Dostupni linkovi

logo-print

Susret Erdogana i Putina: Kako je došlo do zaokreta?


Vladimir Putin i Redžep Tajip Erdogan, Sankt Peterbug, 9. avgust 2016.

Vladimir Putin i Redžep Tajip Erdogan, Sankt Peterbug, 9. avgust 2016.

Piše: Majk Ekl

Turski predsednik Redžep Tajip Erodogan doputovao je u Sankt Peterbug gde će se tokom dana sastati za predsednikom Rusije Vladimirom Putinom. Ovim susretom okončava se, barem trenutno, period izrazito napetih odnosa između dve zemlje – ocenjuju dobri poznavaoci tursko-ruskih prilika, mada je i dalje ključna nepoznanica ono o čemu će dvojica lidera razgovarati daleko od očiju javnosti.

U novembru prošle godine, dan nakon što su turski avioni oborili ruski Su-24 na granici sa Sirijom, ljutiti Vladimir Putin nazvao je taj incident "nožem u leđa" onih koji pomažu teroriste.

Njegov turski kolega Redžep Tajip Erdogan, uzvratio je u arogantnom stilu, mašući preteći prstom: "Ukoliko postoji strana koja treba da se izvini, to svakako nismo mi. Izvinjenje treba da dođe od onih koji su narušili naš vazdušni prostor".

Međutim, uoči današnjeg puta u Sankt Peterburg, Erdogan u intervjuu za rusku državnu agenciju TASS govori o svom "prijatelju Vladimiru".

"Vidim ovu posetu kao novi početak, novo poglavlje u odnosima između dve države. Želeo bih da uputim najtoplije pozdrave ruskom predsedniku Vladimiru i ruskom narodu u svoje i ime naroda Turske", poručio je Erdogan.

Nakon više sličnih, pokajničnih, signala koji su su prethodnih nedelja stizali iz Ankare, Kremlj je sve uvereniji da Erdogan želi da zakopa ratnu sekiru i ponovo uspostavi čvrste trgovinske veze između ova dva suseda.

Redžep Tajip Erdogan, 9. avgust 2016.

Redžep Tajip Erdogan, 9. avgust 2016.

"Ovo svedoči da su turski partneri zainteresovani za obnovu saradnje u svim oblastima sa našom državom", uzvraća Putinov savetnik sa spoljnu politiku Jurij Ušakov jezikom koji ukazuje da je Rusiji isto tako stalo do popravljanja odnosa.

Ekonomski podsticaj

Ekonomski je Turska jako mnogo izgubila tokom napetih odnosa sa Rusijom koja je, uz druge kaznene mere, odlučno sugerisala svojim građanima da odustanu od odlaska na letovanje u tu zemlju.

Rusi su, inače, bili druga po veličini grupacija među turistima, odmah posle Nemačke, koja je samo tokom 2014. godine potrošila u Turskoj bezmalo tri milijarde dolara što iznosi, prema podacima Evropske banke za obnovu i razvoj, oko 0.4 procenta bruto proizvoda zemlje.

Rusija je, osim toga, zabranila uvoz hrane i robe široke potrošnje iz Turske što je, prema nekim procenama, dovelo na neki način i do posustajanja turske ekonomije.

Za razliku od Turske, Rusija gotovo da nije osetila ekonomske posledice zaoštravanja odnosa sa susednom državom.

"Turski lideri zaista su podcenili značaj Rusije", smatra Halil Karaveli, dobar poznavalac tursko-ruski prilika koji vodi jedan od programa na Univerzitetu Džon Hopkins.

Za mnoge promatrače prilika u Turskoj, najznačajnije je ipak ono što se dešava ispod onoga što će javnost saznati o susretu Erdogana i Putana, tim pre ako se ima u vidu pokušaj puča u Turskoj koji su Putin i njegovi bliski saradnici uspeli da preduprede.

Stoga se i Putin i Erdogan nadaju da će iz ovog susreta izvući neku korist i pomoći jedan drugom.

"Očito da nijednom od njih dvojice taj susret ne znači više nego drugom, oni zaista rade u tandemu. Puč, zapravo, pomaže Erdoganu da konsoliduje vlast, tako da on sada u suštini ucenjuje Zapad približavajući se Putinu, od čega zapravo Putin ima koristi​", kaže Ana Borščevskaja sa Instituta za bliskoistočnu politiku u Vašingtonu.

Složena računica

Otvaranje Turske prema Rusiji unosi i brojne nepoznanice u složene prilike na Srednjem istoku, posebno kada je u pitanju Sirija, dodaje Karaveli.

Erdogan je već odavno jedan od odlučnih protivnika sirijskog predsednika Bašara al Asada kojeg je Rusija podržala u građanskom ratu koji traje više od pet godina i koga je spasila od gotovo izvesnog poraza.

Bašar al Asad, 13. jul 2016.

Bašar al Asad, 13. jul 2016.

Neprijateljstvo sa Asadom i članstvo u NATO, bili su ključni podsticaj Turskoj da se priključi borbi protiv ekstremista Islamske države Iraka i Levanta (IDIL).

No Erdogan i turske bezbednosne službe istovremeno nastoje suzbiti uticaj Kurda na koje se SAD oslanjaju u borbama sa militantima u Siriji.

Sve to ide na ruku Rusiji koja isto tako podržava Kurde, ali koji nastoje da dođu do dogovora koji bi zadržao Asada na vlasti.

S druge strane, i Asad, poput Erdogana, strahuje da bi jačanje Kurda moglo dovesti do nastanka njihove države na teritoriji Sirije, te Turske i Iraka.

Narušeni odnosi

U međuvremenu, neuspešni puč postao je potencijalni oslonac koji bi Rusija mogla da iskoristiti protiv SAD.

Na tragu teorija zavere, neki članovi turske vlade ukazivali su da iza neuspešnog puča stoji SAD pominjući kako su neki avioni iz baze Indžirlik, gde se nalaze hiljade američkih vojnika i desetine letilica, navodno obezbedili gorivo za turski F-16 koji je napao neke ciljeve u Ankari tokom pokušaja puča.

Dodvoravajući se Rusiji, Erdogan je otišao i korak dalje okrivljujući pilote koji su oborili Su-24 da su umešani u puč.

Premijer Turske Binali Jildirim dao je novi podsticaj teoretičarima zavere pominjući američke dolare koji su navodno bili namenjeni za organizatore puča i ulogu bivšeg turskog sveštenika Fetulaha Gulena koji živi dobrovoljnom egzilu u SAD.

Uz pomoć novca njegova organizacija je "pretvorila decu u monstrume", ustvrdio je Jildirim.

S druge strane, tvrdnje čelnika američke Centralne komande, koji je javno izrazio zabrinutost da masovne čistke u turkoj vojsci mogu oslabiti vojnu intervenciju u Siriji, razbesnele su turske vlasti.

Svoj doprinos dao je i ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov podržavajući Erdogana tokom puča uz poređenja sa protestima na kijevskom Majdanu koji su prisilili predsednika Viktora Janukoviča, inače bliskog saveznika Kremlja, na povlačenje.

Sve ovo je podtekst sastanka Erdogana i Putina za koji Karaveli kaže: "To je, zapravo, poruka Vašingtonu koja glasi: 'Hej, pa vidite da mi možemo da razgovaramo i sa drugima, niste nam jedina opcija' ".

Moskovska analitičarka Lilija Ševcova kaže da je to ujedno poruka i za Evropu koja ne skriva zabrinutost zbog miliona izbeglica koji beže iz Sirije i drugih država, s obzirom na prethodne dogovore sa Turskom.

"Erdogan savršeno dobro razume da Zapad zavisi od njega i da ga se ne može olako odreći. Americi su potrebne NATO baze u Turskoj i članstvo ove zemlje u Alijansi", piše Ševcova primećujući da je Brisel još više ovisan s obzirom da je Erdogan podigao zid koji bi trebalo da zaštiti Evropu od talasa izbeglica.

Ako Erdogan slučajno podigne barijeru, šta uopšte Evropi preostaje, pita Ševcova.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG