Dostupni linkovi

logo-print

Svetlana Broz: Tragamo za hrabrim ljudima u teškim vremenima


Svetlana Broz

Svetlana Broz

U Sarajevu su u srijedu dodijeljene nagrade „Duško Kondor“ za građansku hrabrost i njenu afirmaciju, što je šesti put da nevladina organizacija „Gariwo“ dodjeljuje nagrade ljudima koji se suprotstavljaju sistemu i ideologijama u kojima žive, dokazujući pravo i pravdu. Inicijatorka nagrade je Svetlana Broz, direktorica organizacije, koja za RSE govori o tome koliko danas ima takvih ljudi, te koliko ih društvo u regiji prepoznaje i daje podršku.

Više od dvije decenije Svetlana Broz, direktorica nevladine organizacije „Gariwo“ traga za ljudima širom regije koji su iskazivali građansku hrabrost ili je i danas iskazuju. To je bio razlog zbog kojeg je prije šest godina ustanovila nagradu „Duško Kondor“ za građansku hrabrost i njenu afirmaciju.

„Nakon političkog ubistva prof. Duška Kondora iz Bijeljine, koji je bio direktor Škola građanske hrabrosti nevladine organizacije 'Gariwo' koju ja vodim od osnivanja, mislim da je bilo neminovno da se dođe na ideju da ustanovim nagradu koja se zove po njemu, koja je vezana za ono čega je on bio simbol – to je građanska hrabrost i afirmacija građanske hrabrosti“, kaže Broz.

U proteklih šest godina 30 je dobitnika nagrade „Duško Kondor“. Najveći broj njih je rizikovao sopstveni život tokom devedesetih, suprotstavljajući se tadašnjoj ideologiji. S obzirom na jačanje nacionalizma na ovim prostorima, nameće se pitanje - ima li takvih ljudi danas?

„Ja verujem da ih ima. Mi tragamo za njima da bismo i njih nagradili, jer prostori Balkana još uvek zahtevaju puno iskazivanja građanske hrabrosti da bismo dostigli standarde Evrope kojoj težomo. Za to vreme se ljudi moraju iskazivati, moraju iskazivati svoju građansku hrabrost, jer bez nje ne mogu ništa realizovati. Nažalost. Ja sam sigurna da takvih ljudi ima puno, puno više nego što ih mi u ovom trenutku poznajemo i znamo o njima. Zbog toga uvek pozivam sve građane prostora Zapadnog Balkana i šire, da jave svaki slučaj čoveka, žene, za koji znaju, ljudi koji su iskazivali ili iskazuju danas građansku hrabrost boreći se samo za elementarne moralne norme koje su u svim našim društvima strašno narušene“, smatra Broz.

Za ovu godinu, dobitnici nagrade „Duško Kondor“ su Goran Čengić, posthumno, Predrag Matvejević, Nebojša Popov, Jelena Lovrić i Melisa Ismičić.

Svako od njih petoro na svoj način je iskazao građansku hrabrost, neki tokom devedesetih godina prošlog vijeka, a neki i danas. No, zajedničko im je to što su iznenađeni zbog čega su nagradu dobili, jer misle kako su samo obavljali građansku dužnost. Svetlana Broz to ovako komentariše:

„Ja znam mnoge od njih, razgovarala sam sa mnogima, ne samo s našim laureatima, nego s mnogim ljudima koji su iskazivali građansku hrabrost. Oni uvek reaguju na isti način – 'Ja to ne doživljavam kao hrabrost, ja to doživljavam što sam morao ili morala da učinim u tom trenutku'. Oni sebe ne prepoznaju kao heroje, ali zato društvo u kojem žive mora da ih afirmiše kao heroje, jer oni to zapravo jesu. Mi moramo učiti na njihovim primerima. Zato sam ja danas neizmerno sretna što je u ovoj sali bilo 1.200 studenata iz Hrvatske, Srbije, Bosne i Hercegovine, 1.200 mladih ljudi koji su imali priliku da uživo upoznaju – osim pokojnog Gorana Čengića – naše ovogodišnje laureate, da spoznaju njihove živote, da spoznaju smisao onoga za što su se oni borili i da ponesu iz ove sale svoj doživljaj tih ljudi. A jednog dana će početi da razmišljaju o tome – pa ako su oni u nekim vremenima nešto mogli, zašto ja ne mogu danas ili sutra?“

Ono što izaziva posebnu pažnju je da je nevladina organizacija „Gariwo“ jedina u Bosni i Hercegovini koja afirmiše građansku hrabrost. Na naše pitanje koliko bosanskohercegovačko društvo prepoznaje ljude koji se suprotstavljaju sistemu i ideologijama u kojem žive dokazujući pravo i pravdu, Svetlana Broz odgovara:

„Ovakvi primeri i ovi ljudi koji su se suprotstavljali svojoj većini jasno ukazuje na to da je uvek bilo ljudi u najstrašnijim vremenima koji su imali snage i hrabrosti da ostanu svoji i da zaštite svakoga ko je nepravedno progonjen, bez obzira kojoj grupi pripadao. To se tim moćnicima, fašistima ni danas ne dopada. Oni zbog toga, a nažalost, mnogo ih je i u političkim strukturama, mnogo ih je i u verskim strukturama, tako da zbog toga ti ljudi nisu afirmisani dovoljno. Jedna nevladina organizacija može da napravi manifestaciju na kojoj će biti 1.200 gostiju ili sledeće godine pet hiljada, ali to još uvek nisu milioni ljudi na ovim prostorima koji moraju znati o njima. Do sada sam držala predavanja za preko sto hiljada mladih ljudi i građana Bosne i Hercegovine i ovoj regiji Zapadnog Balkana. Uvek sam počinjala ta predavanja o građanskoj hrabrosti istim zaključkom: 'Ne možete iskazati građansku hrabrost a da ne platite neku cenu toga'. Melisa Ismičić, profesorica jezika i književnosti iz Novog Šehera, i danas je potvrda toga. Imala je, iskazala je građansku hrabrost, platila je cenu. Ostala je bez posla, ali i dalje stoji pri stavu da se treba boriti dalje, pozvala je svoje kolege da joj se pridruže i da se bore zajedno. Kada postignu kritičnu masu, dovoljan broj onih 'Melisa' koje su potrebne ovom društvu, mi ćemo imati zdravo društvo.“
  • 16x9 Image

    Dženana Karabegović

    Diplomirani žurnalista. Od 1999. prelazi iz Tuzle u Sarajevo, gdje u bh. dopisništvu RSE počinje raditi kao novinarka. Obrađuje političke teme, uređuje i vodi radijske emisije i urednica je magazina TV Liberty.

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG