Dostupni linkovi

logo-print

Tačka na slučaj Mladić nije samo u Hagu


Miting podrške Ratku Mladiću u Beogradu, maj 2011.

Miting podrške Ratku Mladiću u Beogradu, maj 2011.

Nijedan medij u Srbiji nije direktno prenosio prvi dan suđenja Ratku Mladiću pred Tribunalom u Hagu. To je potpuno suprotno pažnji koja je za njegovo hapšenje vladala maja prošle godine. Dešava se to verovatno i zbog toga što su noseći politički autoriteti saradnju sa Hagom sveli na puko tehničko, a ne pitanje nacionalnog prosvećenja i katarze.

Reči tužioca Gruma, iznete prvog dana suđenja, u Srbiji kao da nema ko da čuje. Bez reakcije prolaze njegove konsatatacije da su zločini Mladićevih snaga dosegli nivo genocida ne samo u Srebrenici već širom Bosne i Hercegovine. Direktorka Fonda za humanitarno pravo Nataša Kandić, u izjavi za RSE, navodi da upravo to govori koliko bi proces Mladiću mogao biti značajan.

“Da li je genocid izvršen samo u Srebrenici ili je i u drugim delovima Bosne i Hercegovine. Ako Tužilaštvo bude to dokazalo onda će slika o odgovornosti za zločine u BiH biti daleko potpunija i otvoriće prostor da za saznanja o ulozi Srbije i njenih oružanih snaga u izvršenju tog krivičnog dela nezavisno od toga što je Međunarodni sud pravde utvrdio izvršenje genocida u Srebrenici”, kaže Kandić.

Dvadeseta je godina od početka rata i upravo toliko dugo hiljade ljudi iščekuju pravdu.

Međutim, još uvek je veliki broj onih kod kojih pominjanje Mladićevog ime ponovo budi mantre o “večitoj nepravdi” kojoj su Srbi izloženi, a što je nesumnjiv efekat propagande iz vremena u kom je i Mladić, zajedno sa svojim mentorima iz Beograda, bio onaj koji je odlučivao o ljudskim sudbinama. Beograđani sa kojima smo razgovarali, bez izuzetka, suđenje posmatraju upravo u tom svetlu.



Saosećanje sa žrtvama te onima koji godinama po više puta izmeštanim grobnicama deo po deo sastavljaju ostatke tela svojih najmilijih, nije nešto što ćete ovde lako čuti. Delom i zato što javnost u dovoljnoj meri nije suočavana sa iskustvima stradalnika, ali pre svega verovatno zbog toga što su, kako navodi Nataša Kandić, vodeći krugovi u zemlji prema pitanju odgovornosti za ratne zločine zauzeli prevashodno tehnički odnos.

„Srbija vrlo tehnički shvata svoj odnos sa Haškim tribunalom. To smo videli i kada je ceo nekadašnji državni vrh Srbije uhapšen, pa predat, pa zatim kada je osuđen. To u Srbiji nije izazvalo nikakvu uznemirenost. To je bila jedna od vesti, a nikako povod za debatu u državnim institucijama, pa ni u javnosti“, navodi Kandić.

Danilović: Pomagači radili po nalogu države

Uz to prošlogodišnja zbivanja su pokazala da je javnost već bila dobrim delom iscrpljena od iščekivanja raspleta u slučaju Mladić. Njegovo hapšenje za posledicu je imalo jednu noć uličnih nemira po intezitetu slabijih od mnogih koje je Beograd viđao, a nakon mitinga, od pre deset dana, neparlamentarne Šešeljeve partije.


Od te večeri kada su huligani u znak podrške Mladiću još jednom napali centar prestonice, ništa posebno bitno u ovom slučaju praktično se u Srbiji nije ni zbilo.

Samog Borisa Tadića, za čijeg drugog predsedničkog mandata je Mladić otkriven i isporučen, još je samo tužilac Serž Bramerc podsetio na obećanje koje je dao u danu hapšenja.

„Doći će do nastavka istrage vezano za to koje pomagao u skrivanju Ratka Mladića i da li je takvih struktura bilo i u samoj državi. Svi koji to jesu činili biće procesuirani i predati istražnim organima“, kazao je Tadić.

Od demokrate Tadića ili bivšeg radikala Tomislava Nikolića, koji god da pobedi 20. maja u drugom krugu predsedničkih izbora, očekivaće se da istraje. Svakom je jasno da se posle 17 godina uspešnog skrivanja Mladić nije tek tako pojavio 26. maja 2011. u vojvođanskom selu Lazarevo.

Advokat Rajko Danilović veruje da bi svaki potez u istrazi te misterije pokazao da su razne vlasti u Srbiji od obaranja Miloševića 2000. godine, zapravo sprečavale hapšenje.

„Kada je došla voda do grla, onda su ga isporučili. Znali su gde je. A negonjenje ljudi koji su mu u tome pomagali je samo solidarnost sa tom politikom. A uzrok te solidarnosti je u tome što su pomagači radili po nalogu države“, ocenjuje Danilović.

Drugim rečima, prodiranje u slučaj Mladić bilo bi isto što i ispitivanje odgovornosti krugova u vlasti, onima koje su prethodili, onoj koja upravo odlazi, a po svemu sudeći i onoj koja će uskoro biti formirana. Za sada na optuženičkoj klupi su tek oni koji su generalu pomagali od 2002. do 2006. godine u skrivanju, a koji su u decembru vraćeni pred sud. Među njima nema ni jednog zvučnog imena, iako je svima jasno da se tačka na slučaj Mladić, ni u jednom smislu, ne stavlja samo u Hagu.
  • 16x9 Image

    Miloš Teodorović

    Glavni i odgovorni urednik u beogradskom dopisništvu RSE od decembra 2014. Višestruko nagrađivan za rezultate postignute u istraživačkom novinskom, radio i TV novinarstvu.

XS
SM
MD
LG