Dostupni linkovi

logo-print

Tabloidno disciplinovanje medija koji kritikuju vlast


Sporni tekst

Sporni tekst

Vučić otkazao odmor zbog „špijuna“ u hotelu.

Tako doslovce glasi naslov teksta u dnevnom listu Informer u kome prenosi saznanja da je premijer Srbije pre dve nedelje odustao od odmora pošto su tobože „sumnjivi tipovi“, koji su se predstavili kao novinari Centra za istraživačko novinarstvo i Balkanske novinarske istraživačke mreže iznajmili sobu do njegove u jednom borskom hotelu.

BIRN i CINS, nevladine organizacije koje se bave istraživačkim novinarstvom, nedavno su u nedeljniku Vreme objavile analizu nacrta tada tajnih ugovora Srbije i Etihada o osnivanju novog nacionalnog avioprevoznika Er Srbije, za koje su utvrdili da su štetni po Srbiju.

Svega nedelju kasnije, nakon godine tajenja, sam Vučić obelodanio je ugovore, žestoko kritikujući istraživanje BIRN-a i CINS-a nastalog kao deo projekta koji finansira EU, označivši nedeljnik u kome je objavljeno listom tajkuna Miroslava Miškovića. Poručio je tada i da ne želi da veruje da bi ljudi iz EU mogli biti umešani u to.

Slobodan Georgijev novinar BIRN-a, kaže za naš program da je simptomatično to što se objavljivanje ovakvih besmislica podudarilo sa nedavno sprovedenim istraživanjem o partnerstvu Srbije sa arapskim Etihadom.

„Kakva je to tema gde idu novinari CINS-a i BIRN-a na more? Dve organizacije za koje zapravo znaju ljudi koji se profesionalno bave novinarstvom, a šira javnost ne zna. Kada ih predstaviš, onda ih staviš u taj užasni kontekst špijuna, stranih plaćenika i domaćih izdajnika. Naravno da se niko ne oseća dobro kada ga stave, makar i takvi likovi, u takav kontekst. Jer znamo kakva smo država, odakle izlazimo i šta se sve ovde u prošlosti i trenutno dešava sa novinarima koji bar pokušavaju da se profesionalno bave svojim poslom.", smatra Georgijev.

Tabloid Informer, poznat je po objavljivanju informacija iz „vrha vlasti“, dok je urednik tog lista Dragan J. Vučićević i autor emisije na televiziji Željka Mitrovića prepoznatljive po višesatnim gostovanjima premijera Aleksandra Vučića.

Takođe nemalo puta upravo je ovaj list bio promoter osporavanja ne delovanja, nego samo ličnog integriteta mahom kritičara vlasti. Tako je u Crnoj Gori nevladina aktivistkinja Vanja Ćalović, koja je između ostalog, iznela sumnje u ishod loklanih izbora u Podgorici, bila na meti gnusnih kleveta tamošnjeg izdanja Informera.

Beogradsko se pak nedavno obrušilo na novinarku Nataliju Miletić, koja je istraživala aferu spornih doktorata u kojoj je jedan od aktera ministar policije Nebojša Stefanović i visoki kadar Vučićevog SNS-a.

Povod je bilo novinarsko pitanje koje je u Berlinu postavila premijeru Srbije na zajedničkoj konferenciji za medije sa nemačkom kancelarkom Angelom Merkel.

Neargumentovane optužbe i klevete iznošene u tabloidu Informer, kao i pojedini stavovi urednika tog lista izneti na društvenim mrežama koje je stručna javnost ocenila kao govor mržnje, više puta do sada bili su na meti kritika stručne javnosti, ali ne i kazni nadležnih.

Dragan Janjić, potpredsednik Nezavisnog udruženja novinara Srbije traži hitnu reakciju jer ima utisak da osim kampanje protiv pojedinih javnih ličnosti, tabloidi poput Informera preuzimaju i ulogu disciplinovanja medija koji kritički izveštavaju.

„Ako o nečemu izveštavaš na način koji se meni ne dopada ti ćeš biti napadnut. Bilo od strane političara direktno, bilo od medija koji smatraju da to tako treba iz bilo kojih razloga. Da li im je neko to tražio, da li sami smatraju da to treba da urade, uopšte nije bitno. Princip je tu isti potpuno. A to je disciplinovanje javnosti i medija i pritisak da se o određenim temama izveštava unisono na način na koji se to negde hoće.“, smatra Dragan Janjić.

Za sada je izostala reakcija nadležnih povodom još jednog u nizu uvredljivog pisanja tabloida Informer, kojim su ovoga puta blaćeni novinari istraživačkih medija. Slobodan Georgijev, jedan od onih koji se našao na meti tabloidnih osporavanja, očekuje da će se pre njih oglasiti glavni akter ove priče Aleksandar Vučić.

„Mislim da će nam prirodu toga najbolje objasniti premijer Srbije kada ga neko u javnosti bude pitao da li je to istina“, kaže Georgijev.

Ne možemo zaobići ni slučaj nezavisnog dnevnika Danas čijoj je redakciji odrezana drakonska kazna od 40.000 evra jer nisu imali dokumentaciju o zaposlenima sa posebnim potrebama, koji su u tom trenutku radili u tom listu. Iako u samom „Danasu“ ovaj penal rađe pripisuju birokratskoj bahatosti nego političkom pritisku, otvara se pitanje stvara li se u medijskoj sferi atmosfera nalik onoj koja je vladala u smutnim 90-im?

Teofil Pančić

Teofil Pančić

„Ako se vraćaju ti ljudi koji su 90-ih godina, ili u jednom njihovom delu stajali iza najrepresivnijih poteza tadašnje vlasti Miloševićeve prema medijima, onda zašto se ne bi vraćala i ta atmosfera. Svojevremeno je bilo mnogo polemike oko toga da li se ljudi mogu fundamentalno promeniti u tom smislu i nama je čak preporučivano da zaboravimo ko su ti ljudi bili nekada jer da su oni danas tobože nešto drugo. Sada evo imamo dve godine da vidimo kako ti ljudi konkretno rade i rezultat je ovo što ste vi u pitanju nazvali povratkom onoga čega se sećamo iz 90-ih. Naravno nema ratnih okolnosti, ali ovo ostalo veoma podseća.“, smatra novinar i kolumnista Teofil Pančić.

Trenutna situacija odgovara političkom profilu ljudi koji su na vlasti u Srbiji i njihovoj autoritarnoj političkoj kulturi, objašnjava Pančić.

„Mi dolazimo u situaciju da budemo jedna od onih zemalja kakve su recimo Erdoganova Turska ili Orbanova Mađarska u kojima se sprovodi jedna vrsta neopopulisitičkog, cezarističkog autoritarizma. Uz tu razliku da je Turska makar ekonomski uspešna, dok mi nismo ni to. Tako da je to jedna krajnje nevesela slika i voleo bih da kažem nešto utešno, ali ne očekujem ništa dobro osim dalju degeneraciju svih mogućih standarda i dalje proklizavanje u jedan sistem koji će se svesti na vladavinu jednog čoveka“ zaključuje Teofil Pančić.

  • 16x9 Image

    Milan Nešić

    Reporter i novinar beogradskog biroa Radija Slobodna Evropa od septembra 2012. Pre toga pet godina proveo na Radiju B92.

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG