Dostupni linkovi

logo-print

Sve aktivnija proputinovska opozicija u Srbiji


Ilustrativna fotografija

Ilustrativna fotografija

U Srbiji raste meka moć i uticaj Rusije, ocenjeno je na konferenciji o ruskom uticaju na stabilizaciju, demokratizaciju i evropske integracije Srbije, koju je organizovao Centar za evroatlantske studije. Navedeno je da je kao novi faktor podrivanja evropskih integracija Srbije sve vidljivija i aktivnija proputinovska opozicija. Predstavljeni su i rezultati istraživanja stavova mladih građana Srbije o EU, SAD i Rusiji.

Uzima se zdravo za gotovo da Rusija nema ništa protiv evropskih integracija regiona, navela je direktorka Centra za evroatlantske studije (CEAS) Jelena Milić ocenivši da je "klima u Srbiji takva da njome hara 'savršena bura' ruskih interesa koji žele da spreče Srbiju u procesu demokratizacije, stabilizacije i evropskih integracija". Kaže da je novi faktor podrivanja evropskih integracija Srbije sve vidljivija i aktivnija proputinovska opozicija u Srbiji.

Jelena Milić

Jelena Milić

“Mi smo od 2000. godine naovamo imali nacionalističku, konzervativnu, evroskeptičnu opoziciju, ali nikad nismo imali direktno proputinovsku opoziciju. To je novi momenat. A medijski prostor koji oni uzimaju je vrlo neuobičajen s obzirom da su neparlamentarne stranke ili neregistrovane političke stranke ili grupe. Da li bi oni takav prostor mogli da imaju da ne postoji nevidljiva ruka ove Vlade koja ih kreira i koja im to dopušta?”, kaže Milić.

Na konferenciji je predstavljeno istraživanje "EU, Rusija, SAD: predstave i preferencije građana Srbije od 18 do 35 godina".

“Pitanje koje se meni postavilo jeste kako to i zašto da ovi mladi ljudi sebe žele da isele u zapadne zemlje EU i u SAD, a hoće da usele Rusiju u Srbiju”, zapitala se Svetlana Logar iz IPSOS-a nakon rezultata istraživanja.

“Kada bi neko hteo da se iseli od tih mladih ljudi onda bi 23 posto izabralo SAD, ali kad se radi o izgradnji sopstvene zemlje, Srbije, onda je to 11 posto. Dakle, nekih 12 posto više bi sebe iselilo u SAD, a manje koristilo taj model za izgradnju sopstvene zemlje. I 19 posto bi se iselilo u Rusiju, a 27 bi taj model izabralo kao model za izgradnju Srbije”, prenela je Logar.

Istraživanje o stavovima mladih obuhvatilo je i neka aktuelna pitanja poput ruskih vojnih baza.

“Da li bi vojni savez sa Rusijom podrazumevao prisustvo ruskih vojnih baza u Srbiji? 71 posto kaže `da`, i od tih 71 odsto, 80 posto to podržava, što čini približno 57 procenata mladih ljudi koji podržavaju ruske vojne baze”, rekla je Logar.

Komentarišiću za RSE najavu predsednika Srbije Tomislava Nikolića da Srbija ima pripremljen sporazum prema kome bi službenici rusko-srpskog humanitarnog centra u Nišu imali isti status kao službenici NATO, što bi za njega bio bio “dobar balans i praktičan dokaz neutralnosti", Jelena Milić, direktorka CEAS-a kaže da postoji pritisak Rusije da se tom centru da bilo kakav status.

“Ne može se praviti pandan sa humanitarnim centrom i sa zvaničnom vojnom institucijom, koja već 60 godina ima svoje ustrojstvo i mehanizme, delovanje i diplomatske misije u svetu, što je međunarodna organizacija. Znači ne mogu se porediti babe i žabe”, ocenila je ona.

Pred početak konferencije o ruskom uticaju na stabilizaciju, demokratizaciju i evropske integracije Srbije, dvadesetak predstavnika NKPJ i SKOJ protestovalo je protiv njenog održanja zbog, kako su naveli, predstavnika Ukrajine koji učestvuju na skupu i sporazuma koji je Srbija potpisala sa NATO.

Uzvikivali su “NATO fašisti”, “Nato ubice, napolje iz Srbije”. Nosili su zastave i transparente sa natpisima "Smrt fašizmu - sloboda narodu", "Jelena Milić podržava fašizam", "Solidarnost sa KP Ukrajine".

A na samoj konferenciji jdna od tema bila je i da li je rusko tržište šansa za Srbiju ili mit. Ekonomski novinar Mijat Lakićević kaže da jeste šansa, ali kao i svako drugo. Rusija nam neće pokloniti svoje tržište već ga moramo osvojiti u oštroj utakmici sa drugima, rekao je Lakićević.

Mijat Lakićević

Mijat Lakićević

“Ruski odnos prema Srbiji možda najbolje ilustruje primer sa kragujevačkom fabrikom automobila. Srbija je oduvek nastojala da na listu slobodne trgovine ubaci `Fijat`, ali to nije uspevala. Rusi `Fijat` nisu pustili iako deset hiljada vozila za njihovo ogromno tržište ne znači praktično ništa. Rusi su se za razliku od nas držali naše poslovice`ljubav za ljubav, a sir za pare`“, kaže Lakićević.

On ocenjuje da kao investitor Rusija ima još manji značaj od trgovinskog partnera. “Ukupne ruske investicije u Srbiju procenjuju se na milijardu i sto miliona evra. Ispred Rusije su Italija sa dve milijarde evra, Austrija, Norveška, Belgija, Nemačka, Grčka, SAD su otprilike na istom nivou kao Rusija, tu je i Slovenija”.

Zaključuje da u poslednjih godinu dana Rusi najviše investiraju u medije i jačanje kulturnih veza.

“Izgubivši ekonomsku snagu Rusija je krenula u pokazivanje svoje tzv. meke moći, osnovala je Sputnjik, neke kulturne centre”, kaže Mijat Lakićević.

Ruski kulturni uticaj naročito se intenzivira u tzv. graničnim područjima srpskog nacionalnog entiteta i u područjima koja su naseljena nacionalnim manjinama, rekla je Snežana Ilić iz zrenjaninskog Centra za razvoj civilnog društva.

„Znači, Vojvodina u celini kao region, u okviru nje Subotica, Novi Sad. A što vidimo i u otvaranju ruskog kulturnog centra i u Bujanovcu, koji je jedna od opština gde ima srpskog življa od tri opštine u Preševskoj dolini“, kaže Ilić.

Na kraju ona ocenuje i da nekoliko poslednjih izveštaja Evropske komisije o napretku Srbije u delovima koji se odnose na položaj nacionalnih manjina „jasno pokazuje da EU manje zanimaju stvarni pomaci na planu poboljšanja položaja nacionalnih manjina a mnogo više osnovna spoljnopolitička orijentacija Srbije.“

„Kratko rečeno, što je Srbija dalje od Moskve imamo zadovoljniji Brisel, relativno nezavisno od stvarnog stanja unutar Srbije“, zaključuje Ilić.

  • 16x9 Image

    Ljudmila Cvetković

    Novinar sa diplomom Fakulteta političkih nauka u Beogradu. Radno iskustvo sticala u Asocijaciji nezavisnih elektronskih medija i Radiju B92. Na RSE radi kao novinar, uređuje i vodi dnevne informativne emisije.

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG