Dostupni linkovi

logo-print
“To liči na Crnogorce, ali to ne obavezuje crkvu,“ kaže patrijarh Irinej za RSE komentarišući vest da je mitropolit crnogorsko primorski Amfilohije Radović svečanom liturgijom i unošenjem ikone u Cetinjski manastir ustanovio 19. maj kao dan svetitelja Petra Petrovića Njegoša. Odluku o proglašenju nekoga za sveca po crkvenom ustavu može da donese jedino Sabor SPC. Kako na taj čin koji je po svemu ličio na kanonizaciju, iako tako nije i formalno predstavljen, reaguju u Patrijaršiji, dan uoči početka zasedanja majskog Sabora.

„To je njihova želja ali to ima svoju proceduru, proces. O tome odlučuje najviše crkveno telo, Sabor. To će verovatno biti na Saboru, on će to da razmotri i donese svoju odluku“, kaže patijarh Irinej.

Na pitanje da li je neuobičajeno šta je uradio Amfilohije, patrijarh Irinej je pomirljivo odgovorio: “To liči na Crnogorce. Ali, to Crkvu ne obavezuje.“

Protojerej dr Velibor Džomić objašnjava za RSE da se mitropolit Amfilohije odlučio za taj čin kao izraz želje vernika, odnosno naroda u Crnoj Gori koji Njegoša smatra svecem i koji će takav predlog proslediti Saboru.

“U SPC je poštovanje svetih ljudi uvek išlo odozdo, iz naroda, iz sveštenstva. Tako je i u ovom slučaju, kada je u pitanju mitroplit Petar Drugi Petrović Njegoš koji je na nivou mitropolije Crnogrosko primorske kroz unošenje njegove sveštene ikone u Cetinjski manastir, u kome je služio, potvrđeno i posvedočeno to svenarodno poštovanje mitroplita Petra Petrovića Njegoša. Naravno, u daljoj proceduri, na predlog mitropolita Amfilohija, Sveti arhijerejski sabor SPC će dalje donositi odluku o poštovanju Petra Drugog Petrovića Njegoša, ne samo na prostoru Mitropolije Crnogrosko primorske, već i na prođstoru naše pomesne crkve.”

Na pitanje da li je to urađeno u dogovoru sa Patrijaršijom, dr Džomić je neočekivano reagovao:

”Mislim da vam je pitanje krajnje neumesno. Šta to znači da li je urađeno u dogovoru sa Patrijaršijom? Narod koji poštuje sve te svete ljude to ne čini u dogovoru bilo sa kim, nego u dogovoru sa svojim srcem i sa svojim osećanjem, tako da vam je pitanje suvišno.”

Patrijarh Irinej smatra da je Njegoševo delo nesporno, ali za proglašenja svecem moraju biti ispunjeni i druga stroga crkvena merila.

„Neosporno da je on veliki pesnik, duboko religiozan čovek, to je sigurno, no takav nije samo Njegoš. I Dostojevski i mnogi drugi slični njemu nisu proglašavani svetiteljima. Crkva ima svoje principe koje motivišu i čine da nekoga proglasi svetim“, naglašava patrijarh.

Argumenti za i protiv

Čin Amfilohija Radovica sasvim je ličio na čin kanonizacije, da li je on praktično postao cvetac za crngorosku eparhiju? Dr Džomić objašnjava da nije ništa učinjeno van postojeće prakse u crkvi.
Petar Petrović Njegoš

Petar Petrović Njegoš


“Imamo u Rusiji primere da na nivou eparhija ili mitropolije postoje sveti ljudi koji se poštuju, tako da ni u ovom slučaju nema nikakvog senzacionalizma, osim svedočenja da ga verni ljudi u Crnoj Gori doživljavaju kao svetog Božjeg čoveka", pojašnjava Džomić.

Verski analitičar Živica Tucić podseća da je dug proces od predloga da neko postane svetac, pa do konačne odluke. To traje obično i godinama, nekada uz ozbiljne rasprave jer su crkveni propisi ko može biti svetac vrlo strogi i odnose se, ne samo na dela, već i na način života. Ipak, Amfilohijev čin smatra neuobičajenim.

“On to i nije nazvao kanonizacijom, već unošenjem ikone, ali u principu sadržaj je isti. Otpevan je tropar svetitelju, prikazana je ikona sa oreolom, utvrđen je datum njegovog slavljenja, to su sve elementi jedne kanonizacije. Nije poznato da je ijedna mitropolija ranije to obavila. Bilo je želje da se ubrza pre dosta godina kanonizacija Justina Popovića i vladike Nikolaja Velimirovića i na eparhijskom nivou je bilo tog pokreta, čak i ikona sa oreolom, ali to je sve bilo u nekim granicama, jer se očekivalo da Sabor to odobri. To nije odobreno iste godine kada je zatraženo, taj predlog je razmatran godinama,” podseća Tucić i dodaje:

“Što se Njegoša tiče, tu sigurno ima različitih stanovišta. Sigurno je trebalo sve argumente za i protiv razmotriti.”
  • 16x9 Image

    Branka Mihajlović

    Novinarstvom se bavi od 1972. godine. Od 1995. do 2006. radi u Radiju Slobodna Evropa u Pragu kao novinar, od 2006. je dopisnik RSE u beogradskom birou.

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG