Dostupni linkovi

logo-print

Tabloidi i dalje "pritiskaju" policiju


Novine, ilustrativna fotografija

Novine, ilustrativna fotografija

Niko od nadležnih upadljivo ne preduzima ništa povodom nedopustivog curenja informacija o najosetljivijim policijskim istragama. Nadležni u policiji kao da su nemoćni pred time što detalji iz istraga često osvanu na naslovnicama tabloida. Interesantno je da je i sam ministar policije neretko na udaru kritika zbog izjava koje daje o detaljima iz istrage.

Sudeći po tekstovima u tabloidima, dati iskaz u policiji bez obzira na svojstvo u kome ste saslušani, često ima isti efekat kao i da ste dobrovoljno dali izjavu novinarima tabloidnih medija. To se u najsvežijem primeru dogodilo Željku Mitroviću, vlasniku TV Pink kada su na jednoj naslovnici završili navodni detalji „njegovog iskaza datog policiji povodom nerasvetljene smrti devojke sa kojom je bio blizak.“

Javnost je bila suočena i sa jezivijim primerima kao što je objavljivanje detalja o brutalnom ubistvu devojčice. Neretko su u tabloidima najavljivana čak i hapšenja. A nekada i sam ministar policije pruži povod za zapitanost dokle i on sam ide u otkrivanju detalja kao kada je rekao da su tajkuna Milana Beka pokušali da ubiju amateri, kao i druge detalje koje je iznosio u vezi sa tim slučajem.

Problem je istovremeno i u policiji i u medijima, kaže za naš radio Tamara Skroza, novinarka i autorka feljtona u nedeljniku Vreme o zloupotrebama tabloidnih medija u Srbiji.

Tamara Skroza

Tamara Skroza

„U policiji postoji konstantno tzv. odlivanje informacija. Dakle, neko iz policije, ko bi trebalo da u tajnosti drži inforamcije do kojih dolazi tokom istraga, te informacije daje ili prodaje tabloidima i drugim medijima. Druga strana medalje su mediji koji te informacije prenose. Bez obzira na koji način su oni došli do tih inforamcija, bilo da su ih kupili ili dobili, mediji te informacije ne bi trebalo da objavljuju. Naprosto zato što to predstavlja kršenje i zakona, ali i profesinalnog kodeksa novinara Srbije, dakle kodeksa etike“, kaže Skroza.

I pored upozorenja evropskih zvančnika u Srbiji, zaštitnika građana i poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti da u javnost ne smeju da cure podaci iz istraga policije i drugih organa, koji mogu da ugrožavaju ličnu privatnost i pretpostavku nevinosti ta praksa nije prekinuta.

Kontrola nad informacijama čije objavljivanje kasnije može da šteti istrazi i utvrđivanju istine bi morala da se obezbedi, kaže kriminolog Bogoljub Milosavljević.

„Kod nas je sistem tako uređen da jedino ko je ovlašćen za davanje informacija je sam vrh policije, odnosno ministar, eventualno lice koje on ovlasti da to radi. Dakle, ne postoji ono što postoji u nekim zapadnim zemljama da je policijac zadužen za istragu ovlašćen da daje informacije. I tamo postoje pravila o tome koliko može da se da informacija, kakvih i koje informacije se ne daju. Ovo što se ovde dešava je pokazatelj nekakve neuređenosti unutar organizacije“, kaže Milosavljević.

Nedavno je ministar policije Nebojša Stefanović problem curenja informacija u medije iz istraga, kao i najave hapšenja, objasnio skoro pa na komičan način.

“Problem je što veliki broj učesnika u krivičnim istragama, od običnih ljudi koji rade obezbeđnje mesta krivičnog dela do ljudi koji su u vrhu istrage, imaju svoje kontakte sa novinarima. I ti novinari pritiskaju, pritiskaju, pritiskaju, oni (policajci) nisu dovoljno čvrsti da se tome odupru i onda daju određene informacije”, rekao je Stefanović.

Ministar je pored ovakvog objašnjenja naveo da je jedan deo problema uspeo da reši. Rekao je da se više u medijima unapred ne pojavljuje ko će biti uhapšen, jer je suzio krug policajaca koji to znaju, pa bi lako otkrio ko je dao informaciju novinarima.

Saša Đorđević iz Beogradskog centra za bezbednosnu politiku kaže da većina policijskih informacija cirkuliše interno u samom ministarstvu unutrašnjih poslova a da ne postoje jasne procedure kako tim podacima pristupiti i kako ih štititi od curenja u javnost.

“Drugi problem je što se ne pokreću istrage nakon curenja informacija iz policije i samim tim sankcije za takvo ponašanje se ne primenjuju. U policiji kažu da je veoma teško otkriti izvor odakle sama informacija curi pa i zbog toga se ne pokreću istrage”, rekao je Đorđević.

Nadležni ostaju gluvi i na upozorenja da nije reč o izolovanoj pojavi već nečemu što je uspostavljeno kao sistem, koji neretko služi i za ostvarivanje političkih interesa. I novinarka Tamara Skroza, kaže da nije reč o novoj situaciji već da je možda samo intenzitet nešto jači u poslednje vreme.

„Još od 2000. godine kada je krenula ekspanzija tih medija, oni večno barataju nekakvim dosijeima, oni uvek imaju informacije do kojih drugi mediji ne mogu da dođu, oni su uvek prvi na liniji izveštavanja o istragama, hapšenjima, najavama hapšenja. Dakle, svega što na ovaj ili onaj način potiče iz policije. Mislim da je jedina razlika u tome što je sada možda tih informacija više, ali njih je inače više kada su u toku nekakva političko-policijska gibanja, kada postoji neka vrsta sukoba između političke vrhuške i policijskih krugova. Tada, čini mi se, dolazi do nešto većeg odliva informacija iz policije. I onda imamo situaciju da recimo, jedan tabloid napada nekog iz policije ili nekog tajkuna ili nekog ko je već osumnjičen za neko krivično delo, a drugi ga iz sve snage brani“, navodi Skroza.

U međuvremenu tabloidi će se utrkivati ko će objaviti više detalja iz policijskih istraga za koje često nismo u mogućnosti da procenimo koliko odgovaraju istini.

  • 16x9 Image

    Ljudmila Cvetković

    Novinar sa diplomom Fakulteta političkih nauka u Beogradu. Radno iskustvo sticala u Asocijaciji nezavisnih elektronskih medija i Radiju B92. Na RSE radi kao novinar, uređuje i vodi dnevne informativne emisije.

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG