Dostupni linkovi

logo-print

Promena kursa: Tadić pozvao na uklanjanje barikada


Predsednik Srbije Boris Tadić

Predsednik Srbije Boris Tadić

Predsednik Srbije Boris Tadić pozvao je Srbe sa severa Kosova da uklone barikade. Po prvi put od otvaranja krize pre četiri meseca iz Beograda je time upućena jasna poruka.

Pomalo neočekivano na skupu o regionalnoj saradnji u borbi protiv organizovanog kriminala, u prisustvu evropske komesarke za unutrašnje poslove Sesilije Malmstrem, pod krovom Palate Srbija, Boris Tadić pozvao je Kfor da ne uklanja barikade sa severa Kosova jer time „proizvode nove rizike, ugrožavaju živote ljudi i ne dovode do rešenja“. Potom se obratio sunarodnicima sa "severa".

„Političke predstavnike Srba na severu Kosova, koji imaju svoj legitimitet jer su izabrani na izborima, pozivam da učine sve da uklone barikade jer one iznad svega ugrožavaju živote građana, a ne obezbeđuju da se odbrani niti jedan jedini nacionalni interes. Naprotiv, dovode nas u situaciju da izgubimo svaku mogućnost da branimo osnovne nacionalne interese i na severu Kosova, i na Kosovu uopšte i na međunarodnoj areni“, istakao je Tadić.

U tim trenucima tokom drugog pokušaja održavanja Odbora Skupštine Srbije zaduženog za kosovsko pitanje poslanica iz Zvečana Stojanka Petković nedvosmisleno je upitala „Ko je poslao Srbe na barikade?“

U burnoj raspravi u Parlamentu poslanici su više puta optužili vlast da je podstakla podizanje barikada, a da sada okreće leđa onima kojima je balvane u ruke stavila. Stoga politiku koja se kroji u Beogradu u partiji Vojislava Koštunice otvoreno označavaju kao izdajničku.

„Nisu izdajnici ovi iz ’Preokreta’,“ kazao je poslanik Vladimir Milentijević.

"Preokret" je o nedavno formirani pokret na čelu sa Čedomirom Jovanovićem i Vukom Draškovićem koji se zalažu za kompletni obrt politike prema Kosovu.

„Jer oni, takvi kakvi jesu, jasno vam daju do znanja da ste sve radili ispod stola, ispod žita, da dovedete Kosovo i Metohiju do nezavisnosti“, rekao je Milentijević.

Da li u pokušaju da izbegne negativan odgovor vezano za kandidaturu za članstvo u Evropskoj uniji (o čemu se ovih dana konačno odlučuje, a 9. decembra saopštava) ili ni sami, što se čini malo verovatnim, nisu slutili da će otpor Srba sa severa Kosova biti toliko uporan, razvući se od leta do skoro zime i dobiti najradikalnije oblike? Poslednji put u mestu Jagnjenica.

Da li zaista u vlasti nisu slutili da će se tamošnji lideri toliko osmeliti pa ugostiti i predstavnike organizacije o čijoj zabrani upravo raspravlja Ustavni sud Srbije? Radi se o pokretu „1389“ čiji je predstavnik Miša Vacić, na talasima „Radio Fokusa“, poznatom kao medijsom uporištu desnice, nedavno objasnio:

„Pripadnici Srpskog narodnog pokreta ’1389’ su već dva meseca na barikadama. Mi smo dobili na korišćenje od Kriznog štaba četiri severne opštine Kosova i Metohije jednu kuću. Tu smo uspostavili svoj štab i koordinacioni centar, gde se prihvataju naši pripadnici iz Beograda i svih drugih gradova Srbije koji dolaze na ispomoć loklanim vlastima koje drže barikade“.

Vacić je jedan od pripadnika pokreta protiv koga se vodi sudski postupak i zastupnik je nacionalističke opcije od koje se vladajuće strukture u zemlji, barem deklarativno, distanciraju.

Rasprava Odbora za Kosovo kao nadigravanje

Da li je sazreo trenutak da se vlast jasno distancira i od lidera Srba na severu Kosovu kako zbog njih ne bi ugrozila svoje evro ambicije? Dragiša Đoković je poslanik demokrata sa Kosova. Uprkos svemu insistra da je jedini put u razumevanju problema i u dijalogu, nikako u distanciranju od Srba sa „severa“.

„Mene jako zaboli kada neko kaže da su problem četiri predsednika opština ili kada se iz Beograda gura priča o pet Martića“, kaže Đoković.

Sastanak skupštinskog Odbora za Kosovo, novembar 2011.

Sastanak skupštinskog Odbora za Kosovo, novembar 2011.

Kako, međutim, održati saradnju sa severno-kosovskim liderima ukoliko oni pripremaju krivično gonjenje glavnog pregovarača Borislava Stefanovića za šta su angažovali tim od trideset advokata.

Uz to u ponedeljak mu nije dopušteno ni da se obrati poslanicima i to zahvaljujući intervenciji predsednika Odbora za Kosovo i Metohiju, šešeljevca, Ljubomira Kragovića. Dan kasnije, Stefanović je otputovao u Brisel što je Kragović doveo u pitanje:

“Ja sam se informisao i saznao da nema leta u jutranjim satima. Znači da je gospodin Borko Stefanović mogao da dođe na ovaj Odbor”.

Kragović nije tolerisao i česte upadice poslanika Tadićeve partije Srđana Milivojevića.

“Gospodine Milivojeviću zašto ste nervozni i dobacujete? Gospodine Milevojeviću nemoj da me vređate. Dobro da li neko želi reč? Gospodin Srđan Milivojević! Tako, javite se, a ne da dobacujete kao neko nevaspitano dete”, kazao je Kragović.

Na kraju je Kragović i dao reč Milivojeviću jedinom iz vladajućeg bloka koji je zastupao stavove najjače partije. S obzirom na opasku da je Stefaonović mogao i kasnije da otputuje u Brisel Milivojević je savetovao Kragovića da se zaposli u kontroli leta, na šta je Kragović odgovorio da je u Vojsci bio angažovan upravo na tim zadacima. Milivojević se nadovezao:

„Kamo sreće da ste ostali samo to da radite. Kada padne avion pogine samo dvesta ljudi. Kada prodate Kosovo pogine stotine hiljada ljudi gospodine Kragoviću. Kamo sreće da ste ostali u kontroli leta. Mnogo bi srećnija ova zemlja bila i mnogo manje žrtava bi bilo. Ako vi mislite da neko može avionom da stigne danas u Brisel i da odmah krene u pregovore to možda tako vi radite u Srpskoj radikalnoj stranci. Stefanović nije krenuo na sastanak Centralne otadžbinske uprave. On je krenuo na vrlo važan, odgovaran, državni posao“.

Tako je pre nego što je drugi pokušaj održavanja skupštinskog Odbora i prekinut rasprava pretvorena u nadigravanje bez bilo kakvog zaključka. I to nije zasmetalo samo opoziciji nego i nekim vladajućim poslanicima poput socijaliste Dejan Radenkovića koji je lupio rukom o sto u sred Milivojevićeg izlaganja.

Izašao je iz sale uz dovikivanje pitanja „kako vas nije sramota“ i „zašto pravite cirkus“. Milivojević iako poslanik partije Borisa Tadića optužen je da po zadatku opstruira rad insitucije, čime se aludira da se vlast distancira ne samo od Srba sa severa nego i dobrog dela narodnih poslanika. O tome sada otvoreno govore ne samo poslanici opozicije nego i ko-vladajućee kolege.

„Kao neko ko živi na Kosovu i Metohiji jako sam uzbuđena time što vidim da je neko očigledno dobio zadatak da redovno opstruiše rad ovog Odbora. Dakle, neko se vraća u 1941. 1945. i ne znam koju godinu. Priča se o tome šta je govorio Šešelj, šta je govorio Janko, Marko. Ne interesuje me ko je šta govorio! Hoćemo da pričamo o današnjoj situaciji“, izjavila je Stojanka Petković, poslanica G-17 plus.

Za taj razgovor sve je manje dobro raspoloženih sagovornika, kako u Beograd, tako i na „severu“. Nejasno je samo da li je to posledica svesne odluke vlasti zarad ostavarivanja strategijskih ciljeva ili jednostavnog gubitka i onako dugo labave kontrole na terenu.
Zarif pred SB UN: Stanje na severu Kosova nestabilno

Situacija na severu Kosova je nestabilna i napeta od sredine oktobra a tome u velikoj meri doprinosi postojanje veze sa srpskim izborima na proleće i trenutna situacija u
Prištini, rekao je u utorak uveče šef UNMIK-a Farid Zarif.

Podnoseći izveštaj generalnog sekretara UN Ban Ki Muna na sednici Saveta bezbednosti u Njujorku, Zarif je podsetio na poslednje sukobe na severu Kosova do kojih je došlo "pošto je Kfor pokušao da ukloni neke od srpskih barikada".

On je dodao da je UMNIK tražio od svih strana da efikasnije komuniciraju jedni sa drugima i da je je rezultat toga da su strane "smanjile oštru retoriku kojom su se obraćale građanima".

"Euleks i Kfor će se i dalje suočavati sa teškoćama da severno od reke Ibar sprovode svoje mandate", rekao je Zarif i dodao da na Kosovu postoji i dalje osećanje nepoverenja, straha i ogorčenja, što stvara pogodnu atmosferu za nasilje.

Ministar spoljnih poslova Srbije Vuk Jeremić pozvao je Savet bezbednosti UN da bez oklevanja preduzme korake i osigura da se više ne ponove "jednostrane nasilne akcije" na Kosovu.

"Ako smo iskreno zabrinuti za mir i stabilnost na Kosovu, ako je naš cilj ponovno uspostavljanje stabilnosti i poboljšanje kvaliteta života za narod na terenu, onda ne može biti opravdanja za odbijanje da se odmah odgovori na taj poziv", rekao je Jeremić.

Ministar spoljnih poslova Kosova Enver Hodžaj rekao je da Priština više ne može tolerisati status kvo na severu Kosova i optužio srpsku vladu za kršenje Rezolucije 1244 i Kumanovskog sporazuma.

"Stanje je složeno. Takva situacija ugrožava Kosovo kao multietničku državu. Status kvo smo tolerisali od 1999. godine, a uprkos Rezlouciji 1244 Vlada Srbije je podržavala nelegalne institucije na severu Kosova i to se još uvek dešava", rekao je Hodžaj na sednici.

Ambasador Rusije u UN Vitalij Čurkin rekao je da "jednostrane aktivnosti Prištine" na severu Kosova neprihvatljive i podsetio da međunarodna zajednica nije u stanju da ni posle 12 godina obezbedi siguran život jednoj od strana.

Na sednici Saveta bezbednosti UN ambasadori većine zapadnih zemalja osudili su napade na vojnike Kfora na severu Kosova u kojima je povređeno više desetina vojnika međunarodnih snaga.

Zamenica stalnog predstavnika SAD u UN Rozmeri Dikarlo rekla je da je Kosovo jedinstvena carinska oblast i da se težnja za uspostavljanjem carinskog prostora ne može smatrati jednostranim potezom pošto je Srbija priznala kosovski carinski pečat.

Rozmeri Dikarlo je ocenila da su su incidenti na severu Kosova delo "pojedinačnih ekstremista", a barikade "radikalnih srpskih paralelnih institucija" i pozvala Vladu Srbije da hitno zatraži uklanjanje barikada i podrži vladavinu prava na Kosovu. Ona je osudila nemire na severu Kosova i povređivanje i ranjavanje vojnika KFOR-a.
  • 16x9 Image

    Miloš Teodorović

    Glavni i odgovorni urednik u beogradskom dopisništvu RSE od decembra 2014. Višestruko nagrađivan za rezultate postignute u istraživačkom novinskom, radio i TV novinarstvu.

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG