Dostupni linkovi

logo-print
Nakon što je preneta vest iz Brisela da je sastanak dva premijera sa visokom predstavnicom Evropske unije Catherine Ashton bio veoma koristan i važan, te da je dogovoren mehanizam kojim će se srpskim zvaničnicima omogućiti posete Kosovu tokom kampanje za lokalne izbore, kosovski premijer Hashim Thaci u utorak je po povratku iz Brisela kazao da posete srpskih zvaničnika izbornog karaktera neće biti dozvoljene.

On je izjavio da je to pitanje regulisano zakonom i Ustavom Kosova.

“Naš cilj nije da imamo problema u komunikaciji. Naš cilj je uvek bio komunikacija, izgradnja dobrosusedskih i evropskih odnosa. U slučaju da ima zahteva srpskih vlasti da posete Republiku Kosovo, taj zahtev će se veoma ozbiljno razmotriti od strane kosovskih institucija, ali ni pod kojim okolnostima da je ta poseta izbornog karaktera. Ukoliko žele da posete neki manastir, onda ćemo to, naravno, dozvoliti”, istakao je Thaçi.

Srpski premijer Ivica Dačić je po završetku sastanka izjavio da će poseta biti i da je dogovoren mehanizam za posete srpskih zvaničnika Kosovu. U međuvremenu je u utorak izjavio da uskoro planira da poseti Kosovo i da je na sastanku u Briselu dogovoreno da "posete za vreme izbora budu korektne".

Kosovski analitičar Azem Vllasi navodi da to što je u ponedeljak uveče dogovoreno u Briselu nikome nije jasno, zato što izjave oba premijera ostavljaju velike konfuzije. Ali, što se tiče poseta srpskih zvaničnika Kosovu tokom izborne kampanje za lokalne izbore, to je potpuno nerihvatljivo, ističe Vllasi.

“Prvi razlog zašto je to neprihvatljivo jeste da se radi o lokalnim izborima na teritoriji Kosova, i ne mogu doći predstavnici druge države da učestvuju u toj kampanji. Drugo što njihovo eventualno uključivanje i dolazak na Kosovo u izbornoj kampanji čini skandaloznim je činjenica da su se srpski zvaničnici već svrstali uz jednu listu – jedinstvena srpska lista – oni će otvoreno raditi protiv ovih drugih srpskih lista, favorizuju jedno, i to je za demokratske izbore potpuno neprihvatljivo. E, sad ovo što smo čuli u javnosti, da će se o svakom zahtevu odlučivati pojedinačno, zašto će oni doći... to je potpuno nejasno zato što u principu srpski zvaničnici s obzirom na neku konkretnu situaciju, neki konkretan zahtev je razmatran ovako ili onako, ali da dođu da učestvuju u izbornoj kampanji za lokalne izbore, kako god bilo je neprihvatljivo“, navodi Vllasi.

Labinot Greiçevci, iz Instituta za istraživanje evropskih politika - Ridea, kaže da zabrana poseta srpskih zvaničnika ne bi trebalo da važi ukoliko je cilj tih poseta da se građani pozovu da izađu na izbore, ali ne pružanje podrške samo jednom političkom subjektu.

„Ukoliko se srpskim vlastima dozvoli da se direktno uključe u predizbornu kampanju, tako što će podržati jedan određeni politički subjekat unutar Kosova, što je u ovom slučaju srpska lista, na to se može gledati kao na mešanje u unutrašnje poslove Kosova, odnosno to predstavlja kršenje zakona i Ustava. U suprotnom, ukoliko se srpskim vlastima dozvoli dolazak na Kosovo kako bi pozvali srpsko stanovništvo, posebno na severu, da učestvuju na izborima, onda se to može smatrati dozvoljenim ali samo ukoliko se radi o pozivu na izbore, a ne pružanju podrške nekom političkom subjektu“, kaže Greicevci.

Građani Kosova ipak navode da zvaničnici Kosova i Srbije malo o čemu odlučuju.

"Ovo znači da Vlada nije bila ozbiljna kada je rekla da neće dozvoliti posete. U ovom slučaju, vidi se da se ni Hashim Thaci ni Ivica Dačić ne pitaju, već sasvim neko drugi”, kaže Mendim iz Prištine.

“Rade šta hoće. Dolaze kad hoće, odlaze kad hoće. Kao da su u svojoj kući”, kaže Arian iz Prištine.

Izazovi i prepreke

Profesor na Fakultetu političkih nauka u Beogradu Predrag Simić kaže da je iza zatvorenih vrata u Briselu očito usledila energična reakcija evropske diplomatije kako bi se rešio problem dolaska zvaničnika iz Beograda u Prištinu.

„Ja mislim da je potez Prištine bio izazov Beogradu, ali da je zapravo bio izazov i EU i da je ono što se juče dogodilo u Briselu bila reakcija EU i Ketrin Ešton, odnosno evropske diplomatije kojoj je Briselski sporazum do sada najznačajniji uspeh. Ali ne očekujem i ne mislim da će ovo biti kraj i poslednja situacija koja će se pojaviti. Mislim da je ovo samo nagoveštaj nečega čega će biti do izbora 3. novembra a čini mi se i kasnije“, ocenjuje Simić.

Na kritike dela Srba sa Kosova upućene zvaničnom Beogradu zbog favorizovanja jedne srpske izborne liste Simić kaže da u okvirima koje je propisao Briselski sporazum Beograd i nema neki veliki manevarski prostor.

„U interesu je Beograda da ova srpska lista dobije većinu i da Beograd ima kontrolu nad procesom stvaranja zajednice opština, ali čini mi se da će se suočiti sa mnogim preprekama i da će te prepreke pre svega dolaziti iz Prištine, ali donekle i sa severa Kosova“, kaže Simić.

  • 16x9 Image

    Amra Zejneli

    (1986) Rođena u Mitrovici. Diplomirala žurnalistiku i studije Evropske unije na Univerzitetu Floride u SAD. Novinarstvom se počela baviti 2001. godine. Radi na kosovskom javnom servisu, RTK, kao odgovorni urednik radijskog programa za zajednice, a kosovskom dopisništvu RSE-a pridružila se maja 2010.

  • 16x9 Image

    Ljudmila Cvetković

    Novinar sa diplomom Fakulteta političkih nauka u Beogradu. Radno iskustvo sticala u Asocijaciji nezavisnih elektronskih medija i Radiju B92. Na RSE radi kao novinar, uređuje i vodi dnevne informativne emisije.

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG