Dostupni linkovi

logo-print

Tači: Nominacija za Nobela je priznanje za građane Kosova


Ivica Dačić, Ketrin Ešton i Hašim Tači na jednom od sastanaka u Briselu

Ivica Dačić, Ketrin Ešton i Hašim Tači na jednom od sastanaka u Briselu


Florian Bieber

Florian Bieber

Florian Bieber iz Centra za studije jugoistočne Evrope Univerziteta u Grazu smatra da su nominacije Dačića i Tačija za Nobelovu nagradu za mir, u najmanju ruku, preuranjene i to u razgovoru sa Brankom Trivić ovako obrazlaže:

“Naravno, prvo moramo uzeti u obiz činjenicu da sama nominacija ne znači mnogo i da tradicionalno stiže veliki broj nominacija, a setićete se da je čak i Slobodan Milošević svojevremeno bio predložen za Nobelovu nagradu za mir, iako, razume se, ne od strane bilo koga iz inostranstva. S druge strane, ako se sporazum koji su Tači i Dačić posigli poredi sa drugim sporazumima, možda bi se moglo reći i da su tu nagradu zaslužili, s obzirom da su je ranije dobijali i drugi državnici koji su sklopili mirovne sporazume. Meni se, međutim, čini da je možda prerano da oni to priznanje dobiju jer taj proces normalizacije odnosa između Srbije i Kosova još nije završen nego je tek na početku. On mora da obuhvati ne samo tu zvanično-pravnu stranu nego i proces pomirenja, ili bar signal za to pomirenje izmedju Srbije i Kosova, odnosno, između Srba i Albanaca, a to je nešto što je mnogo kompleksnije i komplikovanije. Razume se, taj proces ne mogu da obave premijeri jedne ili druge zemlje, ali oni, ipak, moraju da taj proces pokrenu. U tom delu priče je zaista važno kako će oni svojim biračima i svojim građanima objasniti zašto su postigli taj sporazum. A upravo to ja još ne vidim – naime, njihovu nameru da taj dogovor predstave kao istorijski sporazum između dveju zemalja."

RSE: S obzirom na prošlost premijera Dačića u Miloševićevoj vlasti, izgleda li vam problematično ta nominacija da dobije Nobelovu nagradu za mir?

Bieber: Pa, i nominacija Hašima Tačija u smislu prošlosti ne bila baš neproblematična. Dakle, za nominacije obeju strana bi se moglo reći da su pod senkom izvesne kontroverze. S druge strane, setićete se da su, recimo, i izraelski premijer Menaćem Begin i egipatski predsednik Anwar al-Sadat 1978. godien podelili Nobelovu nagradu za mir za egipatsko-izraelski mirovni sporazum koji su postigli. Begin je bio član grupe koja je četrdesetih godina prošlog veka bila protiv britanske vladavine u Palestini, dakle, skupine na koju bi se danas gledalo kao na terorističku grupu. A Sadat je bio vojni oficir koji je učestvovao u jednoj nedemokratskoj vladi. Tu je, recimo, i Jaser Arafat, koji je takodje imao vrlo problematičnu prošlost. Dakle, mnogi strani državnici koji su imali vrlo kontroverznu i upitnu prošlost su takođe bili laureati Nobelove nagrade za mir.
Kongresmeni SAD Eliot Engel, Robert Ederholt, Ted Po i Emanuel Kliver, predložili su predsednike Vlada Kosova i Srbije Hašima Tačija i Ivicu Dačića, te visoku predstavnicu EU za spoljnu politiku Ketrin Ešton (Catherine Ashotn) za Nobelovu nagradu za mir 2014. godine zbog, kako se navodi, “njihove ključne uloge u normalizaciji odnosa između Srbije i Kosova”.

U obrazloženju se navodi da Briselski sporazum, potpisan u aprilu ove godine koji su potpisali Dačić i Tači uz posredovanje Eštonove nakon višemesečnih mukotrpnih pregovora, “predstavlja dramatičnu i istorijsku prekretnicu i za Srbiju i za Kosovu – kao i za turbulentni balkanski region u celini”.

Oba premijera pokazala izuzetnu posvećenost, hrabrost i viziju u raskidanju sa prošlošću i pronalaženju puta za bolju budućnost, saopšteno je.

Istovremeno, baronesa Ešton je pokazala izuzetno liderstvo, posvećenost i istrajnost, pomažući da se postigne konsenzus između dve strane, navode četiri američka kongresmena.

Kosovski premijer Hašim Tači, reagujući na ovu vest, napisao je na svom Facebook profilu da se osećao počastvovano kada je čuo za nominaciju za Nobelovu nagradu za mir.

“Govorim vam iz srca: bez obzira šta se bude desilo, Nobelovu nagradu za mir, junaštvo, hrabrost, razboritost zaslužujete vi, građani Kosova, više nego iko”, napisao je kosovski premijer, dodajući da nagradu zaslužuju nastavnici koji su otvorili škole, lekari koji su lečili rane i vojnici koji su dali svoj život za slobodu.

“Svaku političku odluku koju sam doneo u životu, koliko god je bila teška u nekim trenucima, doneo sam je tako što sam uzeo u obzir interese Kosova i mog naroda. Bolja budućnost za našu decu jedini je moj životni i politički motiv. Vaše poverenje na tom putu je za mene najznačajnije. Ostalo je manje važno. Prema tome nominacija za Nobela pripada vama građani Kosova”, zaključio je kosovski premijer.

Kosovski analitičar Leon Malazogu kaže da dva premijera međutim nisu doprineli ni približno toliko da zasluže takvu nagradu:

“Mislim da je to više da oni mogu da se hvale da su bili barem kandidati za Nobelovu nagradu. To je kao motivacija za dalje razgovore. Ali mislim da neće biti ozbiljno razmatrani za takvu nagradu. Mislim da trebaju dosta toga da odrade. Nije se puno toga promenilo u odnosima Kosova i Srbije. Još ima tenzija I problema I nisu dovoljno uradili da pokažu da su spremni da menjanju način odnosa. Da bi se ovo barem ozbiljno razmatralo, mislim da trebamo da očekujemo brzo da dva premijera uklone barikadu”, kaže Malazogu.

Upitali smo i građane Prištine da li su dva premijera zaslužili Nobelovu nagradu za mir:


A evo šta o nominaciji misle građani u Beogradu:

  • 16x9 Image

    Amra Zejneli

    (1986) Rođena u Mitrovici. Diplomirala žurnalistiku i studije Evropske unije na Univerzitetu Floride u SAD. Novinarstvom se počela baviti 2001. godine. Radi na kosovskom javnom servisu, RTK, kao odgovorni urednik radijskog programa za zajednice, a kosovskom dopisništvu RSE-a pridružila se maja 2010.

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG