Dostupni linkovi

logo-print
Na Kosovu kažu da ne postoji veliki izbor zdrave hrane, a iz civilnog društva optužuju nadležne institucije da ne informišu građane na pravi način. U Ministarstvu trgovine ističu da postoji mnogo žalbi potrošača i da se uglavnom tiču hrane kojoj je istekao rok trajanja.

Građani Prištine kažu da kosovsko tržište ne pruža veliku raznovrsnost kvalitetne i zdrave hrane.

„Mogućnosti da se dovoljno brinemo o sebi i o ishrani sada su jako male zbog veoma dinamičnog načina života kojeg vodimo. Ali, to je rezultat i slabog kvaliteta hrane na tržištu. Mogućnost da u supermarketima naiđemo na nešto zdravo je veoma mala. Mnogo toga je neorgansko. Voće i povrće koje se prodaje raste na veštački način i nedostaju nam domaći proizvodi”, kaže Arif Muharremi.

„Ishrana je važna, ali ona zavisi i od standarda. Kod nas nedostaje kvalitet. Ali, i naša socio-ekonomska situacija je veoma osetljiva, i zato neki nemaju mogućnosti da se hrane zdravo”, kaže Rrahim Rexhepi iz Prištine.

Selatin Kačaniku iz nevladine organizacije Konsumatori (Potrošači) navodi da, što se tiče zdrave ishrane, situacija na Kosovu nije dobra i to sve dok se proizvođačima omogućava da proizvode onaj nivo kvaliteta koji se može kontrolisati:

„Svi proizvođači mogu proizvesti onaj nivo kvaliteta koji mi možemo da pratimo i identifikujemo. Saradnja, pogotovo na nivou Balkana, ne postoji ili je ona na dosta niskom nivou, pogotovo između izvesnih država, gde ima i smicalica jer one međusobno ratuju i ne sarađuju oko identifikacije moguće opasnosti putem hrane prema potrošaču", navodi Kačaniku.

Kao problem nedovoljne saradnje, on je pomenuo slučaj zaraženog kukuruza sa aflatoksinom koji je dospeo i do Nemačke. Kačaniku dodaje da je na Kosovu široko rasprostranjena nezdrava hrana, a za to optužuje i nadležne institucije koje ne vrše kontrolu ishrane i koje ne informišu dovoljno građane:

„Najviše zbog toga što državne institucije, koje su zakonom zadužene da informišu, obrazuju i da vaspitavaju stanovništvo i potrošače, u smislu identifikovanja zdrave, ispravne i kvalitetne hrane, ne ispunjavanju te zakonske obaveze i dolazi do određenih zabluda kod potrošača. Potrošač plaća određene poreze državi, plaća državu da bi potrošača vaspitavala i štitila. Taj kvalitet odnosa na Kosovu još nije postignut. Nadležne institucije ne rade svoj posao kako treba, i sem toga, one nas potrošače ne tretiraju kao partnera, kako je zacrtano u važećim zakonima, nego kao neki džak gde oni mogu da zavuku ruku i da uzmu onoliko para koliko njima treba a da nama ne daju nikakav izveštaj o tome kako i gde su potrošili te pare, niti nas pitaju šta nama treba", naglašava Kačaniku.

U Ministarstvu trgovine i industrije potvrđuju da postoji popriličan broj upućenih žalbi građana zbog nezdrave hrane, ali dodaju da su već počele inicijative oko informisanja stanovništva. Portparolka ovog Ministarstva, Arta Istrefi, kaže da je krajem prošle godine pokrenuto odeljenje za zaštitu potrošača:

„Ministarstvo trgovine i industrije je putem mnogih kampanja pokušalo da obavesti građane o Odeljenju za zaštitu potrošača, da im stavi do znanja da nam se mogu obratiti s bilo kakvom sumnjom na kvalitet hrane. Žalbe pristižu u velikom broju, a uglavnom se tiču hrane kojima je istekao rok trajanja", navodi Istrefi.
  • 16x9 Image

    Amra Zejneli

    (1986) Rođena u Mitrovici. Diplomirala žurnalistiku i studije Evropske unije na Univerzitetu Floride u SAD. Novinarstvom se počela baviti 2001. godine. Radi na kosovskom javnom servisu, RTK, kao odgovorni urednik radijskog programa za zajednice, a kosovskom dopisništvu RSE-a pridružila se maja 2010.

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG