Dostupni linkovi

logo-print

Ekspert američke mornarice optužen za pokušaj špijunaže u korist Rusije


Podmornice, ''onlajn dejting'' i sastanak sa Aleksandrom Lukašenkom, predsednikom Belorusije su glavni su deo šarolikog slučaja o špijunaži koji je ove nedelje aktuelan u američkom saveznom sudu.

Ričard Solaš (preveo Mihailo Rakić)

Šta to zajedničko imaju podmornice, ''onlajn dejting'' i navodni sastanak sa predsednikom Belorusije?

Sve tri stvari deo su čudnog i šarolikog špijunskog slučaja koji se ove nedelje pojavio u američkom saveznom sudu. Tek ostaje da se vidi kako su ovi slučajevi povezani.

Glavna ličnost, Robert Patrik Hofman II, proveo je veći deo svoje dvadesetogodišnje karijere kao kriptografski tehničar u američkoj mornarici zadužen za rad na podmorničkoj tehnologiji.

Ovaj četrdesetogodišnjak penzionisan je krajem 2011. godine, nakon čega je ubrzo otputovao u Belorusiju. Iz još nerazjašnjenih razloga, taj put privukao je pažnju američkih federalnih istražitelja.

Skoro dve godine kasnije, Hofman se na sudu suočava sa optužbom da je odavao poverljive informacije ljudima za koje je verovao da su ruski obaveštajci. Hofman ističe da je zapravo nameravao da pomogne američkoj vladi da uhapsi te špijune. Ukoliko bude osuđen, preti mu i doživotna robija.

Hofman je uhapšen u decembru 2012. godine, kada su američki agenti upali u njegovu kuću u Virdžiniji. Suđenje mu je počelo je 15. avgusta u blizini gradića Norfolka. Nije prošlo mnogo vremena da postane glavni osumnjičeni.

Skot Dogerti, novinar lokalne medijske kuće ''Virdžinija-pilot'' koja je pokrivala ovaj slučaj, izveštava o svedočenju misterioznog svedoka 16. avgusta. Sakriven iza crnog zastora, svedok se identifikovao kao ženski tajni agent FBI-a koji se tokom pet meseci udvarao Hofmanu preko interneta. Predstavljajući se kao slobodna devojka koja želi vezu, ovaj agent ističe da se prošlog leta u toj ulozi nekoliko puta sastajala sa Hofmanom. Prikazivanjem u sudnici tajnog snimka jednog od sastanaka, Hofman je tvrdio da se sastajao sa jednom vrlo važnom osobom tokom njegovog boravka u Istočnoj Evropi.

''Po informacijama koje se nalaze u ovom dokaznom materijalu, Hofman je naveo da se sastajao sa nekim Iračankama ili Bahreinkama koja živi u Belorusiji. Bile su igračice. U međuvremenu su se, dok je bio raspoređen, sprijateljili. Onda je on 2011-te doputovao na tri nedelje u Belorusiju na, po njegovim rečima, ''muški odmor''. Išao je po klubovima, družio se a, po njegovim navodima, hotelska soba u kojoj je bio nalazila se prekoputa predsedničke rezidencije. Hvalio se tajnom agentu FBI-a kako se rukovao sa predsednikom.''

Hofman je takođe pričao i o seriji pozlaćenih novčića koji služe kao suveniri, koje je naručio od proizvođača. Na njima su sa obe strane naslikane stara i nova beloruska zastava. Takve novčiće uglavnom je koristila američka vojska da bi sačuvala sećanje na neke od svojih misija. Hofman je rekao da je neke od tih novčića dao ženi sa kojom se sprijateljio, kao i lično Aleksandru Lukašenku, beloruskom predsedniku.

''On nije znao zašto se sastaje sa predsednikom, ali je pomislio: 'Hej, imam ove beloruske novčiće i stanujem prekoputa predsedničke palate, zašto se ne bih upoznao sa njim?'. To što je želeo je bilo, pretpostavljam, pomalo čudno. Mislim da tužioci to žele da predstave kao dokaz da je hteo da na taj način profitira tako što će postati beloruski špijun. S druge strane, odbrana nastoji da prikaže kako je Hofman otišao do palate i jednostavno ušetao u nju. Nejasno je šta je prava istina“.

Da li se Hofman zaista sreo sa Lukašenkom i darovao mu poklone? Koje su bile njegove namere? On je kasnije mogao da ispriča FBI-u da je samo sreo članove predsedništva. Šta god da je istina, nešto vezano za Hofmanov put u Belorusiju jako je zaintrigiralo američke istražitelje. Možda je u pitanju to što on ima poverljive informacije o američkoj podmorničkoj tehnologiji.

Po rečima tužioca Alana Salzberija, FBI je Hofmanu poslao pismo u septembru 2012. godine koje je navodno bilo od ruskog tajnog agenta ''Vladimira''. U pismu je ponuđena ''velikodušna kompenzacija'' za njegove informacije.

Hofman je navodno tri puta išao do virdžinijskog državnog parka krajem 2012. godine kako bi ostavio informacije. Salzberi navodi da je poslednjeg, trećeg puta ostavio fleš disk na kojoj se nalazi materijal sa najpoverljivijim informacijama o američkoj mornarici i njenom praćenju svojih podmornica i stranih ratnih brodova.

U međuvremenu, Hofmanova odbrana pokušava da ga predstavi ne kao izdajnika, već kao obmanutog patriotu. Takođe, sud razmatra Hofmanov dnevnik po kome je navodno mislio da je njegova misija bila da razotkrije ruske špijune.

Nakon trećeg odlaska on je zaista sreo FBI agente i pokazao im svoj dnevnik, kopije informacija koje je dostavio navodnim špijunima, pa čak i zaštitne trake.

Hofman i njegova odbrana nadaju se da su na tim trakama sačuvani otisci prstiju tih špijuna, što bi FBI-ju omogućilo da ih prati.

''On je hteo da ih namami'', rekao je Hofmanomv advokat Kit Kimbal, tokom pokretanja ovog slučaja 15. avgusta. ''Možda je on delovao budalasto, ali njegova namera nije bila kriminalna.''

Tužioci su na to odgovorili prikazivanjem Hofmanovog imejla koji je poslao navodnom špijunskom kontaktu nakon sastanka sa FBI-em koji ga je upozorio o potencijalnim opasnostima.

Koga je Hofman u stvari želeo da prevari? Kako se njegov put u Belorusiju uklapa u celu priču?

Advokati tužilaštva i odbrane kazali su za Radio Slobodna Evropa da ne mogu da daju bilo kakve izjave dok je slučaj u toku. Dvoje Hofmanovih rođaka takođe je odbilo da komentariše čitav slučaj. Hofman ima nekoliko beloruskih prijatelja na Fejsbuku, ali nijedan od njih nije odgovorio na pitanja Radija Slobodna Evropa.

Očekuje se da će suđenje trajati bar do kraja ove nedelje.

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG