Dostupni linkovi

logo-print

Da li "Južni tok" otklanja šum između Moskve i Srbije


Susret premijera Srbije Ivice Dačića sa delegacijom Gasproma na čelu sa Aleksejem Milerom, 11. novembar 2013.

Susret premijera Srbije Ivice Dačića sa delegacijom Gasproma na čelu sa Aleksejem Milerom, 11. novembar 2013.

Dve nedelje nakon što je predsednik Srbije Tomislav Nikolić bio u Moskvi, sa predstavnicima ruskog Gasproma koji su bili u poseti Beogradu dogovoreno je da izgradnja gasovoda “Južni tok” kroz Srbiju počne 24. novembra. To je, kako saopštava Vlada Srbije, dogovoreno na sastanku premijera Ivice Dačića i direktora ruskog Gazproma Alekseja Milera.

Da li su ovim otklonjeni šumovi na relaciji Moskva-Beograd, koji su u poslednje vreme bili više nego čujni i šta stoji iza primedbi da deo srpske vlade ometa taj projekat, primedbi koje je pri njihovom poslednjem moskovskom susretu iznosio ne samo ruski nego i srpski predsednik - još uvek je pitanje od milion dolara.

Šef ruske države Vladimir Putin je tokom moskovskog susreta svom srpskom kolegi poručio da se dogovore ko je gazda u kući kad je reč o srpsko-ruskom energetskom sporazumu, pa je onda i Nikolić još dok je bio u gostima poslušno tercirao svom domaćinu, pričajući nešto o nesnalaženju i nepažnji srpskih ministara i vlade.

Građani su, kanješna, ostali uskraćeni za informaciju o čemu se zapravo radi i koga su to ruski i srpski predsednik prozvali za energetske nesporazume Moskve i Beograda.

Zorana Mihajlović

Zorana Mihajlović

Ubrzo je, međutim, postalo jasno da je na meti Moskve ministarka energetike Zorana Mihajlović, koju je Leonid Resetnjikov, direktor Ruskog instituta za strateške studije, formiranog pod pokroviteljstvom Putina, neuvijeno optužio za miniranje sporazuma Nikolića i Putina o realizaciji projekta “Južni tok”. Mihajlovićeva, pak, uverava da ne samo da ne koči taj sporazum nego da je njeno ministarstvo sve učinilo kako bi izgradnja gasovoda mogla da startuje. Dodala je da su teze o njenoj blokadi energetskog sporazuma plasirane jedino s ciljem da se premesti fokus Vlade da reši probleme u poslovanju “Srbijagasa”, čiji se direktor, socijalista Dušan Bajatović, koga vide kao ruskog čoveka, opire reformisanju tog državnog preduzeća, čiji dug se popeo na čak milijardu evra.

Ministarka je bila i protiv toga da Srbija dobije još jednog posrednika u uvozu gasa, firmu “Jugorosgas” i nema nikakve sumnje da je i time povećala ruski gnev.

Međutim, uprkos tome što demantuje optužbe na svoj račun, ona, bar prema najavama, sledeće nedelje ide u Moskvu, što nekako izaziva asocijacije na Kanosu.

Preventivna akcija za uterivanje reda

Igor Novaković, istraživač ISAK fonda, koji poslednjih godina zorno prati odnose Rusije i Srbije, kaže da tenzije na relaciji Moskva-Beograd imaju i ekonomski i širi strateško-politički aspekt. Povodom optužbi iz Rusije da ministarka energetike Zorana Mihajlović opstruira rusko-srpski energetski sporazum i izgradnju gasovoda “Južni tok”, Novaković ocenjuje da su te optužbe lišene smisla i to ovako obrazlaže:

“Eliminisanjem plana izgradnje gasovoda ‘Nabuko’, koji je bio alternativa ‘Južnom toku’, pale su opužbe prema svima onima kojima nije bilo u interesu da ovaj gasovod prođe preko ovog prostora, tako da u tom smislu tenzije o kojima je reč možemo gledati samo kao interne zađevice, odnosno, kao odgovor ministarki koja možda pokušava da učini taj sporazum malo prihvatljivijim za Srbiju”, kaže Novaković.

Ekonomista Milan Kovačević ocenjuje da u razgovorima dve strane ima zanemarljivo malo ekonomije, a mnogo više politike. U tom smislu on smatra da će Rusija i dalje koristiti politički pritisak, koji se pokazao kao delotvorno sredstvo u dosadašnjim aranžmanima sa Srbijom.

“I ‘Južni tok’ i prodaja NIS-a Rusima i čitav paket aranžmana sa ruskom stranom od samog početka previše su politički, a premalo ekonomski poslovi. Dakle, verujem da će se krupne stvari oko energije i u budućnosti rešavati na politički način, ne gledajući mnogo u ekonomsku stranu tih poslova", ocenjuje Kovačević.

Pošto energija nije tek puka roba nego i sredstvo, pa tako i političko sredstvo, Novaković očekuje da energetskim sporazumom sa Srbijom Rusija nastoji da spreči približavanje i eventualno članstvo Srbije u NATO alijansi.

“Rusija je veoma zainteresovana da zaustavi širenje NATO saveza svuda u Evropi zato što na to gleda kao na ugrožavanje vlastite bezbednosti. Tu je Srbija veoma korisna, zato što je jedna od retkih zemalja u jugoistočnoj Evropi koja nije pristupila NATO savezu i koja je, barem javno, proklamovala da tu želju nema. U tom smislu Srbija je Rusiji korisna kao neka vrsta spoljnopolitičke poluge da još malo odvraća NATO od širenja na ono što analitičari zovu ’near abroad’, odnosno,’blisko inostranstvo’ Rusiji i bivšim zemljama Sovjetskog saveza“, kaže Novaković, koji odgovara i na pitanje ima li Rusija sada više straha od toga da bi Srbija u doglednoj budućnosti mogla da uđe u NATO nego što je imala pre dolaska ove vlade na vlast:

„Sigurno mislim da postoji određeni strah zato što je pitanje Kosova na neki način pacifikovano, dakle – neka perspektiva za tako nešto postoji. U ovom momentu postoji jasna poluga koju Rusi mogu da koriste – to je izgradnja ’Južnog toka’ kojim se pokreće mehanizam da u nekom budućem vremenu Srbija ne pokrene pitanje ulaska u NATO. Razume se, eventualni proces ulaska u NATO ne događa se preko noći, to je nešto što traje bar dve-tri godine, tako da na ovu strategiju Rusije gledam kao na preventivnu akciju kojom se mlađi partner, odnosno, Srbija, na neki način uteruje u red“, kaže Novaković.
  • 16x9 Image

    Milan Nešić

    Reporter i novinar beogradskog biroa Radija Slobodna Evropa od septembra 2012. Pre toga pet godina proveo na Radiju B92.

  • 16x9 Image

    Branka Trivić

    Diplomirala na Fakultetu političkih nauka u Beogradu, na Odseku za međunarodne odnose. Radila kao novinar i urednik u Informativnom i Kulturnom programu Radio-televizije Beograd od 1983. do 1992. Za RSE radi od decembra 1993. godine.

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG