Dostupni linkovi

logo-print

Ako država ne ponudi prihvatljivo rešenje korisnicima kredita u švajcarskim francima, više od 100.000 ljudi biće primoreno da se iseli iz svojih kuća i stanova, procena je Udruženja „Efektiva“. Deo ugroženih građana protestovao je na glavnom trgu u Novom Sadu.

Svetlana Rakić je 2008. godine podigla kredit da kupi stan. Tada nije ni slutila da će predlog banke da podigne kredit u švajcarskim francima umesto u evrima, dovesti do toga da će uskoro morati u podstanare.

„Rata kredita je 2008. godine iznosila negde oko trećinu mojih primanja, negde oko 35.000 dinara. Dobila sam uveravanja u banci da s obzirom na stabilnost švajcarca, porast maksimalno biti 0,5 posto na godišnjem nivou. Praktično sam dobila uveravanja da ću do kraja otplate kredita imati istu ili sličnu ratu, i da sigurno neće preći 50 posto mojih primanja. Nažalost, nakon dve godine otplate banka je prvo jednostrano povisila kamatu, pa je nakon toga došlo do nagle promene vrednosti švajcarca, tako da dolazim u situaciju da rata sada premašuje moja mesečna primanja. Ja sam na ivici egzistencije. Aposlutno je nenormalno i nepodnošljivo. Strašno je da sada već razmišljam o tome da odem u podstanare jer je sada jefitnije biti podstanar nego dobiti krov nad glavom“, žali se korisnica kredita.

Zbog poteškoća u otplaćivanju duga prema banci naterala ju je da zajedno sa još stotinak ugroženih izađe na glavni trg Novog Sada. Oni su protestom „Švajcarski kamp“ poručili državi da ona mora da rešava njihov problem, inače svi će prinudno napustiti svoje stanove i moraće u šatore.

Kako jedan od organizatora skupa iz Udruženja „Efektiva“ Stojan Polić kaže, oni ne žele da njihove dugove otpišu, već da banke prihvate odgovornost.

„Do sada nismo nailazili na saradnju sa nadležnim isntitucijuama ali se nadam da ćemo u budućnosti imati bolju saradnju i da ćemo naći odgovarajuće rešenje koje odogovara inama i državi ali i bankama. Mi ne tražimo otpis dugova, već da ostatak kredita otplaćujemo pod isitim uslovima kao i dužnici u evrima“, kaže Polić.

Prema odluci Narodne banke Srbije, komercijalne banke klijentima mogu ponuditi rešenja. Dva uključuju konverziju zajma u evro-kredit, a dva sniženje kamatne stope, odnosno mesečne rate. Međutim, korisnici kredita nisu zadovoljni. Jedan od njih objašnjava i zašto:

„Ja već sedam i po godina vraćam kredit. Vratio sam trećinu glavnice, govorim o švajcarcima. Kada bih prihvatio konvertovanje u evre moj bi kredit bio isti, potpuno isti. Kao da ni jednog jedinog švajcarca nisam vratio“, objašnjava on.

U Srbiji je trenutno 21.000 spornih kredita u švajcarskim francima. Korisnici tih kredita zbog jačanja ove strane valute jedva ili nikako ne uspevaju da pokriju svoje mesečne kreditne rate.

  • 16x9 Image

    Norbert Šinković

    Diplomirao je na Odseku za medijske studije Filozofskog fakulteta u Novom Sadu. Radijskim novinarstvom počinje da se bavi još u srednjoj školi. Od 2011. dopisnik RSE.

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG