Dostupni linkovi

logo-print

Jačaju protesti u Bugarskoj protiv "laži i tajkunizacije”


Studentski protesti u centru Sofije, 13. novembar 2013.

Studentski protesti u centru Sofije, 13. novembar 2013.

Claire Bigg (priredio Dragan Štavljanin)

Bugarski studenti su pojačali proteste u cilju svrgavanja levičarske vlade koju optužuju za sve rasprostranjenu korupciju i siromaštvo. Zbog masovnih protesta u februaru pala je manjinska vlada desno od centra.

Nekoliko stotina studenata već treći dan kampuje u šatorima ispred zgrade Vlade u Sofiji zahtevajući njenu ostavku i raspisivanje prevremenih izbora.

Studentski protesti su deo šire kampanje protiv bliskih veza nove vlade sa biznismenima čije je bogatstvo sumnjivog porekla u najsiromašnijoj članici Evropske unije u kojoj sve veći broj stanovnika živi u bedi.

Studenti protestuju svakodnevno već tri sedmice širom zemlje, uključujući i “marš pravde” u nedelju u centru Sofije u kome je učestvovalo nekoliko hiljada akademaca.

Demonstranti optužuju vladu koju predvode socijalisti da se ne obazire na njihove zahteve i da se njena reakcija svodi na pokušaj gušenja protesta.

Aleksandar Popov, student engleskog jezika koji je povređen u sukobima sa policijom početkom ove sedmice kaže:

“Oni su spremni na sve samo da bi nas ućutkali. Ne žele da se suprostavimo korupciji, oligarsima i sistemu koji su stvorili”.

Zbog masovnih protesta u februaru pala je manjinska vlada desno od centra.

Međutim, nova vlada premijera Plamena Orešarskog izgubila je znatan deo podrške jer se sumnjiči za korupciju. Zamenik predsednika manjeg partnera u vladajućoj koaliciji – MRF partije – podneo je ostavku početkom meseca i protiv njega se vodi istraga po optužbi za izbegavanje poreza i pranje novca.

Talas protesta izazvala je i odluka Ustavnog suda da dozvoli medijskom mogulu Deljanu Peevskom da zadrži poslanički mandat iako je u međuvremenu imenovan za šefa moćne državne agencije za nacionalnu bezbednost.

Njegov izbor u junu na čelo pomenute agencije izazvao je žestoku reakciju i parlament je odmah povukao odluku pod pritiskom demonstranata.

“Krivična dela se ne procesuiraju. Reč je o pravosudnom sistemu koja skoro ne funkcioniše, tako da nema presuda za krupne slučajeve organizovanog kriminala. Za to je potrebna efikasna državna infrastruktura koja funkcioniše”, ocenjuje Tatiana Vaksberg, novinar iz Sofije.

Sve više reči o prevremenim izborima

Dosadašnji protesti su uglavnom bili mirni.

Demonstranti koriste nenasilnu taktiku i humor u isticanju svojih zahteva, prikazujući premijera Orešarskog kao “zombija”, a Ustavni sud – koga smatraju lojalnim vladi – stavili su na višečasovnu aukciju na “eBay”. Opisali su ga kao proizvod za prodaju jer “ne funkcioniše kako je zamišljen” pa je najkorisniji za pripadnike mafije ili korumpirane poslanike.
Studentski protesti u centru Sofije, 13. novembar 2013.

Studentski protesti u centru Sofije, 13. novembar 2013.


Međutim, zbog dramatične socijalne situacije sve veći broj građana odlučuje se na očajničke korake, uključujući i seriju samospaljivanja. Tom prilikom početkom godine je smrtno stradalo devet osoba, što je dovelo do pada prethodne vlade.

Prema istraživanjima javnog mnjenja, oko 60 odsto građana podržava demonstrante, nezadovoljnih korupcijom, političkom nestabilnošću i ekonomskim nedaćama 24 godine nakon pada komunizma.

Mnogi univerzitetski profesori i nastavnici podržavaju studente. U saopštenju su optužili vlasti zbog “laži i tajkunizacije” društva.

Daniel Smilov, profesor političkih nauka na Univerzitetu u Sofiji navodi:

“Sve je rasprostranjeniji konsenzus da je situacija neodrživa, te da su prevremeni izbori jedini izlaz”.

Smilov smatra da su protesti pomogli konsolidaciju civilnog društva u Bugarskoj i mogu da doprinesu dugoročnim političkim promenama.

“Dobro je što su tokom ovih višemesečnih protesta stvorene mreže aktivnih građana. Različite grupe aktivnih građana u velikim gradovima imaju priliku da komuniciraju. Zbog toga sam optimista jer je reč o kritičnom broju ljudi koji mogu da utiču na budućnost. Smatram da će političari morati da uzmu u obzir mišljenje ovih ljudi”.

Od pada komunizma, u Bugarskoj je smanjen broj stanovništva a sve više građana emigrira u potrazi za boljim životom. Iako je ušla u Evropsku Uniju pre šest godina, standard je veoma nizak. Prosečna plata iznosi 530 evra.
XS
SM
MD
LG