Dostupni linkovi

logo-print

Različita očekivanja od sastanka Thaçija i Dačića u Briselu


Premijer Kosova Hashim Thaçi, evropska visoka predstavnica Catherine Ashton i premijer Srbije Ivica Dačić

Premijer Kosova Hashim Thaçi, evropska visoka predstavnica Catherine Ashton i premijer Srbije Ivica Dačić

Premijeri Kosova i Srbije, Hashim Thaçi i Ivica Dačić održaće u sredu drugi sastanak u Briselu uz posredstvo šefice evropske diplomatije, Catherine Ashton. Ona će se najpre odvojeno sastati sa Thaçijem i Dačićem, kako bi odredila teme za njihov zajednički sastanak, a u cilju normalizacije odnosa Kosova i Srbije. Političko rukovodstvo na Kosovu podržava razgovore dva premijera, osim pokreta Samoopredeljenje. Srbi sa severa Kosova kritikuju Beograd zbog veće naklonosti EU nego Kosovu, dok građani Prištine, podržavajući razgovore, pozivaju na jedinstvo i bolje planiranje.

Kosovski premijer, Hashim Thaçi, je pre nego što otpočeo sastanke sa srbijanskim kolegom, Ivicom Dačićem, putem rezolucije dobio podršku Skupštine Kosova koja od Vlade zahteva da zemlju ravnopravno predstavlja i da tretira samo ona pitanja koja su skladu sa Ustavom Kosova i zakonima na snazi. Inicijativu su podržale i opozicione partije Demokratski savez Kosova i Alijansa za budućnost Kosova, ali nisu izrazile zainteresovanstv da budu deo kosovske delegacije.

Poslanik iz redova DSK-a, Ismet Beqiri, navodi da će opozicija pratiti ceo proces razgovora i da će svoj doprinos dati samo putem Skupštine.

„Ukoliko se postupi u skladu sa Ustavom, ne dođje do ugrožavanja suvereniteta i integriteta ili unutrašnjeg uređenja, ukoliko se eventualni sporazumi ratifikuju u Skupštini, ne vidimo razloga da ne bude dijaloga i kao partija mi ga podržavamo“, kazao je Beqiri.

Jedina stranka koja se protivi dijalogu je pokret Samoopredeljenje Albina Kurtija. Poslanik Glauk Konjufca iz ove partije uoči drugog sastanka Thaçija i Dačića kaže da razgovori nisu ravnopravni i da, kako kaže, nisu u interesu Kosova već da su više u interesu premijeru Thaçiju. On dodaje da takva vrsta razgovora sa Srbijom u vreme kada na severu i dalje postoje ilegalne strukture Srbije koje onemogućavaju vladavinu prava i zakona, može dovesti samo do pogoršanja situacije. Ti razgovori, ističe Konjufca, samo će pogoršati odnose Kosova i Srbije.

„Ceo ovaj proces može se završiti bosnizacijom Kosova, a to ne znači normalizovanje odnosa sa Srbijom. Naprotiv, odnosi će poprimiti neprijateljski karakter pošto će Srbija kontrolisati jedan deo kosovske teritorije, te nastaviti da ucenjuje i destabilizira Kosovo“, naglašava Konjufca, a aludirajući na severni deo Kosova koji, po njemu, iz ovog procesa može dobiti specijalni autonomni status.

Marko Jakšić

Marko Jakšić

Kritično na razgovore Thaçija i Dačića gledaju i Srbi na severu. Jedan od njihovih predstavnika, Marko Jakšić, u izjavi za RSE navodi da se vlada u Beogradu ponaša kao da je iz vremena Borisa Tadića, ostavljajući po strani interese kosovskih Srba, a naklanjajući se više evropskim integracijama.

„Prema tome, ono što je važno i bitno jeste da se kaže da Beograd i dalje politički srlja i da ono što oni sada rade jeste samo nastavak političkog srljanja koji je i režim Borisa Tadića vodio. Politika kontinuiteta sa prethodnom vladom se nastavlja, a to znači da između EU i Kosova, ovoj vlasti je više stalo do EU".

I razgovorima Thaçija i Dačića upitali smo i građane Prištine. Dok većina podržava razgovore, primedbe ipak postoje, a one se tiču nedostatka zajedničkog delovanja i jasne platforme.

„Treba se sastati, ali treba pametno obavljati te sastanke. Bez programa, platforme, o čemu se treba razgovarati, šta se treba uraditi, naši lideri ne bi trebali da odvijaju razgovore. Srbiji se trebaju postaviti i uslovi za sve počinjene zločine, nasilje i krađu“, kaže penzioner Rrahim Maçastena.

Za dijalog je i Agim Sopjani.

„Razgovori se trebaju obavljati. Sporazumi su uvek od koristi. Podrškom Evrope i Amerike može se postići napredak“, kaže on.

Sabri Lahu ipak zahteva ujedinjenje političkog vođstva.

„Svi se trebaju ujediniti, ili svi zajedno ući u ovaj proces, ili niko. Ovo je slično razgovorima u Rambujeu a kada smo bili jedinstveni i zato smo dobili nezavisnost. To nam je i sada potrebno“, kaže Lahu.

Prvi sastanak izmeđju Thaçija – Dačića održan je 19. oktobra. Njihov susret pozdravio je i Washington i Brisel, nadajući se da će dve zemlje na kraju ovog procesa normalizovati odnose.

Na osnovu prvog sastanka, agenda Prištine i Beograda izmeđju ostalog predviđja sprovođjenje svih postignutih sporazuma tokom tehničkog dijaloga, otvaranje kancelarije za vezu u Prištini i Beogradu, veće angažovanje oko rasvetljavanja sudbine nestalih, a potom i neometano učlanjenje Kosova u međjunarodnim inicijativama i forumima pa sve do zaštite srpske kulturne baštine na Kosovu.

Tokom dijaloga je takođe pomenuto i pitanje gašenja srpskih struktura na severu Kosova.
  • 16x9 Image

    Amra Zejneli

    (1986) Rođena u Mitrovici. Diplomirala žurnalistiku i studije Evropske unije na Univerzitetu Floride u SAD. Novinarstvom se počela baviti 2001. godine. Radi na kosovskom javnom servisu, RTK, kao odgovorni urednik radijskog programa za zajednice, a kosovskom dopisništvu RSE-a pridružila se maja 2010.

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG