravnoteža je pomerana u korist bezbednosti a na štetu ljudskih prava. Naravno da tajne službe i policija u svom radu moraju da pribavljaju podatke, ali način na koji je to rađeno nije bio dobar. Da same odlučuju čije će razgovore kontrolisati, da njihove rezultate analiziraju i razmatraju, i da saznanja o svemu tome ostaju samo u službama je ispod svakog standarda ljudskih prava. Dakle veoma je bitno da je Ustavni sud sada rekao da se i poslovi bezbednosti i borbe protiv kriminala moraju raditi tako da se obezbedi sudska kontrola”, kazao je Janković.

Novom odlukom Ustavnog suda ustanovljeno je da bez odluke sudskih organa nije dozvoljen uvid u podatke o komunikaciji, kao što su telefonski listinzi, sms poruke, elektronska pošta i lociranje građana na osnovu tih informacija.

Momir Stojanović, nekadašnji direktor Vojnobezbednosne agencije (VBA), kaže za RSE da su nove mere opravdane, kako bi se stalo na put zloupotrebama i instrumentalizaciji tajnih službi.

“To je važno jer mi još imamo tajne službe koje nisu depolitizovane i departizovane. One se, na žalost, danas bave prikupljanjem informacija o političkim protivnicima i neistomišljenicima i plasiranjem dezinformacija i raznih laži. Nijedna služba u Srbiji u poslednjih pet godina nije otkrila, dokumentovala i presekla neku obaveštajnu aktivnost. A to im je prvi i osnovni zadatak. To govori da su nam službe neefikasne, kadrovski i organizaciono nesposobne, ali i da moraju biti depolitizovane i depratizovane. Problem je i redefinisanje težišta u radu službi bezbednosti, jer ne mogu one danas da se bave zadacima koji su bili aktuelni pre dvadeset godina”, navodi Stojanović.

Zaštita građana i države

Ombudsman Saša Janković rekao je da je posle odluke Ustavnog suda razgovarao sa direktorima tajnih službi i čelnicima MUP-a, i da su mu obećali da će bez problema prihvatiti nove mere.

Predrag Petrović, izvršni direktor Beogradskog centra za bezbednosnu politiku, veruje da tajne službe i policija nemaju drugog izbora nego da počnu da rade na novi način.
Saša Janković

Saša Janković


“Jedan od razloga zbog kojih sam optimističan je i taj da su neki mehanizmi demokratske kontrole i nadzora službi bezbednosti uspostavljeni proteklih godina. Između ostalog, zaštitnik građana ima pravo da ostvari uvid u sve podatke i dokumenta koji se nalaze u posedu tajnih službi. Tako da ako neko sumnja da mu je privatnost ugrožena može da se obrati ombusdmanu”, ističe Petrović.

Nakon odluke da su za tajni nadzor potrebna sudska rešenja na potezu je sudstvo.

Saša Janković kaže da se odluke po zahtevima za tajni nadzor moraju donositi adekvatno i brzo.

“Sada je praktično potrebno obezbediti dežurstvo sudija koji će u najkraćem mogućem roku odlučivati o zahtevima koji stižu iz službi. Da se ne bi desilo da interes zaštite bezbednosti građana i države bude ugrožen”, kazao je Janković.

Inicijativu koja je dovela do promene pravila za tajni nadzor građana podneli su ombudsman i poverenik za informacije od javnog značaja, a predlog su podržali su Udruženje novinara Srbije, Nezavisno udruženje novinara Srbije, Advokatska komora Srbije, Društvo sudija Srbije, Udruženje tužilaca Srbije, Beogradski centar za ljudska prava, Beogradski centar za bezbednosnu politiku i druge organizacije civilnog društva.
  • 16x9 Image

    Zoran Glavonjić

    Novinarsku karijeru počeo je 1995. u informativnoj redakciji beogradske televizije Studio B. Radio je u beogradskom listu "Dnevni telegraf" i u dnevniku "Glas javnosti." Na RSE je od avgusta 2000. godine.

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG