Dostupni linkovi

logo-print

"Slobodna zona" deseti put


Organizatori festivala "Slobodna zona"

Organizatori festivala "Slobodna zona"

Filmski festival „Slobodna zona“ ove godine se od 7. do 12 novembra jubilarni, deseti put, održava u Beogradu, Nišu i Novom Sadu. Iako je zbog manjeg budžeta na repertoaru nešto manje filmova, selektori su odabrali neke od najboljih ostvarenja sedme umetnosti, snimljenih u poslednje dve godine.

Festival će biti otvoren u Centru „Sava“, projekcijom dugo očekivanog filma „20 000 dana na Zemlji“, rediteljskog tandema Ijana Forsajta i Džejn Polard. Film je igrano-dokumentarna priča o jednom danu u životu rok pevača Nika Kejva.

Trejler filma "20.000 Dana na Zemlji":

Ovo je samo jedan od skoro 30 naslova koje će publika u Beogradu moći da pogleda na nekoliko lokacija: u Domu omladine, Dvorani kulturnog centra i Kinoteci.

Selektorka festivala Branka Pavlović preporučuje nam još neke filmove sa repertoara:

„Recimo, tu je film ’So zemlje’, Vima Vendersa. To je film o jednom izuzetnom fotografu Sebastiau Salgadu. Ne samo o njegovom životu i umetnosti, nego to je prosto film posvećen onom najboljem u čoveku. Imamo i jedan animirani film Mišela Gondrija „Da li je visok čovek srećan“. To je jedan zaista zanimljiv eksperiment: dok Mišel Gondri crta, Noam Čomski priča. To je jedna zanimljiva interakcija u stilu na koji smo već navikli od Mišela Gondrija.“

Kao i prethodnih godina, „Slobodna zona“ organizuje i debatni program pod nazivom „Noćni razgovori“, koji će se održavati nakon pojedinih filmskih projekcija, od 8. do 11. novembra.

Debata „Tihe vode desnice“ će 9. novembra problematizovati neofašističke pokrete u Evropi, a kao osnova za razgovor poslužiće dokumentarac „Suđenje u Mađarskoj“, koji prati sudski proces neonacistima koji su upadali u romska naselja.

O tome će razgovarati pravnik Slobodan Beljanski, novinar Gabor Bodiš i teoretičar književnosti Vladimir Govzden, najavljuje urednik programa Ivan Milenković.

„Devedeset odsto filma odigrava se u sudnici koja kao da je kulisa iz nekih Kafkinih romana i priča. Ljudi, to je potpuno neverovatno. Zašto ’Tihe vode desnice’? Jasan je uspon desnice u Evropi, u svim segmentima, razume se – i ovde. Ono što mi želimo da problematizujemo te večeri jeste kako je to moguće danas i ovde“, kaže Milenković.

Novina na „Slobodnoj zoni“ je program „Cross-media“, segment koji u poslednjih nekoliko godina postaje sve popularniji na svetskim festivalima.

„To su priče koje se pričaju kroz više platformi“, objašnjava Biljana Tutorov, selektorka ovog programa. „Obično je tu internet, dakle neka vrsta, na primer, interaktivnog dokumentarca. Vrlo često su to i video-igrice, nekad instalacije u prostoru ili čak realne društvene igre.“

Prema njenim rečima, na jubilarnom izdanju festivala biće izloženo devet radova. Deo njih moći će da se pogleda na zvaničnom sajtu „Slobodne zone“, dok će najveći broj radova biti izložen u Galeriji „Pop up“ u Kulturnom centru Beograda.

Nakon deset godina, „Slobodna zona“ je izrasla u festival koji je prepoznatljiv kako u Srbiji, tako i van granica zemlje, kaže direktor i selektor festivala Rajko Petrović.

On dodaje da je zbog budžeta ove godine program nešto manji, ali da kvalitetom ne zaostaje za prethodnim izdanjima festivala:

„Zbog toga smo morali da u odnosu na prethodne godine smanjimo glavni program sa 40 filmova na 26, ali smo se potrudili da sveukupno kvalitet tih filmova bude na višem nivou i da publici ponudimo kvalitetniji program. Iz tog razloga, a i zbog toga što obeležavamo 10 godina i želimo da sve prođe u pozitivnoj i svečanoj atmosferi“, objašnjava Petrović.

  • 16x9 Image

    Dušan Komarčević

    Rođen 1986. u Beogradu, gde je diplomirao na Filološkom fakultetu na Katedri za skandinavske jezike i književnosti. Dopisnik beogradskog biroa RSE postao 2012. godine.

XS
SM
MD
LG